Ми плачемо иза тамних наочара

Време је да се обрне. Пре неколико година отварао се нови клуб у граду. Били смо унутра за шанком. Злато, столице од плиша и бисери у старој напуштеној индустријској згради. У кристалним чашама је алкохол, минерална вода, свеже воће и зачини. Музика је пригушена и заводљива. Чује се жамор и повремени врисци од смеха. Око мене су предивни људи, носе наочаре, перје, златне и шарене боје. Све је како треба да буде. Бистро. Тек на пола вечери, на улазној платформи