Јужна Африка: Преминуо чувени борац за људска права и мир и добитник Нобелове награде за мир, надбискуп Дезмонд Туту у 90. години

Чувени јужноафрички надбискуп Дезмонд Туту, добитник Нобелове награде за мир који је помогао окончању апартхејда у Јужној Африци, преминуо је у 90. години.

Био је непоколебљиви присталица борца против апартхејда Нелсона Манделе и први црни англикански бискуп у Кејптауну и Јоханесбургу, кога су још за живота називали савешћу нације.

Председник Сирил Рамафоса рекао је да се нација опрашта од још једног из генерације изузетних Јужноафриканаца.

Он је рекао да је надбискуп Туту помогао да се завешта „ослобођена Јужна Африка&qуот;.

• Готово 30 година после апартхејда - Јужноафричка Република данас
• Како бити антирасистаВерске вође траже забрану терапије преобраћања хомосексуалаца

Савременик иконе антиапартхејда Нелсона Манделе, био је један од снага покрета за окончање политике расне сегрегације и дискриминације коју је спроводила влада беле мањине против црне већине у Јужној Африци од 1948. до 1991. године.

Добио је Нобелову награду 1984. за улогу у борби за укидање система апартхејда.

Пре само неколико дана, преминуо је последњи председник Јужне Африке из доба апартхејда, Фредерик Виљем де Клерк. Умро је у 85. години.

„Дугина земља&qуот;

Током година апартхејда, Дезмонд Туту је био глас обесправљених црних Африканаца и доследан критичар режима, који је подржавао одлуку међународне заједнице да бојкотује владу.

Када је Нелсон Мандела постао председник земље, Туту је био на челу Комисије за истину и помирење, која је направила велике кораке у рехабилитацији жртава апартхејда и помирењу сукобљених страна.

Успостављање демократског режима у Јужној Африци је у великој мери његова заслуга, а његов израз „Дугина земља&qуот; постао је други назив за Јужну Африку после апартхејда.

У говору по добијању Нобелове награде за мир 11. децембра 1984. рекао је: „Док не почнемо марљиво да радимо на томе да деца Господња, наша браћа и сестре, чланови наше заједничке људске породице, имају основна људска права, право на живот, право на кретање, рад, слободу да будемо људи... неминовно ћемо наставити путем самоуништења, а нисмо далеко од самоуништења.&qуот;

Дезмонд Туту се активно борио за људска права не само у својој земљи.

Био је познат као критичар режима Роберта Мугабеа у Зимбабвеу и аутократских режима у другим афричким земљама, а такође је покушао да помири зараћене стране у Руанде и у арапско-израелском сукобу на Блиском истоку.

Председник Рамафоса је рекао да је Туту био „легендарни духовни вођа, активиста против апартхејда и глобални борац за људска права&qуот;.

Описао га је као „патриоту коме нема равних; вођу принципијелности и прагматизма који је дао смисао библијској поруци да је вера без дела мртва&qуот;.

„Човек изузетног интелекта, интегритета и непобедивости против сила апартхејда, он је такође био нежан и рањив и саосећао је са онима који су претрпели угњетавање, неправду и насиље под апартхејдом, и за потлачене људе широм света&qуот;.

Борба мора бити праведна

Дезмонд Мпило Туту је рођен 1931. у Клерксдорпу, Трансвал.

Његови родитељи су говорили језиком Коса из племена Банту.

Када је имао 12 година, његова породица се преселила у Јоханесбург.

Његов отац је радио као учитељ, а мајка је радила као куварица и чистачица у образовној установи за слепе.

Туту је најпре био учитељ, али је напустио посао када је Закон о образовању Бантуа ступио на снагу 1953. године, који је консолидовао сегрегацију у јужноафричким школама.

Напустивши школу, дошао је у Англиканску цркву.

На његов духовни раст су у великој мери утицали многи бели свештеници у Јужној Африци, а пре свега тврдокорни противник апартхејда, бискуп Тревор Хадлстон.

