Корона вирус и пушење: Која је веза између цигарета и ковида - Пет питања и одговора
Страх због тежег облика корона вируса или појачани стрес који доноси пандемија – како се пушачи одлучују да ли да запале још једну цигарету.
Одмах по избијању пандемије корона вируса у марту 2020, стигла је и вест - да пушачи мање обољевају од ковида.
Истраживање француског института Пастер, убрзо се показало нетачно.
„Бројна истраживања потврдила су да су пушачи под повећаним ризиком&qуот;, кажу из Института за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут за ББЦ.
„Они пре обољевају од болести срца и крвних судова, болести дисајних органа, малигних болести и бројних других обољења.&qуот;
Пушачи имају 50 одсто веће шансе да развију тежи облик корона вируса и умру, рекао је Тедрос Адханом Гебрејесус, директор Светске здравствене организације (СЗО), а теже облике Ковида-19 код оних који пуше уочили су и стручњаци Џонс Хопкинс универзитета.
Пушачи у Србији су на прекретници - неки пуше мање, због страха од теже клиничке слике ако се заразе ковидом.
Други, пак, пале више цигарета, због повећаног стреса који су донеле мере изолације и промене животних навика.
- „Србија - балканска задимљена крчма&qуот;: Зашто су кафићи и даље пуни дуванског дима
- Где уз цигарету и пиће у региону можете да „попијете“ и казну
- Опстанак непушачких локала у Београду
Како све дуван утиче на здравље током пандемије и како су се промениле навике пушача од појаве корона вируса, за ББЦ на српском одговарају Марија Сарајлија, специјалиста психијатрије Специјалне болница за болести зависности, као и стручњаци Института за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут.
1. Да ли је тачно да ковид-19 не погађа пушаче?
Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут: У порасту је број истраживања који указују да пушачи заражени корона вирусом имају већу вероватноћу развоја теже клиничке слике.
Пушење и употреба дувана негативно делују на имуни систем, што отежава способност организма да се брани од инфекције.
Из наведених разлога, пушачи се могу сматрати посебно осетљивом групом становништва.
Поред тога, пушење цигарета захтева скидање маске, што додатно повећава ризик заражавања, као и пушење наргила, које носи додатни ризик због начина на који се користи (више особа користи једну наргилу).
2. Да ли људи мање или више пуше током пандемије?
Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут: Истраживања у свету показују да је пандемија деловала на различите начине на пушачке навике становништва.
Један део пушача није мењао пушачк навике, док је одређени проценат пушача повећао, или насупрот томе, смањио број попушених цигарета.
У Србији, епидемија ковида-19 није утицала на пушачке навике највећег процента пушача - на 78,4 одсто њих у 2020.
Проценат актуелних пушача који је повећао број попушених цигарета током епидемије износи 9,7 одсто, док је 11,4 одсто према сопственом исказу пушило мање.
Највећи проценат оних који су смањили број попушених цигарета је у добној групи 18-29 година (18 одсто), а оних који су повећали у добној групи 60+ година (14,7 одсто).
Постоји и разлика у променама пушачких навика између повремених и сталних пушача.
У Србији је у 2020, већи проценат повремених пушача него свакодневних пушача је смањио број попушених цигарета.
Око 16,2 одсто повремених пушача је смањило пушење, док је то урадило 10,2 одсто свакодневних пушача.
Марија Сарајлија: Према америчкој студији, током пандемије 32 одсто пушача је повећало употребу дувана, 37 одсто је смањило, док 31 одсто није променило број попушених цигарета.
Занимљиво је да је 11 одсто пушача за првих шест месеци пандемије престало да пуши, док се 28 одсто бивших пушача у истом периоду вратило цигаретама.
Више од две трећине испитаника верује да пушење повећава ризик од заразе ковидом-19 или ризик за теже форме ове инфекције.
Оваква перцепција ризика је свакако била повезана са повећаним интересовањем за престанак пушења.
- Енглеска ће издавати електронске цигарете на рецепт
- Да ли је загађење ваздуха смртоносније од пушења
- Индија забранила продају и рекламирање е-цигарета
Велика кинеска студија показала је да су пушачи у Кини, у поређењу са временом пре ковида-19, у просеку смањили потрошњу дувана.
Престанак пушења је према овом истраживању довео до већег задовољства физичким здрављем, као и бољег емоционалног стања.
У Италији је више од трећине пушача повећало дневну потрошњу цигарета у условима стреса.
Сличан је тренд и у другим европским земљама као што су Немачка и Велика Британија, где је дошло до пораста укупног броја пушача.
