Путовања кроз псеудоисторију и епску фантастику
Дневник 13.02.2022 | Дневник.рс
Након двоиподеценијског књишког ћутања (прву књигу “Водени жиг” објавио је 1994. у издању Књижевне општине Вршац), уз ретко оглашавање у периодици, Живојин Петровић (1964) је, у 2021, обрадовао читаоце склоне интригантној и егзотичној литератури чак двема књигама; најпре се, на почетку лета, појавио роман „Јелисијум: рондо“ а потом, пред крај године и “Орландова бура: четири новеле” (обе у издању „Новосадског културно-образовног круга“).
Ова дела потврђују тезу да је реч о аутору самосвојног, неуобичајеног прозног профила и стила. Наслов „Орландова бура“ (преузет од прве новеле у књизи) асоцира на два дела књижевне историје - поему “Заљубљени Орландо” Матеа Бојарда (објављену између 1489. и 1495.) и славни еп “Бесни Орландо” Лодовика Ариоста (прва верзија се појавила 1516. а коначна тек 1531.); Петровић, сасвим у маниру постмодернизма, своје дело “удева” у овај низ мада се његов наслов може
