Укидање акциза за евродизел, веће субвенције по хектару и контрола увоза меса и млека у праху - ово су захтеви појединих пољопривредних удружења.

„Проблема је заиста много&qуот;, каже Светлана Цвијановић из Савеза пољопривредних произвођача Западне Србије за ББЦ на српском.

„Српски паори плаћају евродизел као да се возе по аутопуту, а не по њивама, док су акцизе убедљиво највеће у региону.&qуот;

После протестне вожње тракторима у четвртак, 24. фебруара у више градова Србије, представници пољопривредника били су на разговорима у Влади Србије.

Понуђена им је једнократна помоћ од 4.000 динара по хектару, а Светлана Цвијановић каже да су „изразито незадовољни понудом&qуот;.

„То је за нас буквално понижење&qуот;, каже Цвијановић.

Пољопривредна удружења ће, додаје она, у наредних неколико дана расправљати о даљим поступцима.

• Зашто су поскупели месо и уље у Србији
• Зашто се привредни напредак (не) осећа у џепу становника Србије
• Исповест раднице у кланици

„Сви захтеви пољопривредника су стари већ десет година, то није ништа ново, јер годинама послују у јако лошим условима&qуот;, каже агроекономиста Милан Простран за ББЦ.

„Они су само посебно изражени јер је од почетка године дошло до наглог раста цена нафте и минералног ђубрива, што посебно угрожава њихов рад.&qуот;

На питања ББЦ-ја да ли ће држава изаћи у сусрет захтевима пољопривредника, претходно нису одговорили из Владе Србије, Министарства пољопривреде, као ни из кабинета премијерке Србије Ане Брнабић.

Шта је држава понудила

Из Владе Србије су, кажу за ББЦ из пољопривредних удружења, рекли да не могу да испуне захтеве пољопривредника за укидање акциза на гориво и контролу увоза меса и млека у праху.

Понудили су им, како каже Цвијановић, једнократну помоћ од 4.000 динара по хектару.

Новац би на њихове рачуне стигао половином марта, уз субвенције које су већ 4.000 динара по хектару.

„Речено нам је да влада у овом тренутку не може да одлучује о акцизи и да мора да се сачека да се заврше избори и формира нова влада&qуот;, каже Цвијановић.

„Ми ћемо у наредним данима разговарати са нашим члановима и размислити шта даље можемо да радимо.&qуот;

Влада Србије тренутно ради у техничком мандату, јер су расписани парламентарни избори за 3. април.

1. Колике су акцизе на евродизел

Пољопривредник у Србији плаћа евродизел 179 динара по литру.

Од тог износа, акциза, односно део који узима држава, је 91,3 динара плус ПДВ.

Са 0,49 евра по литру, Србија има највишу акцизу на евродизел у региону, вишу чак и од просека Европске уније.

Део који држава узима од цене евродизела је, на пример, у Хрватској 0,4 евра по литру, у Босни и Херцеговини 0,3 евра за један литар, а у Румунији 0,34.

„Нафта нас мање кошта него део који држава узме за гориво&qуот;, каже Цвијановић.

„Када би се држава одрекла акцизе, ми бисмо нафту добијали за мање од пола актуелне цене.&qуот;

Количина коју просечан пољопривредник искористи за гориво, за ратарску и сточарску производњу није занемарљива, додаје она.

„Сточари највише користе тракторе, они потроше и до 200 литара за два-три дана&qуот;, каже Цвијановић.

„То су велике цифре, онима који имају велику производњу годишње треба и до 10.000 литара евродизела.&qуот;

Паори, додаје она, не траже бесплатну нафту од државе, „већ само да држава не зарађује на њима&qуот;.

Држава, тако, пољопривредницима узме, по њеној рачуници, 18 милијарди динара годишње.

У Закону о акцизама постоји могућности да држава смањи акцизу у ванредним ситуацијама, али се та могућност до сада није користила.

Од дела цене горива који држава узима добија се значајна свота у републичком буџету.

Тако се прошле године, само од акциза, не рачунајући ПДВ и друге таксе, у буџет Србије слило 182 милијарде динара, што је 12 милијарди више него што је планирано у првој верзији буџета.

Сличан проблем са ценом горива постојао је и у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији током осамдесетих година прошлог века, каже Милан Простран, некадашњи помоћник министра пољопривреде за ББЦ на српском.

„И тада је нагло скочила цена горива и ђубрива за пољопривреднике&qуот;, каже Простран.

