Francuska, Srbija i izbori: Dva birališta, dve države, nedelju dana

Na panoima ispred gradske kuće u Šatuu, zapadnom predgrađu Pariza, izlepljeni su plakati sa likovima ovogodišnjih predsedničkih kandidata.

To je praksa pred svake izbore - bili oni predsednički, parlamentarni ili lokalni - da svi kandidati budu jasno istaknuti ispred gradske institucije.

Na posterima svakog od kandidata su naznačeni njihovi vebsajtovi, kao i logoi za profile na društvenim mrežama.

Neki od plakata su malo oštećeni - preko lica Žana Lasala prosuta je farba, dok su na oči Marin le Pen, predstavnice krajnje desnice, zalepljene LGBT zastavice.

To već nije praksa, u pitanju su izdvojeni incidenti kojima glasači žele da pošalju jasnu poruku.

• Izbori u Francuskoj: Makron odmah krenuo jako - prvi skup u uporištima Marin le Pen
• Izbori u Francuskoj - vrlo jednostavan vodič
• Putinov rat dao Makronu vetar u leđa u izbornoj trci

Od njih dvanaest, osam muškaraca i četiri žene, samo su dvoje sinoć imali razloge za slavlje - dosadašnji predsednik Emanuel Makron (27.6 odsto glasova) i Marin le Pen (23 odsto), koji su prošli u drugi krug izbora

Na osnovu predizbornih prognoza, takav rezultat se i očekivao.

Odmah iza Le Pen našao se i kandidat krajnje levice, Žan-Luk Melanšon, koji je osvojio 22.2 odsto glasova.

Od dvanaest kandidata, samo njih troje je dobilo više od 10 odsto glasova.

Trka za predsednika Francuske nije gotova, jer će glasači ponovo izaći na birališta već za dve nedelje, 24. aprila.

Ovo je drugi put u nedelju dana da pratim izbore - u Srbiji, odakle dolazim i gde imam pravo glasa, i u Francuskoj, gde trenutno živim, ali još nisam dobio mesto u biračkom spisku.

Rezultati izbora u obe države me se tiču, a postizborni dan je savršen za povlačenje paralela, traženje sličnosti i ukazivanje na razlike u izbornom procesu, kulturi i atmosferi.

Prvo glasanje u inostranstvu

U Parizu, gradu sa više od 11 miliona stanovnika, jako je teško slučajno sresti poznanike na ulici. Gotovo nemoguće.

Ali u nedelju, 3. aprila, sreo sam sve Srbe iz Pariza koje sam u poslednje dve godine upoznao.

S nekima sam dogovorio viđanje, a neke sam slučajno sreo, ali svi smo stali u red ispred Srpskog kulturnog centra.

Odmah prekoputa Pompidua, čuvenog muzeja moderne umetnosti, sa replikom freske Belog anđela iz manastira Mileševo, Srpski kulturni centar poslužio je kao biračko mesto.

Bila je gužva, barem je tako delovalo. Devojku je kolega pitao u ponedeljak šta se to dešavalo ispred SKC-a i čemu tolika gužva, tako da se ne radi samo o subjektivnom osećaju.

Prema podacima organizacije CRTA, u Francuskoj je bilo prijavljeno 1182 birača sa pravom glasa u Srbiji, što je više nego duplo u odnosu na 2016. godinu, kada se za glasanje registrovalo 456 ljudi.

Glasanje je prošlo brzo i bez incidenata. Dva potpisa uz lenjir, poprskan kažiprst, presavijeni glasački listići i gotovo.

Posle glasanja smo otišli na kafu i dugu priču o izborima, više parlamentarnim, nego predsedničkim.

Razgovaralo se o procentima, skupštinskim mandatima, procentima, ali ono o čemu se nije pričalo bio je drugi krug predsedničkih izbora.

I možda je to najveća razlika između izbora od pre osam dana i onih od juče, zato što se drugi krug u Francuskoj podrazumeva.

Neminovni drugi krug

General Šarl de Gol - prvi predsednik francuske Pete Republike i ključna figura u pisanju ustava iz 1958. godine - bio je poprilično sumnjičav po pitanju političkih partija i želeo je da smanji njihov uticaj glasanjem u dva kruga.

Njegova osnovna ideja bila je da će se glasači ujediniti u drugom krugu oko kandidata koji predstavlja najbolji izbor.

U teoriji, kandidat bi mogao da postane predsednik ukoliko već u prvom krugu osvoji više od 50 odsto glasova, ali do sada to nije pošlo za rukom nikome.

Skoro pa kao po nekom pravilu, uvek dođe do drugog kruga i tada se glasa između dva kandidata koja su u prethodnom osvojila najviše glasova.

Francuzi često umeju da kažu da im ovakav sistem omogućava da u prvom krugu glasaju srcem, a u drugom glavama.

Jednako često umeju i drugi krug da opišu kao izbor „između manjeg od dva zla".

Stoga i atmosfera u gradu nije bila naročito „izborna", jer svi znaju da je ovo samo zagrevanje.

Pravo glasa

Uz 74 odsto registrovanih birača, koliko je u nedelju glasalo, dilema da li izaći na izbore je mnogo manja nego u državama sa nižom stopom izlaznosti.

Međutim, u metropolama poput Pariza, drugo pitanje koje se postavlja jeste „da li imaš pravo glasa?".

Veliki broj punoletnih građana živi i radi u Francuskoj, ali ne poseduje francusko državljanstvo, što ne znači da se u takvim društvima ne polemiše o izborima.

Reka turista hodala je ulicom Rivoli, jednom od najprometnijih gradskih ulica.

Duž čitave ulice, naročito u delu prekoputa čuvenog muzeja Luvr, nalazi se mnoštvo prodavnica suvenira.

