Гајићи изорали срећу: Родитељи и троје деце задовољни животом на селу, али иза успеха стоји мукотрпан рад на великом имању
Блиц 12.03.2022
Неко наопако време дошло. Бестидном и ништавном, кусом и репатом, али и врани што се дочепала пара и звања, сва врата широм отворена да трабуња о моралу и да се о њој чује на сва звона. А честит човек, угледни домаћин, стиди се да прича како крвавим радом стиче поштено.
И срећи. Нема му веће него кад вечером, док сломљен послом спада с ногу и планира одакле сутра почети зором, пригрли своју децу поносан што их је, добре, захвалне и вредне васпитао. Ако о њој прозбори, није му свеједно јер гледа и слуша шта ветрови данашњице носе, понизиће га когод, назвати затуцаним и заточеним у прошлости. Ваљда зато сам четвртак једва убедио Милоша Гајића из Карана код Ужица да прича о хлебу којим са свог и закупљених добара храни троје
