Песма оцу у Панчево: "Опрости ми, папе", блага душа Момчила Попадића
РТС 14.12.2021
Момчило Попадић је нио вечно издвојен, вечно подељен, као пород од случајног светла, од мајке Корчуланке и оца „уваженог панчевачког судије, врсног правника, али и боема од оног соја какав данас више и не постоји", који је одмах у питањима очинства имао пречег посла и отишао својим путем, оставивши незацељен ожиљак на дечаковој души. Одрастао је у љубави корчуланских баке и деде и тридесет година касније написао песму која тражи опрост од грешника, од оца коцкара, женскара и псовача светиња, оца који
„Ни више онега вримена." Момчило Попадић, Живит у стрпјенству или Момо зашто се кривиш (1986) Има људи који су сувише крхки за овај свет, гласи једна изрека (мудрост?), која, ако се не изрекне или напише чисто и промишљено, увек прети да буде површна. За Момчила Попадића та изрека, исписана овде одговорно и проживљено, ако нам се верује, вредела је као за мало њих. Њу би у овом случају додуше требало мало допунити, па да гласи: „Има људи који су сувише крхки
