ВЕТРЕЊАЧА
Југмедиа 30.01.2022 | Милица Ивановић
У неким својим двадесетим годинама волела сам да одлазим у то село препуно мојих вршњака, село где су жене глумиле газде, а мушкарци папучаре иако сам после годину, две схватила да су, као и свуда, улоге друкчије.
Неки мир би осетила још при уласку у то малено село са јединственим именом у Србији јер су овде опуштени људи живели од „данас до сутра“, не јурећи за оним што не могу имати. Кафа се испијала сатима, све док се не „претресе“ и последњи у три махале. Иако се мир и успореност, а ја сам у старту пресудила да је реч о лењим људима, осећао на сваком кораку, овде би се муж и жена, свекрва и снаха, син и отац, свађали на двориштима. Бучно, не бирајући речи, а увек о
Додај Наслови.нет као Google извор
