Исповест једне снажне жене рођене у Паризу коју је љубав одвела у Брезовицу под Рудником, након смрти сина отиснула се у сликаре
Глас Западне Србије 14.04.2022
Горњи Милановац – Светлану Лукић, запослену у Одмаралишту „Рудник”, живот није мазио, напротив, имала је веома тешке и понекад трауматичне задатке пред собом из којих је изнова излазила као победник.
И када је започела живот под светлима Париза, и када је била у средњошколским данима, и касније као мајка, ти задаци су се испречавали пред њу, као да су је кушали, али је ова добра и племенита особа, очигледно јача од свих недаћа, упознавајући још боље себе изнутра и подижући се као феникс, на светлост дана избацивала неке дубоко потиснуте дарове којих и није била свесна. У разговору за Глас западне Србије, Лукићева, која данас ради као сервијерка у трпезарији
