Русија, Украјина и Црна Гора: Уточиште од рата или дом заувек

Марина Пупченко је Украјинка из Кијева и у осмом је месецу трудноће.

Она, супруг Максим и њихова шестогодишња ћерка Кира возили су данима и прешли хиљаде километара док нису стигли у Будву, где су некада летовали.

Кренули су из Кијева када су на град почеле да падају прве бомбе.

„Чули смо три јаке детонације. Пробудили смо дете и док смо се спремали, било је тихо&qуот;, каже Марина за ББЦ на српском.

Марина, Максим и Кира прве су избеглице из Украјине које су стигле у Црну Гору, али их очекујемо још, каже Милица Вучинић, директорка и координаторка Црвеног крста у Будви за ББЦ на српском.

• Руски напад на Украјину, дан четрнаести - шта знамо до сада
• Пет сценарија за завршетак рата у Украјини
• Зашто је Русија напала Украјину и шта Путин хоће

У украјинској амбасади у Подгорици немају податке о броју избеглих у Црну Гору, а у писаном одговору за ББЦ на српском кажу да људи долазе спонтано и да нема тачних статистика.

У Црну Гору је до 8. марта дошло 7.000 људи из Украјине, рекао је Дритан Абазовић, мандатар за састав нове црногорске владе и лидер Грађанског покрета УРА.

Кијев - Будва, три дана у вожњи

Марина прича да их је 24. фебруара у пет ујутру, пробудио звук ракета.

Пошли су у подрум, али се њен муж предомислио, те су узели документа и кофере и сели у аутомобил.

„Нисмо знали куда ћемо, знали смо само да треба да идемо што даље од Украјине&qуот;, каже Марина.

Неколико сати пошто су кренули, уведено је ванредно стање, а председник Украјине Владимир Зеленски је прогласио мобилизацију војно способног становништва.

На граници са Румунијом, дочекала их је колона аутомобила дуга три километара.

После двосатног чекања, прешли су у Румунију.

Уследило је путовање дуго близу 30 сати, до Црне Горе.

„Да смо касније кренули, Максим не би могао да изађе из земље и ми бисмо морали да останемо, раздвајање није долазило у обзир&qуот;, каже Марина.

Уточиште на обали или дом заувек

Када су кренули из Кијева, Црна Гора није одмах била циљ. У току путовања су преломили да се упуте на Јадран, где су летовали прошле године.

У Будви не познају никог, а потребну помоћ и контакт с Црвеним крстом добили су преко Фејсбук група за помоћ избеглицама.

Први стан су нашли преко огласа, а потом су се преселили у други, где ће два месеца бесплатно боравити.

Добили су и гардеробу од волонтера, а Кира је кренула у вртић у Будви, у коме има још деце из Украјине, а и једна васпитачица је из те земље.

Пупченкови очекују још једну девојчицу, која ће „можда поранити&qуот;.

„Због стреса који сам претрпела можда ћу се породити крајем априла&qуот;, додаје Марина.

Иако су сада на безбедном, брига их не напушта због родитеља који су остали у Украјини, каже Максим.

„У овом тренутку имају шта им треба, али у продавницама хране нема довољно&qуот;, преноси Марина речи њених родитеља.

Аплицирали су за азил у Црној Гори, како би могли да добију здравствено осигурање, радну дозволу и остала неопходна документа.

Максим намерава да тражи посао да би издржавао породицу.

„Ускоро почиње сезона, тражићу нешто, биће посла, могу да радим као баштован&qуот;, каже он.

У Кијеву су обоје били запослени, Максим је радио у обезбеђењу, а она у банци.

Живели су у стану, који су скоро реновирали, али сада не знају ни да ли још постоји.

Још се надају се да ће се вратити кући и да ће Марина родити бебу у украјинском породилишту.

Према подацима Централне банке Црне Горе, Руси су претходних година и даље најбројнији страни држављани који у највећој мери купују некретнине на црногорском приморју.

Само у првих девет месеци 2021, руски држављани су инвестирали скоро 13 милиона евра у некретнине на црногорском приморју, показују подаци Централне банке.

Према последњем Попису становништва, домаћинстава и станова у Црној Гори из 2011. године, у овој земљи живи нешто мање од хиљаду Руса, а податка о броју насељених Украјинаца нема.

Помоћ за избегле Украјинце

У Будви је Марину и њену породицу, поред осећаја сигурности, дочекала и помоћ Црвеног крста, Будвана, па и Руса који тамо живе.

У седиште Црвеног крста дошао је и један руски држављанин који живи у Будви, са жељом да им остави новчану помоћ.

„Било је јако емотивно, плакали смо&qуот;, каже Марина.

Сусрет је кратко трајао, нисмо успели да му кажемо све што смо желели, додаје.

ББЦ је ступио у контакт са дародавцем, али је он замолио да остане анониман, у страху од могућих последица по породицу која живи у Русији.

Од 27. фебруара, тужилаштво у Русији бави се проценама њених држављана који наводно помажу другим земљама у активностима против руске државе.

Свака „финансијска, логистичка, консултантска или друга помоћ страној држави у активностима усмереним против безбедности Русије&qуот; може се сматрати велеиздајом, пренео је сајт Медуза.

'Сви желимо мир, нико неће рат'

Олга Бабаивска је Украјинка из Харкова и доселила се у Црну Гору пре седам година.

У Будви је отворила салон лепоте, у којем већ неколико година раде и Татјана Маршенко из Белорусије и Аљбина Фајзулина из Русије.

„Свако јутро се загрлим с њих две и молим да се све ово што пре заврши&qуот;, каже Бабаивска за ББЦ на српском.

Када је чула да у Будву пристижу избеглице из њене родне земље, обратила се Црвеном крсту у жељи да помогне колико може.

Понудила је бесплатно шишање и улепшавање за оне који долазе из Украјине и прикупља одећу, храну и друге потрепштине.

„Сви желимо мир, нико неће рат&qуот;, каже Бабаивска.

Погледајте и видео о пријатељству Олге, Татјане и Аљбине које помажу избеглицама из Украјине у Црној Гори

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.09.2022)