Србија, ЕУ и оружје: „Додатак на списак минуса" - шта резолуција Европског парламента доноси Србији

Србија је „директно одговорна за страшна дела&qуот; почињена током и после војног пуча у Мјанмару пошто је „извозила ракете и оружје&qуот; војсци те земље после избијања немира - наводи се у резолуцији коју су усвојили посланици Европског парламента.

Иако је тон овог документа оштар, његов ефекат у пракси може бити двојак, напомиње Ивана Радић Милосављевић, доценткиња на Факултету политичких наука.

„Резолуција није правно обавезујућа ни за кога, али може имати значајан политички утицај - често парламент говори нешто што сви мисле, посебно када нема консензуса међу државама чланицама да се нека званична одлука донесе&qуот;, објашњава за ББЦ на српском.

Одлука Европског парламента „није посебно важна&qуот; за односе Београда и Брисела, али би могла да буде додата на „списак минуса који је Србија прикупила последњих недеља&qуот; због става о рату у Украјини, сматра Милан Игрутиновић, научни сарадник Института за европске студије.

„Европарламентарци желе да поентирају један нагло негативни тренд настао због ситуације у Украјини и додају на његовој тежини&qуот;, каже за ББЦ на српском.

• Трговац наоружањем Слободан Тешић у ФинЦЕН досијеима
• Србија и продаја оружја: Слободан Тешић у 500 и 700 речи
• Пушке из Србије у Камеруну

Почетком фебруара 2021. године војска Мјанмара извршила је државни удар, свргнула је демократски изабрану владу и ухапсила Аунг Сан Су Ћи, државну секретарку и незваничну лидерку земље.

У фебруару, неколико дана после пуча, оружје из Србије достављено је мјанмарској војсци, а Влада Србије одобрила је трансфер оружја и муниције властима Мјанмара и у марту, априлу и јуну 2021, наводи се у извештају Томаса Ендрјуза, специјалног известиоца Уједињених нација за Мјанмар, који је објављен 22. фебруара ове године.

Из Министарства спољних послова Србије негирали су његове тврдње и поручили су да је извештај „базиран на спекулацијама и неименованим изворима, а не на међународно верификованим чињеницама&qуот;.

Шта кажу из Европског парламента?

У резолуцији ЕП се помиње више земаља које су, попут Србије, допремале оружје војној хунти у Мјанмару.

Посебно су истакнуте Русија и Кина, јер су тамошњи режим подржале и војно и политички.

„Кина и Русија су испоручиле борбене авионе и оклопна возила док је Србија извозила ракете и артиљерију у Мјанмар.

„Иако је забрињавајуће учешће Србије у набавци опреме за војску у Мјанмару, вреди напоменути да се Србија ускладила са политичком позицијом Европске уније у вези са Мјанмаром, подржала недавно уведене санкције ЕУ и политички не подржава војну хунту, као што то чине Кина и Русија&qуот;, каже Шон Кели, европарламентарац који је један од иницијатора резолуције.

Он у писаној изјави за ББЦ на српском додаје да не очекује да недавно усвојени документ нашкоди путу Србије ка ЕУ.

„С обзиром на политичку усклађеност са режимом санкција ЕУ, не верујем да ће у овом тренутку бити предузете конкретне акције против Србије и мало је вероватно да ће то негативно утицати на изгледе за чланство у ЕУ&qуот;, каже Кели.

Шта за Србију значи резолуција Европског парламента?

Не много, уколико Европски савет и Европска комисија не одлуче да делују, каже Ивана Радић Милосављевић.

„Парламент има опцију да донесе мало слободнија тумачења и да позива чланице на неке потезе, о чему се званичници држава чланица не би усудили да говоре&qуот;, додаје она.

Доценткиња подсећа и да су посланици у Европском парламенту често представници истих политичких партија као и званичници у Европском савету и Европској комисији, па утицај усвојеног става може бити већи од његове правне снаге.

За усвајање резолуције у којој се Србија критикује због слања оружја војсци Мјанмара убрзо после државног удара 1. фебруара 2021. гласало је 646 чланова Европског парламента, 20 је било уздржано, а један је био против.

Поред Србије, Кина и Русија су такође означене као кривци за допремање оружја чија је употреба довела до кршења људских права, наводи се.

• ЕУ преговори: Шта отварање кластера значи за Србију - у 300 и 500 речи
• „Последњи воз за Европу&qуот;: Хоће ли рат у Украјини приближити Србију ЕУ
• Када све Србија није ушла у Европску унију

Ови негативни сигнали не би требало да драстично промене политички курс Брисела према Србији, али после „закаснеле осуде&qуот; руске инвазије на Украјину и одлуке да се не уведу санкције Москви, могу појачати незадовољство потезима Београда, сматра Милан Игрутиновић.