3. Да ли је пушење зависност? Како да знам да ли сам завистан од пушења?
Марија Сарајлија: Пушење спада у болести зависности и према Међународној класификацији обољења.
Као и друге психоактивне супстанце, тако и никотин свој адиктивни потенцијал остварује путем одређених делова централног нервног система, чију равнотежу нарушава.
Проблематични образац употребе дувана подразумева трајање од најмање 12 месеци уз јасне критеријуме који га дефинишу у категорију проблема зависности.
Неки од критеријума су:
- коришћење дувана у већим количинама и дужем трајању
- неуспешни покушаји да се смањи или контролише употреба дувана
- време које се проводи у активностима везаним за дуван је дуго и често нарушава дневне обавезе
- наставља се са узимањем дувана упркос сазнањима о штетним ефектима
- јавља се потреба за повећаном количином дувана током времена
- долази до појаве апстиненцијалног синдрома након престанка пушења
Апстиненцијални синдром је посебно значајан и карактеришу га раздражљивост, фрустрација, анксиозност, тешкоће у концентрисању, повећан апетит, депресивно расположење, несаница.
4. Како стрес мења навике пушача у Србији?
Марија Сарајлија: Актуелна пандемија ковида-19 има значајан утицај на ментално здравље целе популације.
Различити психолошки проблеми који се повезују са стресом, као што су анксиозност, депресивност, осећај фрустрације и неизвесност прате пандемију од самог почетка.
С обзиром да се криза наставља, пратећи психолошки феномени имају трајни, а некада и прогресиван карактер.
Ефекти пандемије постоје и када се ради о адикцијама (болестима зависности).
У нашој установи региструјемо појачано интересовање за одвикавање од пушења.
Мотиви за овакав тренд су различити: актуелно здравствено стање, превенција будућих здравствених проблема, економски разлози, односно висока цена дуванских производа, те социјалне рестрикције употребе дувана.
Треба имати у виду да је пандемија својим трајањем и жестином превазишла почетне прогнозе епидемиолога, да има таласни карактер, те су и ефекти на зависничка понашања променљиви у времену, и коначни суд о томе није могуће дати у овом тренутку.
Пет разлога да престанете да пушите:
- живећете дуже - половина од свих дугогодишњих пушача превремено умре од болести повезаних са пушењем
- лакше ћете дисати - дувански дим доспева до свих делова тела и одговоран је за 90 одсто случајева рака плућа
- имаћете више енергије - после две до 12 недеља од престанка пушења, проток крви у телу ће се побољшати, па ћете имати много више физичке снаге
- имаћете беље зубе, лепшу кожу и изглед - вишегодишње пушење узрокује болести десни и губљења зуба, а пушење чини да изгледате старијим него што јесте
- имаћете више новца - уместо да трошите новац на цигарете, можете га искористити на нешто што ће вам донети већу корист и радост
Извор: Батут
5. Шта је први корак ка престанку пушења?
Марија Сарајлија: Прва фаза у процесу престанка пушења је размишљање о томе, односно контемплативна фаза.
У овом периоду, човек размишља о одбацивању зависности, али још није спреман да престане да пуши.
Управо тада се пушачи често обраћају за помоћ и правовремено учешће стручњака за ову област може бити од пресудног значаја.
Даљи третман, односно одвикавање, се одвија етапно, кроз низ корака који охрабрују пушача да прекине употребу дувана, а потом и да успостави и одржи апстиненцију.
Свака фаза у лечењу има своје специфичности и изазове, али је значајно рећи да престанак пушења није недостижан циљ.
Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут: Иако још нема конкретних података у вези са престанком пушења и ковидом-19, постојећа истраживања недвосмислено указују на значај престанка пушења за побољшање функција дисајних органа и срца и крвних судова.
Неки позитивни ефекти престанка пушења на органе за дисање и за здравље у целини видљиви су већ у првим недељама и месецима после престанка пушења.
- Зашто жене у Северној Кореји убеђују мушкарце да оставе цигарете
- „Рекла сам себи - ниједан дим више“
Први корак у одвикавању од пушења је доношење одлуке.
Пошто пушач донесе одлуку, потребно је да се добро информише и припреми.
Што се пушач боље припреми, веће су шансе за успех.
У фази припреме, потребно је информисати се о свим предностима престанка пушења.
Неки од корака у фази припреми могу бити ограничавање учесталости пушења, смањивање броја цигарета и/или промена пушачке рутине.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.31.2022)
