Здравље и Србија: Како функционише здравствено осигурање и због чега је важно

Током пандемије корона вируса, здравље је постало централна тема свакодневице - медицинари су херојским напорима пружали помоћ у сваком тренутку, а владе земаља широм света значајно су увећале улагања у здравствене системе.

Издвајање за здравствено осигурање је у Србији обавезно, и трошкове сноси послодавац или држава, али у свету још увек има земаља у којима је болничко лечење зависи од добровољног уплаћивања.

„Јако је важно да смо здравствено осигурани, јер никада не знамо када може да нам затреба.

„Здравље није роба и оно зависи од тога какав нам је здравствени систем - он утиче на живот и на смрт&qуот;, каже Наталија Перишић, професорка Факултета политичких наука (ФПН), за ББЦ на српском.

• Како вештачка плућа помажу у лечењу тешких ковид пацијената
• „Морамо да размишљамо како је умрети млад, ако желимо да живимо дуже од младости“
• Како да зауставимо отпорност бактерија на антибиотике

Резолуцијом Уједињених нација из 2017. године установљен је Међународни дан здравственог осигурања који се обележава 12 децембра, са циљем да се свим људима, где год се налазили, обезбеди квалитетна и приступачна здравствена нега, наводи се на сајту ове организације.

У Србији је 31. децембра 2017. године 6.901.482 становника било осигурано у Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО)- 42 одсто су чинили запослени, 28 одсто пензионери, а 19 одсто незапослени, показују званични подаци.

ББЦ на српском је покушао да добије податке за 2020. годину, али из овог фонда нису одговорили на питања до тренутка објављивања текста.

Према Глобалном индексу здравствене сигурности, Србија се налази на 59. месту од 195 земаља света.

Обавезно здравствено осигурање

Обавезно здравствено осигурање у Србији се уређује Законом о здравственом осигурању и обухвата осигурање у случају болести и повреде ван и на раду.

Међу услугама су и рано откривање болести, све врсте прегледа и лечења, рехабилитација, лекови, медицинска средства и помагала, наводи се на сајту Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО).

Запослени имају право и на накнаду зараде за време боловања, а сви осигураници на накнаду трошкова превоза због одласка у болницу.

„Уколико је у некој земљи неопходно да огромном броју људи буде пружена нека услуга, онда је сврсисходније да ту услугу пружа један сектор и исплативије и јефтиније је да то ради држава.

„Наравно, постоје и неки недостаци попут тога што држава прописује које услуге треба пружати, па имамо, на пример, ситуацију да се деца са ретким болестима лече преко СМС порука, што не би требало да буде тако&qуот;, каже Перишић.

Србија је „немачки ђак&qуот; и систем је направљен по узору на ту европску земљу - финансирају га и запослени и послодавци, додаје.

„У том смислу смо много упоредивији са земљама централне Европе, него са другим бившим социјалистичким државама&qуот;, оцењује Перишић, која предаје предмет Здравствена и социјална политика на мастер студијама на Факултету политичких наука.

Међутим, професорка упозорава да, упркос сличним или нешто већим улагањима у здравство, Србија није при врху листе.

Само шест земаља у Европи има лошије резултате од Србије у броју смрти од узрока који су могли бити спречени превенцијом или успешним лечењем, показују подаци истраживања из 2017. године које је спровела Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

Иако је покривеност становништва у Србији обавезним здравственим осигурањем близу 100 одсто, постоје „џепови&qуот; код сеоског и ромског становништва који су забрињавајући, напомиње Наталија Перишић.

Приватно здравствено осигурање

Овај облик осигурања нуди могућност да до услуге у приватним установама дођу „далеко брже&qуот; него кроз систем социјалног осигурања, тврде из Удружења осигуравача Србије (УОС) за ББЦ на српском.

„Уместо да на услугу чекате месецима, са доборовољним здравственим осигурањем преглед могу заказати и обавити у року од неколико сати или највише неколико дана, а да при том целокупне трошкове и организацију прегледа сноси осигуравајућа компанија&qуот;, објашњавају у писаној преписци.

Према информацијама овог удружења, осигураници у Србији - њих више од два милиона - уплатили су укупно 58 милиона евра за добровољно здравствено осигурање током 2020. године.

„Улога добровољног здравственог осигурања се показала значајном у периоду пандемије, када је готово целокупан државни здравствени систем био посвећен лечењу пацијената од Ковида-19 и био затворен за приступ других пацијената, који су били принуђени да здравствену заштиту потраже у приватним здравственим установама&qуот;, наводе они.

Полиса добровољног здравственог осигурања се може купити за од &qуот;10 до неколико стотина евра&qуот; и зависи од пакета услуга, здравственог стања и година осигураника и осигуране суме коју они желе да имају на располагању, додају из УОС.

Искуства из других европских земаља - од Аустрије и Словачке до Велике Британије

Србија је склопила уговоре о сарадњи у области здравственог осигурања са 21 земљом, наводи се на сајту Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО).

Међу тим државама је и Аустрија у којој живи Игор Борикић, 30-годишњи стручњак за комуникације из Беча.

