Климатске промене: Министар острвске земље Тувалу из воде послао симболичну поруку

У оделу, у води до колена, на месту које је пре много година био сув терен, министар остврске земље Тувалу у Пацифичком океану послао је драматично поруку.

„Тонемо и то се не дешава само нама&qуот;, рекао је он.

Сајмон Кофе Кофе, министар правде, комуникација и спољних послова јасно је указао драматичност погубног утицаја климатских промена са којом се Тувалу данас суочава и да ће оне погађати и многе друге земље на свету.

Становници десетина острвских држава имају реалан страх да ће места на којима су се родили и одрастали бити збрисани и нестати.

Пораст нивоа мора због климатских промена већ узрокује губитак земљишта и недостатак воде за пиће на овим острвима.

Власти и становници Тувалуа, мале државе у Полинезији, већ се припремају за најгори сценарио - потпуно потапање острва.

• Невидљиви утицај климатских промена у Србији - у фотографијама
• Научници хоће да оживе мамуте да се боре против климатских промена
• Климатске промене прете да униште светску културну баштину у Африци

Ниво мора - егзистенцијална претња

Тувалу има девет малих острва и удаљен је око 4.000 километара од Аустралије и Хаваја.

Најближи суседи су Кирибати, Самоа и Фиџи.

„Највиша тачка изнад нивоа мора је четири метра&qуот;, каже Кофе за ББЦ Мундо.

Цела земља има 26 квадратних километара, где живи око 12.000 људи.

Као и Кирибати и Малдиви, између осталих, Тувалу је земља која се састоји од атола, па је стога посебно рањива на глобално загревање.

Територије ових држава су засноване на коралним гребенима у пуном или делимичном облику прстена који окружују централну лагуну.

„Живимо на веома ограниченим појасевима земље... Са порастом нивао мора видимо како нестају делови острва&qуот;, упозорава министар.

Тувалу се такође суочава са јаким циклонима и периодима суша, додао је министар.

А виша температура океана довела је до избељених коралних гребена, виталних за заштиту обале и мрешћење рибе.

Али постоји још један још хитнији проблем: продор слане воде.

Погледајте видео: Село у Индији које ће прогутати океан

Море и његов утицај на воду за пиће

Океанска вода продире под земљу у одређеним областима и то утиче на водоносне слојеве, објаснио је Кофе.

„Воду за пиће обично добијамо од кише, али на неким острвима су копали и бунаре за приступ подземним водама.

„То данас није могуће због продора морске воде, тако да у основи зависимо само од кишнице&qуот;.

Продор слане воде је такође учинио пољопривредно земљиште бескорисним.

Тајванска влада тренутно финансира и управља пилот пројектом производње хране под контролисаним условима у Тувалуу.

„Салинитет у песку нам веома отежава узгој хране и све више зависимо од увозних производа&qуот;, рекао је Кофе.

„Морали смо да увеземо земљу и ђубриво&qуот;.

„Док већина система за узгој усева може толерисати повремене поплаве морске воде, рецимо једну у 10 година, а баште се могу поново засадити, ако поплаве постану пречесте или продор морске воде допре до нових подручја, они се трајно губе&qуот;.

Ово је за ББЦ Мундо рекао Артур Веб, истраживач са Универзитета Волонгонг у Аустралији и Програма УН за развој, који ради за Пројекат адаптације обале Тувалуа.

„На пример, такозвано хлебно дрво, Артоцарпус алтилис, веома је важно и једно стабло деценијама може да даје велику жетву.

„Али ово дрво је веома нетолерантно на со и морска вода може да га убије&qуот;, додаје.

• Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
• Климатске промене у седам тачака: Где смо, где идемо и колико је лоше
• ЦОП26: Климатски споразум из Глазгова - и 'историјски напредак' и 'разочарање'

Борба острвских земаља

Острвске државе попут Тувалуа позивају на конкретну глобалну климатску акцију више од 30 година.

Током 1990. пацифичке острвске државе су склопиле дипломатски савез са осталима са Кариба, као што су Антигва и Барбуда, и Индијског океана, као што су Малдиви.

Циљ је био стварање заједничког фронта у преговорима о климатским променама.

Алијанса малих острвских земаља, Аосис, сада има 39 чланова и одиграла је кључну улогу у уочавању озбиљног утицаја глобалног загревања у земљама у развоју.

У поруци на недавном глобалном климатском самиту у Глазгову ЦОП26, председник Аосиса, премијер Антигве и Барбуде, Гастон Браун, подсетио је да је „допринос малих острвских држава у развоју глобалној емисији штетних гасова мањи од један одсто&qуот;.

„Наше земље су најмање одговорне за штету по животну средину на глобалном нивоу.

„Али ми плаћамо највишу цену&qуот;, указао је он.

Та цена постаје све јаснија захваљујући бројним научним студијама.

