Конференција Отворени Балкан: Стабилност, мобилност и економска корист највеће предности иницијативе

Безбеднији и стабилнији регион као и директна и видљива економска корист највеће су предности регионалне иницијативе Отворени Балкан, закључили су данас учесници конференције "Отворени Балкан - Пут ка стабилизацији, сарадњи и просперитету региона" одржане у Скупштини Србије.

Премијерка Србије Ана Брнабић нагласила је да је поред евроинтеграција Отворени Балкан други најважнији спољнополитички приоритет.

"Ми смо релативно мали регион и било каква нестабилност у било ком делу региона би утицала на све остале. Србија има много тога да изгуби, много је тога урадила у последњих седам година, Србија је данас земља која има неке од најбољих економских резултата у Европи. Ако не успемо у оваквим иницијативама да пренесемо део тог просперитета на наше суседе и партнере у региону онда ризикујемо и сав тај успех", рекла је она.

Највећа корист иницијативе је, како је навела, безбеднији и стабилнији регион, али и директна економска корист.

"Прогнозирамо да у неком средњем року од две до три године када имплементирамо макар први део иницијатива које смо већ потписали, а за чију имплементацију је рок 1. јануар, очекујемо да ће на сваку земљу у оквиру иницијативе утицати у смислу повећања од један процентни поен у БДП. У наредних пет до седам година ако имплементирамо све планирано и ако се прикључи још нека земља то може ићи до седам одсто БДП. То је заиста потпуно другачији регион", рекла је она.

Премијер Албаније Еди Рама је рекао да је иницијатива сада у фази када почињу конкретно да се раде неке ствари и да време не треба трошити на убеђивање некога да се прикључи.

"Ми смо већ направили веома важан корак у претходних неколико седмица који треба да се заврши потписивањем у децембру на самиту у Албанији. То значи да ћемо олакшати услове рада за много компанија и људи који година имају проблеме због свих граница и бирократије", рекао је Рама и додао да је поносан што грађани имају директну корист од свих корака у оквиру иницијативе.

Иницијатива је покренута јер су се земље региона, како је навео, саплеле у процесу придруживања ЕУ, те да се ништа од договора није практично спороводило.

"Нисмо у прилици да трошимо више времена и чекамо. Можемо да чекамо ЕУ, али то није на нама. Ми морамо да идемо напред и одлучили смо да удружимо снаге, јасно је да сви који желе да се прикључе - добродошли су", навео је.

Напоменуо је и да су неосноване сумње да три државе кроз иницијативу раде нешто сумњиво и нагласио да је Отворени Балкан отворен те да сви који желе могу у пракси да се суоче са изазовима и бенефицијама.

Заменик премијера Северне Македоније Никола Димитров је поновио да је регионална сарадња јако важна и да се билатерални односи могу решити само ако се различита мишљења претворе у заједничке интересе.

"Искуство показује да морамо да сарађујемо и не смемо да будемо ћорсокак ЕУ. Морамо да градимо ближе односе и пошаљемо поруку да смо ми као регион стабилни и да проналазимо решења, а не да стварамо проблеме", додао је.

Димитров је истакао да ако су земље у региону усмерене једне на друге то ће довести до раста и стабилности, просперитета и јачања.

На почетку скупа присутни су одали почаст минутом ћутања страдалима у саобраћајној несрећи у Бугарској у којој је погинуло 46 држављана Северне Македоније и двема особама које су настрадале у експлозији у београдском насељу Лештане.

Отворени Балкан је регионална иницијатива која укључује Албанију, Северну Македонију и Србију, раније позната као мини-Шенген.

Иницијатива је променила име у Отворени Балкан (Опен Балкан) крајем јула, на састанку у Скопљу на којем су учествовали лидери три земље Еди Рама, Зоран Заев и Александар Вучић.

Тада је договрено да од 1. јануара 2023. буду укинуте граничне контроле између Србије, Северне Македоније и Албаније и потписана су три документа - Меморандум о разумевању о сарадњи на олакшању увоза, извоза и кретања робе на Западном Балкану, Меморандум о разумевању о сарадњи у вези са слободним приступом тржишту рада на Западном Балкану и Споразум о сарадњи у заштити од катастрофа на Западном Балкану.//

(Бета, 24.11.2021)