Русија и Украјина: Како проценити ризик од атомског рата

Једног дана прошле недеље сам се пробудио ујутру, погледао кроз прозор и видео како сунце сија. Мој комшилук у Њујорку је био миран и нормалан.

„Океј, све је добро&qуот;, рекао сам себи, „прошла је још једна ноћ без нуклеарног рата&qуот;.

Радим за Глобал Цатастропхиц Риск који се налази у Америци.

Мој посао је да се бавим највећим претњама по човечанство.

Ипак, поприлична је реткост да одем на спавање питајући се да ли ће нам следеће јутро донети размену нуклеарних пројектила.

• Нуклеарне грешке које су умало изазвале Трећи светски рат
• Бомба бачена на Хирошиму: Дан кад је Мичико замало пропустила воз
• Ко може да има нуклеарно наоружање

У првим данима руске инвазије на Украјину, конфликт је толико брзо ескалирао да је било чак и замисливо да се све заврши нуклеарним ратом.

Моја земља, Сједињене Државе, подржава Украјину и тако је и сама мета потенцијалног руског нуклеарног напада.

На сву срећу, то се није догодило.

Без обзира на то да ли ће инвазија на Украјину или неки други догађај резултирати нуклеарним ратом, очајничка и важна питања се само множе.

Тако појединци размишљају овако: да ли да одем у неко релативно сигурно склониште?

Друштво у целини се пита да ли би системи за производњу хране требало да се припреме за нуклеарну зиму?

По најгорем могућем сценарију, нуклеарни рат би могао да изазове колапс целокупне цивилизације и да потенцијално изазове огромне проблеме и у далекој будућности.

У сваком случају, неизвесно је да ли би ова садашња ситуација могла да се заврши нуклеарним сукобом, баш као што је тешко предвидети последице таквог сценарија.

Ублажавање оваквих тензија и компликовано процењивање ризика од нуклеарног рата представљају примарни циљ мог истраживања.

Како, дакле, да приступимо овим нејасноћама и шта све то може да нам каже о начину на који би требало да интерпретирамо садашње догађаје?

Ризик се генерално мери могућношћу да се неки штетан догађај догоди, помножен са дејством које он може да изазове.

Уобичајени ризици се могу измерити на основу података из прошлости.

На пример, уколико бисмо желели да измеримо ризик од умирања у саобраћајним несрећама, можемо да искористимо велики број података које већ имамо, а који се тичу аутомобилских удеса и да их издвојимо у зависности од тога где живимо или колико година имамо.

Ви лично никада нисте погинули у саобраћајној несрећи, али многи други јесу и ти подаци су поуздан фактор битан за мерење ризика.

Без таквих или сличних података, сама индустрија осигурања не би могла да ради свој посао.

Ризик од смрти током нуклеарног напада не може да се рачуна на тај начин.

До сада смо имали само један нуклеарни рат у историји - Други светски рат - а један пример није довољан.

Такође, атомски напад на Хирошиму и Нагасаки се десио пре 77 година и то под условима који данас не могу да се примене.

Када је Други светски рат почео, нуклеарно оружје још увек није ни постојало, а када је почело бомбардовање Јапана, Сједињене Државе су биле једина земља са нуклеарним оружјем.

Није постојало међусобно застрашивање, нити претње од међусобног уништења.

Није постојала ни забрана коришћења нуклеарног оружја, нити су постојали било какви међународни споразуми који би регулисали његово коришћење.

Да је Други светски рат једино што имамо у процесу процене ризика евентуалног нуклеарног рата, наше разумевање овог проблема би било лимитирано.

Ипак, иако имамо само један податак са којим располажемо, постоји и мноштво релевантних информација које могу да нам укажу на ствари које би могле да нам помогну да разумемо ризик.

Један од примера су догађаји који су замало довели до нуклеарног сукоба, као што је кубанска ракетна криза.

Актуелна инвазија на Украјину ће се, надамо се, такође завршити само као криза - осим ако се све не окрене тако да се ипак суочимо са атомским ратом.