• Унеско: Велики корални гребен је угрожен
• „Богови су љути“ - како климатске промене утичу на источну Африку
• Зашто се одане птице албатроси све више „разводе&qуот;

Шта кажу научници

Комисија Уједињених нација за климатске промене, истакла је у извештају од 9. августа ове године да се годишња стопа повећања нивоа мора широм света утростручила између 1901. и 2018. године и да тренутно износи 3,7 милиметара годишње.

Међутим, „ситуација је гора у региону пацифичких острва&qуот;, рекао је за ББЦ Мундо Морган Ваириу, стручњак за климатске промене.

„У јужном Пацифику, регионални просечан пораст нивоа мора био је 5 до 11 мм годишње од 1900. до 2018. године.

Иако не постоје конкретни подаци за Тувалу, „глобални пораст нивоа мора је већ ужасна перспектива за Тувалу&qуот;, рекао је Веб за ББЦ Мундо.

„Сваки милиметар пораста нивоа мора повећава обим и потенцијалну дубину морског плављења.

„Чак је и повећање од 3,7 мм годишње погубно за ове и друге атоле&qуот;, указује.

Предвиђено је да ће чак и пораст мора од једног метра утицати на копнени биодиверзитет острва и нижих приобалних подручја, како директно (због губитка станишта услед потапања) тако и индиректно (због продора слане воде).

Комисија УН у извештају предвиђа глобални просечан пораст нивоа мора од нешто више од једног метра до 2100. године, а до 20150. године чак за пет метара, узимајући у обзир топљење леда на Гренланду и Антарктику.

Студија из 2018. научника из Сједињених Држава и Холандије, указала је да ће „већина атолских држава бити ненастањива до средине овог века&qуот;.

• Богати су највећи кривци за климатске промене, показује истраживање
• Богате земље се „опиру“ плаћању за штету од климатских промена

Правна ситуација без преседана

Суочен са огромном реалношћу климатских промена и недостатком драстичне акције на глобалном нивоу, Тувалу тражи друге путеве за будућност.

„Најгори сценарио је, очигледно, да смо приморани да се преселимо јер ће океан да нас потопи&qуот;, рекао је Кофе за ББЦ Мундо.

„Међународни стандарди у овом тренутку не иду у прилог земљама попут нас ако нестанемо, јер је то потпуно нова област међународног права.

„Никада се није десило да земља нестане због климатских промена&qуот;.

„Тувалу тренутно истражује правне путеве за међународно прихватање да чак и ако земља нестане, она наставља да буде призната као држава и има приступ ресурсима своје поморске зоне&qуот;, наводи Кофе.

„А на националном нивоу, у нашој спољној политици, ако нека земља жели да успостави дипломатске односе са Тувалуом, један од услова које постављамо је да призна да је наша државност трајна и да су наша потраживања на нашим морским зонама трајна. &qуот;

За разлику од Кирибатија, Тувалу није купио земљиште на Фиџију, иако је Кофе напоменуо да је ова земља „јавно објавила да ће понудити земљу Тувалуу ако нестане&qуот;.

Министар више воли да не размишља о могућем пресељењу.

„Нисмо идентификовали земље у које бисмо желели да се преселимо, јер смо такође свесни да неке веће земље могу да искористе пресељење као изговор које би могле да кажу: 'Дајемо им земљу да се уселе и настављамо емисије гасова стаклене баште&qуот;.

Нова комисија Тувалуа и Антигве и Барбуде тражиће од судија саветодавно мишљење о томе да ли могу да траже одштету од земаља које су криве за загревање океана, рекао је новинарима Пајам Ахаван, адвокат који заступа обе нације.

Ако мишљење суда буде позитивно, острвске земље могу да поднесу тужбе за обештећење пред истим судом или другим међународним или националним судовима, додао је он.

У случају карипске земље Антигве и Барбуде, највећа претња није пораст нивоа мора, већ све интензивнији и чести екстремни временски догађаји.

Ураган Ирма је 2017. године опустошио острво Барбуда, друго по величини у архипелагу, па је било неопходно привремено преселити целокупно локално становништво, око 1.600 људи, на главно острво Антигву.

Барбуду је „однео&qуот; ураган Ирма, а Тувалу ће „буквално нестати&qуот;, рекао је Ахаван.

„Како се цео један народ надокнађује за губитак своје територије?&qуот;.

За адвоката, обе острвске државе су „уморне од празних речи и нејасних обавеза и сада желе да искористе међународно право да поново размисле о целом питању климатских промена&qуот;.

У 2009. години, богате земље су обећале да ће давати земљама у развоју 100 милијарди америчких долара годишње почевши од 2020. како би помогле прелазак на економије са ниским садржајем угљеника и прилагођавање климатским променама.

Међутим, током ЦОП26, и британска влада и амерички изасланик Џон Кери рекли су да ће тај циљ вероватно бити испуњен тек 2023. године.

Погледајте видео: Борба за воду у Мексику

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.05.2021)