Maša Kaleko: Po kiši…

Stojiš li i ti sad i tuguješ u jesen Pred oknom koje magla rosi? Prolaziš li i i ti sad napušten parkom I puštaš da te vetar kao suvi list nosi… Sediš li i ti dok lampa dugo gori Pišeš duga pisma i bacaš ih u koš Osluškuješ li kao ja napolju kad neko govori I da pozvaće te neko nadaš li se još Nema ni glasa. Sa prozora samo kaplje kiša. Što se mene tiče: tako sama sam. Kornjača koju čuvam najradije bih bila I utonula u dubok zimski san.