U pauzi između usluživanja kupaca koji mahom jure magnete i majice sa Mona Lizom u različitim pozama sa interneta, dvojica radnika razgovaraju.

„Je l' tvoja žena glasala?", pita onaj za kasom.

„Jeste. A tvoja?"

„I moja. Za Makrona?"

„Za Makrona, naravno".

Oko 48.7 miliona ljudi ima pravo glasa u Francuskoj.

Oko 26 odsto registrovanih glasača nije izašlo na izbore u prvom krugu, što je više nego 2017. godine kada 22 odsto nije glasalo.

Ipak, to je nešto manji broj nego rekordne 2002. godine kada 28.4 odsto birača nije glasalo.

Subjektivni osećaj

U zavisnosti od toga u kom ste se kraju Pariza našli prethodnih dana, drugačiju sliku ste dobili o tome ko je predsednički favorit.

Ako ste se zadesili u Mareu, jednoj od najelegantnijih gradskih četvrti na desnoj obali Sene, možda vam se u podsvest najviše urezao lik ultralevičarskog predstavnika Žana-Luka Melanšona.

Ovim kvartom dominiraju plakati sa njegovim likom, a i njegovo ime se moglo najviše čuti u razgovorima.

Što takođe ne iznenađuje. Prosto, diskusija je prisutnija kada samo 0.8 odsto glasova razlike odluči da li ulazite u drugi krug.

Mnogi smatraju da bi ovo mogla biti Melanšonova labudova pesma, barem što se tiče kandidature za predsednika države.

Tokom sinoćnog govora, Melanšon je pozvao njegove simpatizere da „ne daju jedan jedini glas Marin Le Pen".

„Razumem vaš bes, ali ne smemo dozvoliti sebi da nas obuzme do te mere da napravimo nepopravljive greške".

Digitalno i štampano

Tako se vodila kampanja, i nastaviće da se vodi.

Kandidati su bili na televizijama, radio stanicama i na društvenim mrežama.

Melanšon se čak pojavio u ulozi digitalnog avatara na filteru na Instagramu.

Možda je to i urodilo plodom, jer čak 31 odsto njegovih glasača su starosti između 18 i 24 godine, pokazuju podaci portala Frans24.

To je mnogo više od Le Pen (26 odsto) i Makrona (20 odsto).

Na izlasku iz većih metro stanica, proteklih nedelja bi vas dočekali politički aktivisti koji dele letke.

Leci bi često završili u rukama ljudi, ali i na trotoaru, svega nekoliko metara dalje.

Trinaesti kandidat i edukacija najmlađih

Kultura glasanja i aktivnog učestvovanja u političkom životu se, po svemu sudeći, neguje od malih nogu.

Iako ne mogu da glasaju, i oni najmlađi su upućeni u glasanje, ako ne u kandidate, onda barem u to kako funkcioniše.

Dečiji časopis Pif je aprilsko izdanje posvetio upravo izborima.

Predstavili su im predsedničkog kandidata, psa po imenu Pif, i uz pomoć njega objasnili kako teče čitava procedura.

Pif je time, nezvanično, postao trinaesti kandidat na listi.

A poput ostalih kandidata, i Pif ima slogan.

„Vote pas au pif, vote Pif", što u prevodu znači „Ne glasajte nasumično, glasajte za Pifa".

U pitanju je i zgodna igra reči, jer francuski izraz „au pif" znači „nasumično".

Bez spreja i sa više papira

Oni koji su mogli da glasaju, prošli su kroz sličan proces kao i ja prošle nedelje.

Na kućnu adresu stigne poziv na glasanje, odete na odgovarajuće biračko mesto - najčešće lokalna škola - potpišete, sa sve lenjirima, dakle sve je jako slično.

Jedina razlika je što nema prskanja kažiprsta i što ima više papira.

Na biračkom mestu dobijete kovertu i dvanaest ceduljica na kojima su ispisana imena kandidata.

Možete uzeti samo jednu cedulju, ubaciti u kovertu, kovertu potom ubaciti u glasačku kutiju i završiti posao, ali većina glasača ipak bira da uzme veći broj cedulja a potom, u miru, iza glasačke zavese, odabere za koga će glasati.

Jedna cedulja ide u kovertu, a ostale u korpu za otpatke.

Neki glasači to vide kao nepotrebno trošenje papira u godinama koje su, između ostalog, obeležile i nestašice hartije.

Za dve nedelje ponovo

Drugi krug izbori će odlučiti ko će voditi drugu ekonomski najjaču državu Evropske unije i njenu jedinu nuklearnu silu.

Dok traju sukobi u Ukrajini, pitanje ko će se naći na čelu države kao da nikada nije bilo važnije.

Makron ima šansu da postane prvi predsednik koji je reizabran nakon Žaka Širaka kome je to pošlo za rukom 2002. godine.

Ipak, Makron je sinoć poručio da „ništa nije odlučeno" i zatražio od birača da stanu na put desnici.

„Pozivam sve, čak i one koji nisu za mene glasali u prvom krugu, da nas podrže".

„Povlađivati populističkim idejama i ksenofobiji - to nije Francuska", poručio je Makron.

Kada je reč o ruskoj invaziji na Ukrajinu, Makron veruje da će mu uloga mirovnog posrednika ići na ruku.

Le Pen se usredsredila na povratak francuskim vrednostima, kontroli imigracije i osiguravanju bezbednosti za sve.

Njeno glavno obećanje od sinoć je da će „dovesti Francusku u red".

Rok za to je sama zadala - pet godina, koliko traje predsednički mandat.

Odlučivaće nijanse.

Francuze za dve nedelje očekuju samo dve ceduljice na biralištima.

A do tada, samo dva lica na plakatima i mnogo više letaka.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.11.2022)