Rat u Ukrajini i nuklearne bombe: Mali vodič kroz ruski arsenal - koliko oružja ima i čemu ono služi

Ruski predsednik Vladimir Putin stavio je nuklearne snage u „specijalnu pripravnost", što je izazvalo zabrinutost širom sveta.

Ipak, analitičari smatraju da to treba protumačiti kao upozorenje ostalim zemljama da se ne mešaju dodatno u situaciju u Ukrajini, a ne želju za upotrebom nuklearnog oružja.

Nuklearno oružje postoji skoro 80 godina i mnoge zemlje ga pre svega vide kao sredstvo odvraćanja i nešto što im garantuje nacionalnu bezbednost.

• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Teče li ruska invazija po planu
• Koga sluša Vladimir Putin

Koliko nuklearnog oružja ima Rusija?

Sve brojke o nuklearnom oružju su samo procene.

Prema podacima Saveza američkih naučnika, Rusija ima 5.977 nuklearnih bojevih glava - uređaja koji izazivaju nuklearnu eksploziju.

U tu brojku spada i oko 1.500 bojevih glava koje nisu u potrebi i treba da budu demontirane.

Od preostalih 4.500, većinu smatraju strateškim nuklearnim oružjem.

To podrazumeva projektile koji mogu biti upotrebljeni na velikim udaljenostima.

Upravo je to oružje koje se obično povezuje sa nuklearnim ratom.

• Koga sluša Vladimir Putin
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Ruska vojska zauzela Černobilj - šta to znači

Ostale bojeve glave su i fizički manje, kraćeg dometa, a i manje su destruktivne.

Stručnjaci procenjuju da je oko 1.500 ruskih bojevih glava trenutno „raspoređeno", što znači da su smeštene u raketama, bombarderima ili podmornicama.

Koliko je to u odnosu na druge zemlje?

Devet zemalja ima nuklearno oružje - Kina, Francuska, Indija, Izrael, Severna Koreja, Pakistan, Rusija, SAD i Velika Britanija.

Kina, Francuska, Rusija, SAD i Velika Britanija su i među 191 državom koje su potpisale Ugovor o neširenju nuklearnog oružja.

Prema tom sporazumu, oni moraju da smanje zalihe nuklearnih bojevih glava i - barem u teoriji - trebalo bi da rade na njihovom potpunom uklanjanju.

Broj nuklearnih bojevih glava u tim zemljama je i smanjen u odnosu na sedamdesete i osamdesete godine 20. veka.

Indija, Izrael i Pakistan nikada nisu potpisale taj sporazum, a Severna Koreja ga je napustila 2003. godine.

Izrael je jedina od devet zemalja koja nikada nije zvanično priznala da ima nuklearni program, ali mnogi su sigurni da i oni imaju nuklearne bojeve glave.

Ukrajina nema nuklearno oružje i - uprkos Putinovim optužbama - nema dokaza da je pokušala da ga nabavi.

• Dan kada je počeo rat, a ja Rus u Kijevu - novinar ruskog servisa BBC-ja
• „Ruski projektili su pogodili moj dom" - priča BBC novinarke iz Kijeva
• „Vozio sam 40 sati bez prestanka da bih pobegao od rata u Ukrajini" - kamiondžija iz Srbije

Koliko je nuklearno oružje razorno?

Nuklearno oružje je dizajnirano da izazove maksimalnu devastaciju.

Obim uništenja zavisi od niza faktora:

• veličine bojeve glave
• na kojoj visini detonira
• lokalne sredine

Međutim, čak i najmanja bojeva glava može izazvati ogromnu štetu i trajne posledice.

Bomba koja je tokom Drugog svetskog rata u Hirošimi ubila oko 146.000 ljudi imala je 15 kilotona.

Nuklearne bojeve glave danas mogu biti veće od 1.000 kilotona.

U slučaju nuklearne eksplozije, ne očekuje se da mnogo toga preživi na tom području.

Posle zaslepljujućeg bljeska usledio bi ogroman talasni udar, koji bi uništio sve u radijusu od nekoliko kilometara.

Pogledajte video - kako je Ukrajina postala front između Istoka i Zapada

Šta znači „nuklearno odvraćanje" i da li je do sada radilo?

Do sada je argument za čuvanje velike količine nuklearnog oružja bilo to što sprečava neprijatelja da vas napadne - strahujući od njega.

Najpoznatiji pojam za to je obostrano sigurno uništenje.

Ipak, iako je od 1945. godine bilo mnogo nuklearnih proba i stalnog tehnološkog usavršavanja nuklearnog oružja, ono nikada nije korišćeno u oružanom sukobu.

Rusija takođe nuklearno oružje priznaje samo kao sredstvo odvraćanja i navodi četiri slučaja njegove upotrebe:

• lansiranje balističkih projektila na teritoriju Ruske Federacije ili njenih saveznika
• upotreba nuklearnog oružja ili drugih vrsta oružja za masovno uništenje protiv Ruske Federacije ili njenih saveznika
• napad na kritične vladine ili vojne lokacije Ruske Federacije koji ugrožava njenu nuklearnu sposobnost
• agresija na Rusku Federaciju upotrebom konvencionalnog naoružanja kada je i sama egzistencija države ugrožena

Koliko treba da budemo zabrinuti?

Analiza Gordona Korera, dopisnika iz oblasti bezbednosti

Verovatnoća nuklearnog sukoba je možda malo porasla, ali je i dalje niska.

Čak i ako je Putinova pretnja zamišljena kao upozorenje, a ne kao signalizacija bilo kakve trenutne želje za upotrebom oružja, uvek postoji rizik od pogrešne procene ako jedna strana pogrešno protumači drugu ili događaji izmaknu kontroli.

Ben Volas, britanski ministar odbrane, izjavio je za BBC da Velika Britanija do sada nije videla nikakvu promenu u stvarnom položaju ruskog nuklearnog oružja.

To će se pažljivo pratiti, potvrđuju obaveštajni izvori.

Pogledajte video - istorijat nesuglasica između Ukrajine i Rusije

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.03.2022)