„Ми смо тада донели Закон о регресима, па се цена амортизовала за 20 до 30 одсто.&qуот;

Овај модел, тврди Простран, могао би и данас да се примени „уколико је држава спремна да помогне паорима да преброде енергетску кризу&qуот;.

• „Не смем ни да размишљам о пензији&qуот; - како у Србији живе сезонске раднице
• Невидљиви утицај климатских промена у Србији - у фотографијама

Проблеми су кулминирали поскупљењем минералних ђубрива које је у пролеће прошле године коштало 35 динара по килограму, а сада кошта око 120 динара, рекао је председник Савеза пољопривредних удружења Баната Драган Клеут.

„За куповину минералног ђубрива за 32 хектара пољопривредног земљишта, колико обрађујем, потребно би било око 8.000 евра&qуот;, рекао је Клеут.

„Не могу, ради те куповине, да се задужујем кредитом који, уместо ђубрива, нуди министар пољопривреде иако је бескаматни, јер нећу имати одакле да вратим ни ако усеви добро роде, пошто то није једини трошак.&qуот;

Додатан проблем, упозорава Простран, је и што је пољопривредна механизација у Србији јако застарела и трактори који се користе троше много више горива него они новије производње.

Шта су акцизе?

Акциза је посебан облик пореза на промет и један од најстаријих пореских облика.

Производи који се опорезују су углавном монополског карактера, немају алтернативу на тржишту, високе су тражње и потрошње, а порески обвезници су произвођачи и увозници.

Најчешће су то цигарете, алкохолна пића и нафтни деривати.

Обвезник је дужан да акцизни производ обележи акцизном маркицом.

2. Зашто касне субвенције

Држава плаћа пољопривредницима субвенције од 4.000 динара по хектару.

Овај износ је утврђен већ годинама уназад, а према речима Милана Пространа, пре десет година био је чак три и по пута већи.

„Директна плаћања пољопривредницима су била 14.000 динара по хектару за гориво и ђубриво&qуот;, каже Простран.

Наши паори су, тврди он, „добро информисани колике субвенције добијају њихове колеге у земљама ЕУ, али су и њихови аграрни буџети много већи&qуот;.

„Питање је сада колико ту уопште држава може да издвоји&qуот;, каже Простран.

За Драгана Клеута из Савеза пољопривредних удружења Баната, проблем нису само мале субвенције, већ и то што оне касне - па и годинама.

„Просечне субвенције касне по годину дана&qуот;, слаже се Светлана Цвијановић.

„То је потцењивање радника.&qуот;

Паори предлажу да исплата субвенција буде у року до 60 дана, како би могли да организују производњу и куповину сировина.

„Ако предате захтев за субвенцију у јуну, ви бисте већ у септембру могли да купите кукуруз, који је много јефтинији тада него на пролеће&qуот;, каже Цвијановић.

„Ако вам субвенција касни годину или чак две, ви морате да улажете у производњу сами, а не знате ни када ће новац доћи.&qуот;

Шта су субвенције?

Субвенције представљају новчану помоћ из јавних фондова или државног буџета за области и делатности од јавног интереса.

Такву помоћ државе углавном даје установама и газдинствима за подстицање производње и друге унапред одређене намене.

Та финансијска средстава могу да се користе искључиво за намену за коју су предвиђена.

3. Увоз млека у праху и меса

Србија годишње увезе око 30.000 тона меса - око 23.000 тона свињског, око 6.000 тона пилећег меса и око 2.000 тона другог меса, подаци су Привредне коморе Србије.

Највише меса се легално увози из Европске уније, али пољопривредници у Србији стрепе да је у питању замрзнуто месо.

У ЕУ замрзнуто месо може да се користи само шест месеци од момента замрзавања, док је код нас та граница годину дана.

„То месо се у ЕУ баца, а ми га увозимо на штету домаћих сточара&qуот;, наводи Простран.

„Зато нам је сточарство озбиљно угрожено.&qуот;

Из Савеза пољопривредних удружења Западне Србије кажу да је цена домаћих месних производа зато пала.

Проблем који Србија може да има, упозорава Простран, ако и ограничи увоз страног меса, јесу бројни споразуми које је већ потписала.

„Ми смо либерализовали тржиште и потписали бројне споразуме о слободној трговини са земљама региона и ЕУ&qуот;, каже агроекономиста.

„Једино што би сада могло да се уради јесте да се уведе виша царина на увоз и на тај начин се дестимулише куповина страног меса.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.26.2022)