Mi plačemo iza tamnih naočara

Vreme je da se obrne. Pre nekoliko godina otvarao se novi klub u gradu. Bili smo unutra za šankom. Zlato, stolice od pliša i biseri u staroj napuštenoj industrijskoj zgradi. U kristalnim čašama je alkohol, mineralna voda, sveže voće i začini. Muzika je prigušena i zavodljiva. Čuje se žamor i povremeni vrisci od smeha. Oko mene su predivni ljudi, nose naočare, perje, zlatne i šarene boje. Sve je kako treba da bude. Bistro. Tek na pola večeri, na ulaznoj platformi