Banket za strane novinare u srušenom Vukovaru 1991: Ono što najviše para uši
Cenzolovka 17.11.2021 | Goran Gocić
Ušao sam u Vukovar neposredno po padu grada, 18. novembra 1991. Oružje je zaćutalo; detonacije i rafali su se čuli još samo u potmuloj daljini. Bio sam u grupi s prvim civilima, predstavnicima Crvenog krsta i Lekara bez granica. Ali još pre nego što smo kročili na tlo Vukovara, počela je da me hvata jeza. Nisam imao pojma šta se tu odigralo, samo sam osetio poprište velikog, neoprostivog varvarstva.
Zapadni novinari su na isteku 1991. skinuli rukavice i popu rekli pop. Za oko mi je zapao neki Piter. Piter Dženkins. Baš u dnevniku mojih tadašnjih poslodavaca, Independentu, pod naslovom „Nema novog načina da se zaustavi stari šljivovački rat“ zakucao je Piter svoj master plan razgraničenja kao Luter na vrata saborne crkve: „Sama reč ‘Balkan’ je ono što odbija, ona je sinonim za beznadežnu fragmentaciju, ona je antiteza reda. Kada slinimo za Evropom, mi nismo baš
![[VIDEO] Pratnja do sletanja u Niš: MiG-ovi 29 srpskog RV i PVO snimljeni iz američkog KC-135 Stratotankera](https://nstatic.net/780/36946780qrdyue.jpg)
