Pesma otpora, živeo život! - O bela ćao, bela ćao, bela ćao, ćao, ćao...
RTS 05.01.2022
Svašta je stalo i svašta se čuje u pesmi "Bela ćao", koja putuje evo već punih šezdeset godina od italijanskih partizana preko Iva Montana, Šibe Krvavca, Gorana Bregovića i don Andrea Gala do "Kuće od papira" i dalje na sve strane, od Japana do Urugvaja, od Tajlanda do Švedske, od Irana do Španije, od Rusije do Amerike.
Kad smo u Mostu (1969) Šibe Krvavca prvi put čuli Borisa Dvornika - „Zavatonija" - kako je zajedno sa Igorom Galom zapevao „una mattina, mi son svegliato... e ho trovato l'invasor", stihove besmrtne Bella ciao, nešto je prošlo kroz decu i adolescente koji su rasli sedamdesetih godina, nešto neobjašnjivo, uzbudljivo, kao kakva struja. Stvorena je tada u trenu jedna od onih tačaka rađanja buduće kolektivne memorije, nešto što će se prenositi kao deo nasleđa jedne
