Љутња на село
Политика 02.04.2022
Интелектуалчев терен су речи, политичарев – дела; отуд су толико трагикомичне оне замерке српских антититоиста доживотном председнику социјалистичке Југославије да је, ето, био неначитан те да је лоше говорио и свој матерњи језик. За писца би такво што било срамотно, за политичара небитно. То што је Ђинђић био филозоф је свакако чиста случајност; уосталом, можда и најуспешнији српски политичар свих времена – Милош Обреновић – био је све пре него неко интелектуално префињен
Ближе нам се, ево, још једни избори, па можда није згорег подсетити на вероватно најупорнију и најдуговечнију критику идеје демократије. То је она фамозна теза по којој је највећи проблем демократије то што у њој једнако вреди глас генија и глас кретена. Кад на биралиште изађе неки пословични Ајнштајн, његов глас не вреди ни трунке више од гласа неког полуретардираног Џона Смита који не зна да веже пертле на ципелама или не зна која му је десна, а која лева
