Rat u Ukrajini: Dok granate pljušte po Harkovu, ukrajinska vojska ne uzmiče
BBC-jev novinar Kventin Somervil i kamerman Daren Konvej izveštavaju sa fronta gde ukrajinske trupe nedeljama odbijaju ruske napade.
Harkov, drugi najveći grad u Ukrajini, već tri nedelje je stalna meta ruskih napada. BBC-jev novinar Kventin Somervil i kamerman Daren Konvej izveštavaju sa fronta gde ukrajinske trupe nastavljaju da odbijaju prodor neprijatelja.
Ulazimo u kuću na mestu na kom su se nekad nalazila zadnja vrata.
Tu sad samo leprša ćebe na ledenom vetru.
Vlasnici, kojih odavno više nema, imali su pogled na bogate njive severno od Harkova, ali veći deo toga sada je takođe neprepoznatljiv.
U garaži, pored napuštenog skejtborda, stoji desetak praznih sanduka za neko od najboljeg protivtenkovskog naoružanja na svetu.
Mrtvi ruski vojnik leži na stomaku u prednjoj bašti.
Kuća je postala baza na prvoj liniji fronta, a prazne čaure ukazuju na to da ovi vojnici vode bitku svojih života - bitku za nezavisnost Ukrajine.
Dobili smo redak uvid u život u ukrajinskoj vojsci, koja se posle tri nedelje teških borbi i dalje čvrsto drži na obodu Harkova, sprečavajući ruske snage da zauzmu drugi najveći grad u Ukrajini.
„Da li želite da idete dalje odavde?", pita Juri, komandant 22. motorizovanog pešadijskog bataljona ukrajinske vojske, pokazujući na ruševine dva ruska oklopna transportera i na uništene delove dva njihova tenka.
- „Ako padne Harkov, pašće i cela Ukrajina"
- Kako izgleda život u gradu pod opsadom
- „Vreme ne radi za Putina”, ocena stručnjaka o ratu u Ukrajini
Bataljon je ponovo oformljen 2014. godine, kad je Rusija izvršila invaziju na Krim i podržala separatiste iz Donbasa.
„Koristili su dronove, avione, jurišne helikoptere, sve", kaže Juri, dok ruske granate tutnje iznad naših glava, pogađajući obližnje puteve i stambene zgrade.
Rusi nisu prestali da napadaju i bili su odbijeni mnogo puta.
Iz frustracije što im nije dozvoljen ulaz, oni danonoćno bombarduju grad koji je nekada bio dom 1,4 miliona ljudi.
Zemlje je razrovana, a debelo blato lepi vam se za čizme.
Letimičan pogled unazad pada na razrušene ljuske reda kuća pored kojih smo upravo prošli.
Vrtovi iz predgrađa postali su ratište iz evropske istorije.
„Prva tri dana bila su najgora. Padala je kiša, bili smo prekriveni blatom, izgledali smo kao svinje", kaže Aleksandar (44), koji stoji tu u blizini.
Pored uništenih oklopnih transportera, na kojima je njihova oznaka Z već izbledela, nalazi se ogromni krater, prečnika šest metara.
Prvog dana invazije, 24. februara, u ruskom napadu ubijeno je šest ukrajinskih vojnika baš na ovom mestu.
Mnogi drugi poginuli su od tada, ali zvanične brojke nisu objavljene.
Zelena vojnička čizma viri preko ivice kratera, ruski leš iza nje.
Velika crna vrana stoji nedaleko odatle, neuznemirena grmljavinom granata i raketa „grad" koje stižu sa ruskih položaja.
Ljudi odavde mogu da vam kažu tačan datum i vreme kad su stigli na front - želeći da kažu da ako niste bili ovde prva tri dana, ne znate šta je prava borba.
„Uskočite u krater ako nastave granatiranje", kaže nam Uri.
Konstantin (58) je bio pilot u ukrajinskim vazduhoplovnim snagama sve dok se nije penzionisao i postao novinar.
Sad je ponovo na frontu, šepa oslanjajući se na slomljenu dršku metle kao štap.
Ruski šrapnel ga je ranio u nogu, ali on odbija da napusti front.
„Ovo je poslednja linija odbrane grada, ako tu prođu, ući će u Harkov. Ovaj put vas vodi od Rusije do samog srca grada", kaže on.
Čuje se prasak i zvižduk, a žičano vođena raketa proleće iznad naših glava.
