Рат у Украјини: Док гранате пљуште по Харкову, украјинска војска не узмиче
ББЦ-јев новинар Квентин Сомервил и камерман Дарен Конвеј извештавају са фронта где украјинске трупе недељама одбијају руске нападе.
Харков, други највећи град у Украјини, већ три недеље је стална мета руских напада. ББЦ-јев новинар Квентин Сомервил и камерман Дарен Конвеј извештавају са фронта где украјинске трупе настављају да одбијају продор непријатеља.
Улазимо у кућу на месту на ком су се некад налазила задња врата.
Ту сад само лепрша ћебе на леденом ветру.
Власници, којих одавно више нема, имали су поглед на богате њиве северно од Харкова, али већи део тога сада је такође непрепознатљив.
У гаражи, поред напуштеног скејтборда, стоји десетак празних сандука за неко од најбољег противтенковског наоружања на свету.
Мртви руски војник лежи на стомаку у предњој башти.
Кућа је постала база на првој линији фронта, а празне чауре указују на то да ови војници воде битку својих живота - битку за независност Украјине.
Добили смо редак увид у живот у украјинској војсци, која се после три недеље тешких борби и даље чврсто држи на ободу Харкова, спречавајући руске снаге да заузму други највећи град у Украјини.
„Да ли желите да идете даље одавде?&qуот;, пита Јури, командант 22. моторизованог пешадијског батаљона украјинске војске, показујући на рушевине два руска оклопна транспортера и на уништене делове два њихова тенка.
- „Ако падне Харков, пашће и цела Украјина&qуот;
- Како изгледа живот у граду под опсадом
- „Време не ради за Путина”, оцена стручњака о рату у Украјини
Батаљон је поново оформљен 2014. године, кад је Русија извршила инвазију на Крим и подржала сепаратисте из Донбаса.
„Користили су дронове, авионе, јуришне хеликоптере, све&qуот;, каже Јури, док руске гранате тутње изнад наших глава, погађајући оближње путеве и стамбене зграде.
Руси нису престали да нападају и били су одбијени много пута.
Из фрустрације што им није дозвољен улаз, они даноноћно бомбардују град који је некада био дом 1,4 милиона људи.
Земље је разрована, а дебело блато лепи вам се за чизме.
Летимичан поглед уназад пада на разрушене љуске реда кућа поред којих смо управо прошли.
Вртови из предграђа постали су ратиште из европске историје.
„Прва три дана била су најгора. Падала је киша, били смо прекривени блатом, изгледали смо као свиње&qуот;, каже Александар (44), који стоји ту у близини.
Поред уништених оклопних транспортера, на којима је њихова ознака З већ избледела, налази се огромни кратер, пречника шест метара.
Првог дана инвазије, 24. фебруара, у руском нападу убијено је шест украјинских војника баш на овом месту.
Многи други погинули су од тада, али званичне бројке нису објављене.
Зелена војничка чизма вири преко ивице кратера, руски леш иза ње.
Велика црна врана стоји недалеко одатле, неузнемирена грмљавином граната и ракета „град&qуот; које стижу са руских положаја.
Људи одавде могу да вам кажу тачан датум и време кад су стигли на фронт - желећи да кажу да ако нисте били овде прва три дана, не знате шта је права борба.
„Ускочите у кратер ако наставе гранатирање&qуот;, каже нам Ури.
Константин (58) је био пилот у украјинским ваздухопловним снагама све док се није пензионисао и постао новинар.
Сад је поново на фронту, шепа ослањајући се на сломљену дршку метле као штап.
Руски шрапнел га је ранио у ногу, али он одбија да напусти фронт.
„Ово је последња линија одбране града, ако ту прођу, ући ће у Харков. Овај пут вас води од Русије до самог срца града&qуот;, каже он.
Чује се прасак и звиждук, а жичано вођена ракета пролеће изнад наших глава.
Бацамо се у кратер.
Пројектил удара крај пута, а гасовод букти у пламену.
Док се скривамо, високи извиђач са плавом траком преко шлема говори нам да останемо да лежимо.
Роман има 34 године, али се шали да је имао 24 кад је рат започео пре три недеље.
Он каже да се Руси сада неће појавити.
„Они су кукавице. Одговорићемо ћемо им жестоко.&qуот;
Застаје и тражи нам селфи.
Касније сазнајемо да је пребацио мртва тела палих другова у властитом возилу - које је било само месец дана старо - са фронта у градску мртвачницу.
Док одлазимо, Константин хвата нешто у ваздуху - танку бакарну жицу која се протеже километрима.
Она је употребљена за навођење руског пројектила који је управо прелетео изнад наших глава.
Погледајте видео: Тинејџери заменили учионице за фронт
Чека нас Александар (44), из оближњег региона Полтава.
Он је са јединицом од њеног оснивања и борио се у Донбасу.
„Ово је много горе&qуот;, каже он.
„Прва три дана нисмо схватали шта се догађа. Били смо изгубљени и нисмо могли да верујемо да се ово дешава.
„Али после тога смо постали бољи, не узмичемо и држаћемо положаје.&qуот;
Питам га зашто се бори.
Он се смеје и одговара: „За слободну Украјину, за моју породицу и за све вас. За нашу независност и за мир.&qуот;
Јури, командант, вози нас назад до стамбеног блока из совјетских времена у ком још живе људи.
Русија тврди да је дошла у Украјину да би демилитаризовала земљу, али овде видимо шта то тачно значи за цивиле.
Зграда од 20 спратова још се дими од руског напада - десио се пре два дана, каже Јури.
Званични број погинулих цивила у Харкову 16. марта био је 234, међу којима и 14 деце.
Последњих неколико дана било је посебно тешко - на шта су нас за тили час подсетили.
Налет руских ракета „град&qуот; пљушти по кварту, ударивши недалеко од нас.
Војници око нас су залегли у заклон и остали неповређени.
У истом стамбеном комплексу живи брачни пар Светлана и Саша.
Светлана има 72 године и уводи нас у свој дом, рекавши да нису разговарали ни са ким недељама.
„Драго нам је да сте дошли&qуот;, каже она.
Њихова зграда већ је била погођена, задњи прозори су разбијени, а они спавају у дневној соби на софама.
Успевају да одспавају два сата на ноћ, зато што гранатирање никако не попушта.
„Кад застане, осећамо се као да је стигло пролеће&qуот;, каже она.
Питам је да ли има неку поруку за Владимира Путина.
„Немам&qуот;, одговара она одлучно.
„Немам, изгледа ми као да је тај човек већ изгубио разум и да не размишља разборито.
„Зато што разборит човек никад не би урадио овако нешто - бомбардовао старце, децу, вртиће, школе, болнице. Он не би разумео ништа што му говорим.&qуот;
Али онда, кад је питам за људе недалеко од њеног дома који бране град, расплаче се.
Она каже: „Да, веома сам им захвална зато што штите своју домовину. Издржите, момци. Увек ћемо вас подржати. Они су јако храбри, и момци и девојке.&qуот;
И даље стотине хиљада људи живи у Харкову, упркос гранатирању.
Ако су Русија и Украјина браћа, како тврди Кремљ, онда је ово братоубиство.
Док одлазимо из кварта, већи део је осветљен.
Руски бес према овом граду може јасно и да се види и да се чује.
Увече је читав Харков обавијен облаком дима, немилосрдно грување топова се наставља, али браниоци Харкова и даље држе непријатеља подаље од капија града.
Пратите Квентина на Твитеру @соммервиллетв
Погледајте и овај видео: „Мој супруг је остао да се бори, али сам ја морала да одем&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 03.18.2022)
