Загађење,историја и Велика Британија: Смртоносне последице лондонске магле
Пошто је Велики смог из 1952. године убио и до 12.000 Лондонаца, земља је успела да се доведе у ред. Али данас би загађење једне друге врсте могло да буде једнако подмукло - и скоро исто толико смртоносно.
Замислите само смог толико густ да не можете да видите властита стопала док ходате кроз њега; толико непробојан да потпуно заклони сунце; толико отрован да вам штипа очи и тера вас да се борите за дах.
Може да звучи као позадина неке пост-апокалиптичне ноћне море, али децембра 1952. године, овај застрашујући сценарио постао је реалност за становнике Лондона.
Инцидент од само тог дана убио је хиљаде људи и покренуо глобалну трансформацију начина на који се боримо против загађења ваздуха.
- Да ли Србија може да смањи коришћење угља и зашто је то важно
- У фотографијама: Београд, Сарајево, Загреб - градови у магли
- Загађен ваздух у Србији и Сарајеву: Како против смога
Тог хладног, ведрог дана 1952. године, Лондонци су се окупили око огњишта на угаљ да би се згрејали.
Али док би се дим иначе распршио у атмосферу, антициклон који је остао да виси над регионом створио је инверзију - заточивши загађење близу земље и довевши до стварање мрачног, токсичног покрова који ће прекривати престоницу наредних пет дана.
Пре него што су се временски услови променили, а смог повукао, умрло је хиљаде људи.
Званична процена у то време била је 4.000 смрти - више цивилних жртава него што је изазвао било који појединачни окршај током рата - док је скорашње истраживање сугерисало да је можда однео чак 12.000 жртава.
„Нужно зло&qуот;
Иако су „супе од грашка&qуот;, како су тада звали смог, биле неизбежно својство британских великих градова више од стотину година, Велики смог из 1952. био је најгори случај.
Он је обележио и неку врсту прекретнице: све до тада, људи су прихватали смог као нужно зло.
„У британским градовима који се греју на угаљ, дим се толерисао више од једног века у замену за радна места и удобност дома&qуот;, каже историчар животне средине доктор Стивен Мозли.
Неки су чак славили загађење ваздуха као опипљиву меру виталности британске индустрије, док је ужарена ватра од угља, са својим конотацијама „дома и огњишта&qуот;, била луксуз ког је мало људи било спремно да се одрекне.
Упркос све већем притиску јавности да се реши овај проблем, реакција владе била је спора.
Испрва је чак тврдила да је тог децембра висока смртност уследила због епидемије грипа, а прошло је седам месеци пре него што је коначно издала налог да се поведе истрага.
Четири године касније, 1956, први пут је на снагу ступио Закон о чистом ваздуху, забранивши паљење загађујућих горива у „областима контроле дима&qуот; широм Велике Британије.
Закон је био истински револуционаран, представљајући велику глобалну прекретницу у заштити животне средине.
Јавно здравље било је значајно побољшано; флора и фауна који су до педесетих малтене нестали на урбаним местима почели су поново да цветају.
Масивна архитектура британских градова више није била заклоњена испод дебелог слоја чађи и гарежи.
У годинама које су уследиле, велики број других индустријских земаља било је инспирисано да следи овај пример.
Проблеми са ваздухом
Али, док је загађење ваздуха од угља можда ствар прошлости, лондонски проблем са квалитетом ваздуха није нестао.
И после студије која сугерише да загађење у главном граду однесе чак 9.500 живота годишње, све већи број научника, политичара и активиста сматра да Велика Британија мора још једном да призове свој пионирски дух.
Студија, коју је Еколошка истраживачка група са Краљевског колеџа у Лондону спровела у име Лондонског саобраћајног предузећа, приписује ове преране смрти двема највећим загађивачима: ситним честицама познатим као ПМ2.5 и отровном гасу азот-диоксиду (НО2).
- Скопље: Млади који се боре против најгорег смога у Европи
- Истраживање ЕУ: Један од осам смртних случајева повезан са загађењем - Србија на црној листи
НО2 би могао да буде кривац за чак 9.500 прераних смрти у Лондону сваке године
Ниво НО2 даје посебан разлог за забринутост.
Лондон има највећи измерени ниво овог гаса на свету и прекршио је границе безбедности ЕУ сваке године у првој половини 2000-тих.
Ниво НО2 2015. године на Оксфорд стриту оборио је годишње ограничење за свега четири дана.
Студија КЦЛ-а проценила је да би овај гас могао да буде кривац за 9.500 прераних смрти годишње.
Иако су научници већ много година свесни токсичних својстава НО2, чињеница да је обично присутан уз друге загађиваче отежао је изоловање његовог утицаја, каже специјалиста за квалитет ваздуха са Краљевског колеџа Мартин Вилијамс.
Тек су однедавно истраживачи могли да закључе да постоји и самостални ефекат.
Ипак, каже ауторка студије докторка Хедер Волтон, и даље постоје одређене нејасноће око тога колико тачно смрти може да се припише само овом гасу.
Загађење од НО2 има читав дијапазон извора.
Али према владином Министарству за животну средину и руралне послове, емисије из саобраћаја чине најмање 80 одсто.
Возила на дизел, која чине више од трећине лондонског друмског саобраћаја, највећи су кривци за то.