„После позитивних порука у децембру и јануару, у Бриселу се формира једно негативно мишљење.

„Акумулирали су се минуси и критике од разних европосланика упућене Србији, што би у наредном периоду могло негативно да се одрази на процес евроинтеграција&qуот;, додаје Игрутиновић.

Србија и Мјанмар - осуда пуча, слање оружја и Самит несврстаних

После насилног преузимања власти у Мјанмару, Србија је „најоштрије осудила сваки вид насиља и кршење људских права&qуот;, наводи се на сајту Министарства спољних послова.

Србија је у јуну 2021 гласала и за усвајање резолуције Уједињених нација у истом циљу, додаје се.

Упркос кршењу људских права током и после преврата у азијској земљи, представници Мјанмара присуствовали су скупу поводом 60. годишњице од оснивања Покрета несврстаних одржаном 2021. у Београду.

У фебруару 2022. објављен је извештај Уједињених нација у којем се наводи да је Србија убрзо после пуча у Мјанмару послала наоружање тамошњој војсци.

Извезене су ракете у вредности од 4,7 милиона евра, наводи се у извештају Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) и Балканске истраживачке мреже (БИРН) из фебруара ове године.

Министарство спољних послова Србије демантовало је ове тврдње, саопштивши да је блокирало више захтева за транспорт и извоз наоружања у Мјанмар.

Погледајте кратку причу о једној од најчувенијих пушака у историји:

Србија и извоз оружја

Србија се већ неколико пута нашла на листи земаља која извози оружје у земље у којима постоји ембарго, најчешће се помињало име бизнисмена Слободана Тешића.

У извештају УН пише да је 2001. и 2002. године прекршио ембарго на продају оружја Либерији преко његове тадашње компаније Темекс.

Овај трговац оружјем је 2013. склоњен са црне листе УН.

Тешић је повезиван и са кршењем ембарга на извоз оружја у Ирак, као и са продајом наоруажања у Либију, према писању портала Истиномер.

Бизнисмен је „потписао уговор вредан 78 милиона долара са јеменским министром одбране почетком октобра 2009. године, чија је реализација планирана за јануар 2010, према наводима бугарске амбасаде у Сани&qуот;, наводи се у дипломатским депешама из децембра 2009. које је објавио Викиликс.

Оружје из Србије доспело је у погрешне руке и нешто касније - организација за заштиту људских права Амнести интернешнал је затражила 2018. од српских власти да обустави извоз наоружања у Камерун.

Терористичке групе користиле су оружје извезено из Србије, што се показало на снимцима до којих је дошао Амнести интернешнал.

„Ово није први пут да камерунске снаге користе српско оружје за кршење људских права. То прераста у системско кршење права&qуот;, рекли су тада из ове организације за ББЦ.

Шта се дешава у Мјанмару?

Мјанмарска војска, позната као Татмадау, организовала је пуч три месеца пошто је Национална лига за демократију (НЛД) на челу са Аунг Сан Су Ћи убедљиво победила на општим изборима у новембру 2020.

Војни званичници су рекли да су бирачи били преварени, иако су независни посматрачи оценили да су избори углавном били слободни и поштени.

Су Ћи, добитница Нобелове награде за мир 1991, ухапшена је и осуђена на шест година затвора због наводне корупције и кршења мера за сузбијање ширења корона вируса.

• „Више од 40 деце убијено током немира у Мјанмару&qуот;
• Крвави протести у Мјанмару: На десетине убијених у једном дану
• Суђења за геноцид и помирење - три приче: Мјанмар, Југославија и Руанда

Мишел Бачелет, шефица УН за људска права, истакла је да је то било „лажно суђење&qуот;, док су га из хуманитарне организације Хјуман Рајт Воч оценили „судски циркус тајних саслушања по лажним оптужбама&qуот;.

После пуча у земљи је уведено ванредно стање, које ће бити на снази до августа 2023, објавио је Мин Аунг Хлаинг, генерал мјанмарске војске.

Уследили су масовни протести, а војници су користили бојеву муницију у сузбијању демонстрација.

Насиље је прерасло у цивилни сукоб током прошле године - противници војске су формирали Народне одбрамбене снаге.

Најмање 1.500 људи је убијено у сукобима, више од 12.000 је ухапшено због противљења насилном преузимању власти на улицама или преко друштвених мрежа, саопштили су из Уједињених нација у јануару ове године.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.12.2022)