Како су си сирене у Кијеву пробудиле сећање на 1999. годину у мени и због чега већ 23 године не могу да волим Русе

Данас је у Београду био леп дан. Било је топло, улице су биле пуне људи, који су тражили слободно место у баштама кафића. За то време, километрима далеко, Павел, Светлана и Ема су бежали у подрум, носећи у рукама и кесама оно што су покупили у паничном бегу приликом изласка из стана. Да, Украјна је можда далеко, али страх од реалности и сећање које се буди са сваком сликом и видео снимком, оживели су 1999. годину и све оно што смо проживљавали током НАТО