Због њихове економичности у потрошњи горива и ниже емисије угљен-диоксида, дизел мотори су подстицани у великој мери у последњих неколико деценија - а свака следећа влада је жмурила на њихов вишак емисија партикуларних честица и НОкс-а (моно-азот оксид НО и НО2).
Да иронија буде већа, ефекат дизел мотора погоршан је коришћењем технологије управо направљене да би смањила загађење.
„Дизел мотори емитују честице у много већој количини од бензинских возила тако да су у њих убачени филтери за честице&qуот;, каже Вилијамс.
„Они хватају честице у филтерима, али свако мало морају да се спале - НО у емисијама претвара се у НО2, што помаже да се оксидишу и спале честице у филтеру. Да би се решио проблем са честицама, тако се повећавају емисије НО2.&qуот;
Ипак, лондонски заменик градоначелника за животну средину и енергију Метју Пенчарз каже да не би било проблема кад би тестирање емисија ЕУ било поуздано. Он каже да возила често загађују и до 10 пута више на путевима него на самом тестирању.
„Да су возила имала перформансе као што нам је обећала ЕУ, налазили бисмо се у оквирима лимита за НО2&qуот;, каже он.
А један од разлога зашто лондонске бројке делују толико мрачно, каже он, могао би да буде и зато што је Лондон напросто бољи у мерењу загађења од других.
„Имамо једну од најробуснијих мрежа за мерење загађења ваздуха на свету&qуот;, каже он.
„Немојте ми рећи да негде не постоји улица слична Оксфорд стриту са вишим вредностима. Ствар је у томе да је још нису измерили. Нико други то не мери тако прецизно као ми.&qуот;
Вилијамс се слаже с тим.
„Свакако смо међу најбољима, ако не и најбољи, кад су у питању мерења. Нивои су највиши које смо могли да нађемо, али мислим да ако бисте се потрудили, сигурно бисте пронашли нивое који су једнако високи у другим великим градовима.&qуот;
Лакше се дише?
Добра вест је да нивои НО2 почињу да опадају.
Селективни каталитички редукциони системи, који могу да уклоне многе од НОкс емисија из издувних цеви, сада су законска обавеза на већини загађујућих дизел возила, а студија КЦЛ-а указује на скромни пад у концентрацији у последњих неколико година.
Широм престонице користе се новија возила која мање загађују.
Лондоном сада вози више од 1.200 хибридних аутобуса, укључујући нови дизел-електрични Рутмастер - који према ТФЛ-у производи четвртину НОкс-а и емисије честица у односу на конвенционалне аутобусе на дизел.
Од ТФЛ-а се очекује и да ускоро најави увођење првог спратног аутобуса са нултом нето емисијом.
У току су и напори да се прочисти градска такси флота, а ТФЛ је од јануара 2018. најавио да ће сви нови таксији са дозволом за рад у Лондону морати да емитују мање од 50г/км угљен диоксида и имају домет нулте емисије од 50 километара.
Почетком године Метрокеб, електронско возило које користи мотор са малим сагоревањем за продужење домета, постао је ТФЛ-ов први лиценцирани такси способан за нулту емисију.
А Лондонска такси компанија недавно је представила прототип ТКС5, лаки црни електрични такси који је убацила у производњу 2016. године.
А ту је и често помињана Зона ултра ниске емисије: од 2020, сва возила која улазе у лондонску постојећу зону наплате ради смањења загушења мораће да испуне стандарде емисије издувних гасова или плате додатни дневни цех да би саобраћали.
Али многи тврде да ове иницијативе не сежу довољно далеко.
Градоначелникова канцеларија нашла се на мети жестоких критика зато што је одустала од иницијалних планова да напросто забрани већину возила која загађују у зони емисије.
И како ствари сада стоје, дизел возила која испуњавају нове стандарде емисије Еуро 6 - који емитују високе нивое НО2 - биће изузети из ових промена.
Штавише, једна студија на 500 компанија показала је да би 23 одсто њих радије платило казну него осавременило своја возила.
Преседан за промену
Други истичу много далекосежније промене које је донео Закон о чистом ваздуху као пример како људи умеју да се прилагоде.
„Пре Закона о чистом ваздуху, људи су говорили: 'влада нема новац, сиромашни ће умрети од глади или смрзавања'. А то се није десило,&qуот;, каже Сајмон Биркет, оснивач групе активиста Чист ваздух у Лондону.
„Једном кад се уведу таква ограничења, људи проналазе најјефтинији начин да их поштују.&qуот;
Ипак, можда најважнија лекција која може да се извуче из историје је да је изузетно тешко убедити људе да промене навике - и да се владе убеде да наметну ту промену.
„Право на грејање на угаљ у властитом дому доживљавало се као неповредива слобода у прошлости и све до смога из 1952. године влада није сматрала да има довољно подршке у јавности да спроведе промене које утичу на личне слободе&qуот;, каже Мозли.
„Надајмо се да ово неће бити случај историје која се понавља.&qуот;
Џон Ексел је уредник Инжењера.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.04.2021)
Скупови подршке за приведеног студента Богдана Јовичића у више градова у Србији
Трамп у Британији: 'Нераскидиве везе две земље, указали сте ми највећу почаст у животу'