Тамошњи систем здравственог осигурања подсећа на српски - „само што се у Аустрији доста улаже у систем и веома си заштићен као појединац&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Запосленима осигурање плаћа послодавац преко доприноса за зараду, а незапосленима на бироу рада та институција покрива трошкове, као и у Србији, додаје.

Разлика, према његовим речима, постоји за студенте - они плаћају 60 евра месечно за здравствено осигурање.

У Србији студенти млађи од 26 година могу рачунати на ову услугу без накнаде, наводи се у Закону о здравственом осигурању.

Свака покрајина у Аустрији има „здравствену касу&qуот;, а сваки грађанин електронску здравствену књижицу (е-цард) којом се плаћа услуга у болницама и те трошкове покрива осигурање, објашњава Игор.

Постоје три класе лекова на рецепт које покрива осигурање и разликују се од врсте обољења и лекова који се издају - зелена, жута и црвена.

Постоји и сива класа лекова које не покрива осигурање и грађани их морају платити из сопственог џепа, истиче Борикић.

• Да ли рано устајање побољшава здравље
• Није само хигијена - зашто је хладан туш добар за здравље
• Колико воде треба пити дневно

Јован Јошић живи и ради у Словачкој, а у октобру је провео 10 дана у болници због тровања храном.

„Нега у болници је била супер - нису хтели да ме отпусте док ми резултати нису били у реду&qуот;, каже овај 59-годишњи молер.

У овој земљи је обавезно здравствено осигурање за свакога ко има пријављено пребивалиште, наводи се на сајту тамошње Јавне управе.

Јошић плаћа 76 евра месечно као паушалац, док редовно запослени издвајају „нешто више&qуот;.

Поред тога, за 10-дневну негу и лекове које је добио у болници није морао ништа да доплаћује, истиче Јошић.

Корона вирус није имао док је боравио у Словачкој, али се више пута тестирао, што описује као позитивно искуство.

„Све је ишло брзо и ПЦР тест сам плаћао 10 евра, доста мање него у Србији&qуот;, истиче Јован.

Цена ПЦР теста у Србији је 9.000 динара за српске држављане и странце који се на свој захтев подвргавају тестирању, наводи се на сајту Завода за јавно здравље Београда.

Нешто другачији систем има Велика Британија.

Сви становници добијају здравствену негу преко Националне здравствене службе (НХС), а финансирање је уређено путем пореза, за разлику од већине других европских земаља у којима грађани плаћају здравствене услуге преко осигурања, наводи се на сајту Експатика.

Ове године су уведене и Картице глобалног здравственог осигурања (ГХИЦ) које су замениле Европске картице здравственог осигурања (ЕХИЦ) након изласка ове земље из Европске уније.

Британци помоћу овог документа могу да користе услуге јавних здравствених институција у Европској унији и Швајцарској, наводи се на сајту Националне здравствене службе (НХС).

• Како да знам да ли сам заражен омикрон сојем корона вируса
• Шта до сада знамо о новом соју корона вируса омикрон
• Од глодара до људи - како је настао омикрон сој

Амерички систем осигурања

Предраг Богић у Сједињеним Америчким Државама живи и ради већ више од седам година, а тренутно је запослен као достављач у компанији УПС.

Није здравствено осигуран у тој земљи, јер „осигурање кошта 800 долара месечно, а повратна карта до Србије 600&qуот;, објашњава он.

У првој половини 2021. године, 31,1 милион од 332,98 милиона становника Америке није било здравствено осигурано, показују подаци Статисте, немачке агенције за статистику.

Богић каже да није имао много здравствених проблема и код лекара је био само једном у Америци - када је имао инфекцију ока.

„Жена ме је прегледала, преписала ми је капи и после ми је стигао рачун од 2.100 долара.

„На крају ми ни то није помогло, па ми је мој офтамолог из Параћина преко видео позива помогао и посаветовао ме је шта да користим од терапије&qуот;, каже он.

Вакцинација и тестирање на корона вирус у Америци били су „организовани и бесплатни&qуот;, додаје он.

Ако нисте здравствено осигурани у Америци, трошкови одласка код стоматолога би могли значајно да оптерете ваш буџет.

Богић се присећа да је његова партнерка за поправку пет зуба платила 9.000 долара, док је пријатељ одустао од намере да угради имплант због цене од 7.000 долара коју су му предочили у стоматолошкој ординацији.

„Пријатељ је на крају схватио да за тај новац малтене може да уради обе нове вилице у Србији&qуот;, додаје Предраг.

„У Америци бесплатну здравствену заштиту имају стари, корисници социјалне помоћи и припадници староседелачких заједница, док сви остали користе приватну.

„Међутим, проблем је што приватно здравствено осигурање није обавезно, већ добровољно - многи немају од чега да издвајају новац за то и имате страховите милионе људи који немају никакву здравствену заштиту&qуот;, објашњава професорка Наталија Перишић.

„Сматрам да је тај систем катастрофалан&qуот;, додаје.

Као супротан пример, она наводи Швајцарску - тамо је здравствено осигурање такође приватно, али је обавезно за све држављане ове земље, па је ситуација „неупоредиво боља&qуот; у односу на Сједињене Америчке Државе.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.12.2021)