Рат у Украјини: Колико је опасан напад на највећу нуклеарну електрану у Европи

Зграде у комплексу нуклеарне електране у Запорожју, највеће у Европи, оштећене су у руском нападу.

Светски лидери оптужили су Русију за неодговорно понашање, а премијер Велике Британије Борис Џонсон каже да би то „директно могло угрозити безбедност Европе&qуот;.

• Рат у Украјини - какав је ризик од нуклеарног оружја
• Мали водич кроз руски нуклеарни арсенал - колико оружја има и чему оно служи
• Шта је хибридни рат и да ли се води против Србије

Шта се догодило у Запорожју?

Русија је гранатирала Запорожје и преузела контролу над нуклеарном електраном.

Зграде у околини једног од шест реактора су оштећене, саопштили су надлежни у Украјини.

Из Међународне агенција за атомску енергију кажу да безбедносни систем фабрике није оштећен и да није дошло до испуштања радиоактивних материја.

Колико је напад опасан?

Стручњаци за нуклеарну енергију кажу да је ситуација веома ризична.

Уколико дође до оштећења реактора, направе која генерише струју у нуклеарној електрани, или буде оштећена зграда у којој се налази, реактор би могао да се прегреје, а његово језгро истопи.

У том случају, околина би се могла наћи под дејством радијације.

Људи који су изложени радијацији могу да имају дугорочне последице по здравље, као што је рак.

Сличан сценарио већ је виђен када се догодила Чернобиљска катастрофа 1986. године.

Потрага за породичним домом 35 година после нуклеарне катастрофе

Да ли је овај напад 'нови Чернобиљ'?

Стручњаци кажу да иако је напад био опасан, постоје битне разлике између нуклеарних електрана у Запорожју и Чернобиљу.

Локација у Запорожју је далеко безбеднија, каже др Марк Венман са Империјал колеџа у Лондону.

Како додаје, реактор се налази у згради од армираног бетона која може „издржати екстремне спољашње догађаје, како природне тако и вештачке, као што су пад авиона или експлозије&qуот;.

Осим тога, реактор у Запорожју не садржи графит.

У Чернобиљу графит је изазвао значајан пожар и био је извор радијације која се проширила Европом.

Шта ако нуклеарна електрана остане без струје?

„Да бисте направили проблем не морате директно да гађате постројење&qуот;, каже Олекси Пазијук, заменик директора Екоакције, групе активиста у Украјини.

Такође, озбиљне проблеме може да изазове прекид у снабдевању електричном енергијом.

Украјинци су почели да гасе реакторе како би их заштитили.

Ради само један од шест, колико их укупно има у електрани.

Међутим, реактори се не могу једноставно искључити.

Морају се хладити полако током 30 сати, а за то је потребно да се постројење стално снабдева струјом.

Прекид снабдевања би такође прекинуо процес хлађења, а то може да доведе до цурења радиоактивних материја.

То би се могло догодити ако се нуклеарно гориво загреје преко тачке топљења и ако радиоактивни материјали пробију заштитне бране.

Порфесор Клер Коркхил стручњак за нуклеарне материјале на Универзитету у Шефилду, каже да би најгори сценарио био прекид хлађења, сличан оном који се догодио у јапанској фабрици Фукушима након цунамија 2011. године.

Тада је нестанак струје довео до прекида хлађења, што је изазвало квар у реакторима.

Десет година од катастрофе у Фукушими

Колико нуклеарних електрана има у Украјини?

Рат у Украјини специфичан је по томе што је то сукоб у држави која има много нуклеарних електрана.

Раде четири нуклеарке, а обновљен је и Чернобиљ.

Русија већ контролише Запорожје и Чернобиљ, а надомак је још једне - Јужноукрајинске нуклеарне електране.

Постоје и мања постројења и радиоактивне депоније на којима се одлаже нуклеарни отпад настао широм Украјине.

Руске ракете су 27. фебруара наводно погодиле складиште нуклеарног отпада у Кијеву.

Украјински инпекторат за нуклеарну енергију саопштио да није дошло до цурења радиоактивног отпада, као и да само постројење није претрпело штету.

Шта даље?

Руска војска је за сада дозволила украјинском особљу да остане у контролној соби у Запорожју и настави са радом.

„Јако сам забринут, јер не знамо како се то десило - могло је да буде веома озбиљно.

„Не смемо да чекамо да се нешто слично поново деси&qуот;, рекао је Рафаел Маријано Гроси, генерални директор Међународне агенције за атомску енергију.

Гроси планира да посети Украјину и преговара са руским снагама о безбедности рада свих електрана у Украјини.

Зашто је Украјини потребна нуклеарна енергија?

Нуклеарна енергија постаје све важнија за снабдевање у Украјини.

Сепаратисти које подржава Русија су 2014. године преузели контролу над Донбасом, регионом где се производи велика количина угља.

Пре него што је Русија анектирала Крим, Украјина је 41 одсто енергије добијала из угља, док је остатак добијала из атомских и обновљивих извора.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.04.2022)