Камера на мирује! Певај брате Кемо! Буђење раног пролећа… Охо, "пумпа за струју"! Хибридна возила! Итд…

То је неки знак моје дубоке, личне невоље, којој сам ја допринео тиме што сам се тукао с ветрењачама које су ме тако “одаламиле” да се још увек тражим. Смејем се себи када се у два враћам с посла, улогорим преко пута телевизора и нервирам све тамо до Сурвајвера, када пак доживљавам неке навијачке стресове. Она “историјска” песма, како беше “кућа посо” ми је стално у глави, када се шалим са неким од ретких саговорника. Не знам можда су неки мислили да смо глупи,