Туту је 1978. године постао председавајући Јужноафричког савета цркава.

Организација од 13 милиона хришћана, углавном црнаца, предвођена Тутуом, захтевала је од јужноафричке владе да оконча сегрегацију.

Савет цркава је активно помагао затворене црнце и њихове породице и активно се супротстављао принудном пресељавању црних становника из градова у племенске резервате.

Додела Нобелове награде за мир Тутуу 1984. године била је велики ударац међународне заједнице режиму апартхејда.

Рукоположен за свештеника 1960. године, наставио је да служи као епископ Лесота од 1976-78, помоћник епископа Јоханесбурга и ректор парохије у Совету.

Постао је бискуп Јоханесбурга 1985. и именован је за првог црног надбискупа Кејптауна.

Искористио је високу позицију да говори против угњетавања црнаца у својој земљи, увек говорећи да су његови мотиви верски, а не политички.

Као поглавар Англиканске цркве у Јужној Африци, наставио је да се бори против апартхејда.

Када је 1989. године позвао на бојкот општинских избора, замало је због тога отишао у затвор. После тога, полиција га је више пута приводила.

„Ако задржите неутралност у ситуацијама неправде, изабрали сте страну тлачитеља. Ако је слон стао на мишји реп, а ви кажете да сте неутрални, миш неће ценити вашу неутралност&qуот;, гласила је једна од његових чувених реченица.

Он и још један бискуп су у предграђу Јоханесбурга 1985. године спасили човека од разјарене руље која је хтела да му пресуди јер су га кривили за тајну сарадњу са полицијом.

Свештеници су несрећног човека извукли у последњем тренутку, када му је на врат већ била стављена аутомобилска гума поливена бензином.

Туту је осрамотио руљу, говорећи им да борба мора бити праведна и да се мора водити легалним средствима.

„Сва деца су Божја деца&qуот;

У друштвеном деловању, Дезмонд Туту није делио људе на пријатеље и непријатеље, рекао је да су сви за њега Божја деца.

Могао би да дође на састанак са некадашњим вођом Палестинаца Јасером Арафатом и наговори га да призна државу Израел, а затим наљути Израел упоређујући црне Јужноафриканце са Арапима Западне обале и Појаса Газе.

Почетком 21. века критиковао је администрацију црног председника Табоа Мбекија што се не бори против сиромаштва, већ концентрише богатство земље у рукама нове црне елите.

Средином 1990-тих, Тутуу је дијагностикован рак простате.

Он је јавно говорио о томе како би подстакао мушкарце да чешће иду на лекарске прегледе.

Последњих година живота, пошто је већ напустио место надбискупа, остао је савест нације, дижући глас за права хомосексуалаца и против хомофобије у Англиканској цркви.

„Не бих се молио хомофобичном Богу и не бих желео да идем у хомофобични рај. Радије бих отишао у пакао&qуот;, рекао је он.

Његова ћерка Мфо Туту се 2015. удала за жену у Холандији, а њихов отац је благословио њихову заједницу.

Био је и међу више од 300 верских вођа из целог света који су потписали декларацију о забрани терапије преобраћања - покушај да се промени сексуална оријентација особе или родни идентитет.

Потписници декларације су представници свих већих верских заједница у свету и многи од њих су познати заговорници заштите права ЛГБТ људи.

Залагао се да се бившем америчком председнику Џорџу Бушу Млађем и некадашњем британском премијеру Тонију Блеру суди за рат у Ираку, осудио бившег председника САД Доналда Трампа за признавање Јерусалима као главног града Израела, а стигао је и да упозна првенца бритабског принца Харија и Меган Маркл - Арчија.

Непосредно пре смрти, изјаснио се, за многе неочекивано, у корист еутаназије - упркос чињеници да то Англиканска црква не одобрава.

Према његовом мишљењу, људски живот не мора да се чува ни по коју цену: смртно болесни треба да имају право да оду достојанствено, говорио је Туту.

---

Погледајте видео: Живот Дезмонда Тутуа

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.26.2021)