Latinska Amerika, žene i pravo na pobačaj: Kako pokret za abortus Zeleni talas menja zakone

Kolumbija bi mogla da postane tek peta zemlja u Latinskoj Americi i na Karibima koja će legalizovati abortus, iako je Ustavni sud ove nedelje na neodređeno vreme odložio odluku o ovom pitanju zbog proceduralnih razloga.

Odluka suda da uopšte raspravlja o uklanjanju abortusa iz kolumbijskog kaznenog zakona još jedna je demonstracija sile pokreta Marea Verde (Zeleni talas).

U protekloj deceniji, pokret je izdejstvovao istorijske promene širom regiona koji ima neke od najrestriktivnijih zakona za prekid trudnoće u regionu.

• Istorijska odluka u Argentini: Legalizovan abortus posle 100 godina
• Žene u Meksiku više neće biti kažnjavane za prekid trudnoće
• „Devojčice, a ne majke“ - zemlja u kojoj svaki dan šestoro dece ima abortus

Šta se dešava u Kolumbiji?

Abortus je 2006. godine legalizovan u Kolumbiji, ali samo u slučajevima silovanja i incesta, ozbiljnog genetskog deformiteta fetusa ili rizika po majčin život.

Prošle godine je, međutim, Kauza Justa (Pravedan cilj) - grupa od više od 50 organizacija koje se zalažu za abortus - podnela tužbu koja osporava legalnost aktuelnih ograničenja.

Jedan od njihovih najvećih argumenata je da se čak i žene koje imaju pravo na legalan abortus u Kolumbiji suočavaju sa preprekama da dođu do njega.

Štaviše, nevladina organizacija Lekari bez granica (MSF) sprovela je anketu 2019. godine na 428 Kolumbijki čiji su slučajevi ispunjavali ove pravne kriterijume.

Pokazalo se da se 88 odsto njih suočilo sa problemima da dođu do abortusa.

Pravedan cilj takođe je otkrio da se broj godišnjih slučajeva u kojima su žene optužene za zločin abortusa vinuo u nebesa posle 2006. godine.

Kriminalizacija, kaže ova NVO, potpomaže razvoj tajne industrije abortusa - MSF procenjuje da se samo 10 odsto abortusa u Kolumbiji „izvodi bezbedno u okviru zdravstvenih ustanova".

„Ova istorijska pravna akcija ukloniće prepreke i stigme koje sprečavaju žene i devojke da imaju pristup reproduktivnoj zdravstvenoj nezi koja im je potrebna i okončati nepravedan progon žena i devojaka u Kolumbiji", navela je u saopštenju Katalina Martinez Koral, viša regionalna direktorka za Latinsku Ameriku i Karibe u nevladinoj organizaciji Centar za reproduktivna prava.

„Dekriminalizacija abortusa neophodan je napredak ženskih prava i osnovni korak ka pružanju bezbednih abortusa širom Kolumbije", dodala je ona.

• Poljska skoro potpuno zabranila abortus
• Smrt trudnice potresla Poljsku - nove smernice o abortusu
• Zašto žene i muškarci iz Srbije podržavaju pravo Poljakinja na abortus

Kakve to ima veze sa pokretom Zeleni talas?

Nije koincidencija da je Pravedan cilj usvojio zelenu kao boju kampanje, odražavajući ono što se desilo u Argentini.

Početkom dvehiljaditih, aktivistkinje borbe za ženska prava u zemlji započele su kampanju za legalizaciju abortusa.

One su pozajmile list iz knjige Bake Plaze de Majo.

Pokret borbe za ljudska prava postao je međunarodno poznat po nošenju belih marama na redovnim protestima, osudi ubistava političkih aktivista i otmica njihove dece tokom vojne vlasti u Argentini (1976-1983) - prethodno se on zvao Majke Plaze.

Aktivistkinje koje su se zalagale za abortus zadržale su šalove, ali su promenile njihovu boju.

U intervjuu iz 2018. godine za argentinski list La Nasion, antropološkinja i aktivistkinja Miranda Gonzalez Martin rekla je da je zelena ostala kao „jedina dostupna opcija" u spektru vidljivih boja - neke su istorijski bile povezivane sa političkim partijama.

„Ljubičasta je boja feminizma, a narandžastu koristi Katolička crkva", rekla je ona.

„Marame imaju ogroman značaj za žene iz Argentine i istovremeno su veoma vidljiv simbol".

• „Osećala sam se kao da me svi osuđuju“: Pet priča o abortusu
• U Teksasu abortus dozvoljen do kraja šeste nedelje trudnoće - kako je na Balkanu
• Teksas i abortus: Sudija privremeno blokirao zakon

Šta je pokret postigao do sada?

Pokret Zeleni talas pokrenut je skoro četiri decenije pošto je Kuba postala prva zemlja u Latinskoj Americi i na Karibima koja je legalizovala abortus za sve žene.

Prvi veliki uspeh pokreta ostvaren je 2012. godine, kad je Urugvaj takođe legalizovao abortus za sve žene, dozvolivši prekide za i do 12 nedelja trudnoće.

Nekoliko država u Meksiku usvojilo je sličan zakon posle 2007. godine.

Red na Argentinu došao je u decembru 2020. godine, kad je Kongres legalizovao abortuse i za do 14 nedelja trudnoće.

U Čileu, gde je direktna zabrana abortusa ukinuta 2017. godine, zakonodavci su odobrili plan za raspravu predloga zakona o legalizaciji prekida trudnoće za i do 14 nedelja, mada njega očekuje dug proces pre nego što bude pretvoren u zakon.

Ipak, Centar za reproduktivna prava procenjuje da 97 odsto Latinoamerikanki uzrasta za rađanje živi u zemlji sa restriktivnim zakonom o abortusu.

Na tom spisku nalazi se i Brazil, najmnogoljudnija zemlja Latinske Amerike.

---

Pogledajte video: Muke Poljakinja koje žele da abortiraju

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.20.2021)