Bacamo se u krater.
Projektil udara kraj puta, a gasovod bukti u plamenu.
Dok se skrivamo, visoki izviđač sa plavom trakom preko šlema govori nam da ostanemo da ležimo.
Roman ima 34 godine, ali se šali da je imao 24 kad je rat započeo pre tri nedelje.
On kaže da se Rusi sada neće pojaviti.
„Oni su kukavice. Odgovorićemo ćemo im žestoko."
Zastaje i traži nam selfi.
Kasnije saznajemo da je prebacio mrtva tela palih drugova u vlastitom vozilu - koje je bilo samo mesec dana staro - sa fronta u gradsku mrtvačnicu.
Dok odlazimo, Konstantin hvata nešto u vazduhu - tanku bakarnu žicu koja se proteže kilometrima.
Ona je upotrebljena za navođenje ruskog projektila koji je upravo preleteo iznad naših glava.
Pogledajte video: Tinejdžeri zamenili učionice za front
Čeka nas Aleksandar (44), iz obližnjeg regiona Poltava.
On je sa jedinicom od njenog osnivanja i borio se u Donbasu.
„Ovo je mnogo gore", kaže on.
„Prva tri dana nismo shvatali šta se događa. Bili smo izgubljeni i nismo mogli da verujemo da se ovo dešava.
„Ali posle toga smo postali bolji, ne uzmičemo i držaćemo položaje."
Pitam ga zašto se bori.
On se smeje i odgovara: „Za slobodnu Ukrajinu, za moju porodicu i za sve vas. Za našu nezavisnost i za mir."
Juri, komandant, vozi nas nazad do stambenog bloka iz sovjetskih vremena u kom još žive ljudi.
Rusija tvrdi da je došla u Ukrajinu da bi demilitarizovala zemlju, ali ovde vidimo šta to tačno znači za civile.
Zgrada od 20 spratova još se dimi od ruskog napada - desio se pre dva dana, kaže Juri.
Zvanični broj poginulih civila u Harkovu 16. marta bio je 234, među kojima i 14 dece.
Poslednjih nekoliko dana bilo je posebno teško - na šta su nas za tili čas podsetili.
Nalet ruskih raketa „grad" pljušti po kvartu, udarivši nedaleko od nas.
Vojnici oko nas su zalegli u zaklon i ostali nepovređeni.
U istom stambenom kompleksu živi bračni par Svetlana i Saša.
Svetlana ima 72 godine i uvodi nas u svoj dom, rekavši da nisu razgovarali ni sa kim nedeljama.
„Drago nam je da ste došli", kaže ona.
Njihova zgrada već je bila pogođena, zadnji prozori su razbijeni, a oni spavaju u dnevnoj sobi na sofama.
Uspevaju da odspavaju dva sata na noć, zato što granatiranje nikako ne popušta.
„Kad zastane, osećamo se kao da je stiglo proleće", kaže ona.
Pitam je da li ima neku poruku za Vladimira Putina.
„Nemam", odgovara ona odlučno.
„Nemam, izgleda mi kao da je taj čovek već izgubio razum i da ne razmišlja razborito.
„Zato što razborit čovek nikad ne bi uradio ovako nešto - bombardovao starce, decu, vrtiće, škole, bolnice. On ne bi razumeo ništa što mu govorim."
Ali onda, kad je pitam za ljude nedaleko od njenog doma koji brane grad, rasplače se.
Ona kaže: „Da, veoma sam im zahvalna zato što štite svoju domovinu. Izdržite, momci. Uvek ćemo vas podržati. Oni su jako hrabri, i momci i devojke."
I dalje stotine hiljada ljudi živi u Harkovu, uprkos granatiranju.
Ako su Rusija i Ukrajina braća, kako tvrdi Kremlj, onda je ovo bratoubistvo.
Dok odlazimo iz kvarta, veći deo je osvetljen.
Ruski bes prema ovom gradu može jasno i da se vidi i da se čuje.
Uveče je čitav Harkov obavijen oblakom dima, nemilosrdno gruvanje topova se nastavlja, ali branioci Harkova i dalje drže neprijatelja podalje od kapija grada.
Pratite Kventina na Tviteru @sommervilletv
Pogledajte i ovaj video: „Moj suprug je ostao da se bori, ali sam ja morala da odem"
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 03.18.2022)
