Tonovi i boje prošlosti
Politika 04.02.2022
„Za razliku od mene, moja žena uvek zna ko je, u snu ili usred dana, svejedno” (Mihajlo Pantić, Okrenuo sam se prema zidu i nastavio da spavam /Leoncibitaljio/, iz zbirke priča „Ako je to ljubav”)
Kada minu i okrajci leta, neretko zasija možda i ono najbajnije, ranojesenje sunce. Međutim, ubrzo dođu i dani sasvim drugačiji, sivi, u kojima se smenjuju kiša i vetar. Pa i magla. A u oktobru na univerzitetu počinju i brojnije obaveze. U jednom takvom – meteorološki i prema raspoloženju „nikakvom” periodu – ima tome već skoro četiri decenije – reših da pobegnem iz Beograda na nekoliko dana u odsustvu radnih obaveza. Moja devojka tih nedelja beše sa sestrom u