Ја сам упознат са 74 делимична сукоба: 59 их је побројано у студији коју је моја група израдила када се бавила вероватноћом отпочињања атомског рата, док се додатних 15 догађаја бави ударима астероида који би могли погрешно да се протумаче као нуклеарни напади.

Сасвим сигурно постоји још сличних догађаја, а међу њима су и неки о којима не постоје званични подаци.

Још један важан извор информација представља концептуално мапирање различитих сценарија под којима би могао да се догоди нуклеарни рат.

Генерално говорећи, постоје две врсте сценарија: намерни нуклеарни рат у којем једна од страна донесе одлуку да прва покрене нуклеарни напад, што се већ десило током Другог светског рата.

• Титова атомска бомба: политичка жеља против науке
• Шта би се десило да је бомба директно погодила нуклеарну електрану - одговори на питања читалаца ББЦ-ја
• Мали водич кроз руски нуклеарни арсенал - колико оружја има и чему оно служи

Други је несмотрен нуклеарни рат, у којем једна од страна грешком поверује да је нападнута нуклеарним оружјем и потом лансира своје оружје.

Пример за то је Ејбл Арчер инцидент из 1983, када је Совјетски Савез погрешно протумачио војне вежбе НАТО савеза, као и норвешки ракетни инцидент из 1995, када је лансирање током једног научног експеримента грешком било протумачено као испаљивање атомског пројектила.

Коначно, постоје и информације о одређеним догађајима које би могле да нам послуже као нека врста приручника.

Тако је, на пример, у актуелној руској инвазији на Украјину, важан параметар и ментално стање Владимира Путина.

Нуклеарни рат је вероватнији уколико је он бесан, узбуђен, понижен или чак и ако има самоубилачке намере.

Други фактори би могли да буду војни успеси Украјине у борби са руском војском, питање умешаности НАТО савеза у директан војни сукоб или појава евентуалних лажних узбуна.

Овакви детаљи - под условом да смо у стању да их спознамо - вредни су параметри за схватање вероватноће по којој би поједини догађаји могли да резултирају атомским ратом.

Све горе побројано се тиче вероватноће да се нуклеарни рат заиста и догоди.

Да бисмо проценили могући ризик, потребна нам је и процена озбиљности напада.

Овај процес има два дела.

Први представљају детаљи који се тичу самог рата.

Колико нуклеарних пројектила је лансирано? Са каквим експлозивом?

Са којих локација и на којој висини? Који су други, не-нуклеарни напади који су се догодили током овог рата?

Овакви детаљи одређују почетно разарање.

Други део се бави оним што се дешава у следећем кораку.

Да ли су преживели у стању да дођу до базичних ствари - хране, одеће, склоништа?

Колико су разорни секундарни ефекти, као што је нуклеарна зима? Да ли су преживели, с обзиром на различите последице, у стању да одрже било какав привид модерне цивилизације или се цивилизација урушила?

Ако се то десило, да ли преживели и њихови наследници могу икада да је обнове?

Ови фактори одређују тоталну и дуготрајну штету коју је изазвао нуклеарни рат.

• Рат у Украјини - какав је ризик од нуклеарног оружја
• Може ли нуклеарни рат бити морално оправдан
• Џиновска атомска бомба која је била превелика да се употреби

Било какав нуклеарни рат, ма како „мали&qуот; био, изазива катастрофу на местима на којима се одиграва.

Ипак, оно што код атомског оружја највише брине није само штета коју могу да изазову појединачне експлозије.

Већ је и то превише, али и даље може да се пореди са штетом коју могу да направе и конвенционалне, не-нуклеарне експлозије.

Други светски рат је добар пример за ову тврдњу: од укупно 75 милиона жртава насталих током овог конфликта, само 200.000 их је убијено атомским оружјем.

Разарања која могу да се пореде са овом катастрофом су се десила приликом тепих-бомбардовања Берлина, Хамбурга и Дрездена.

Нуклеарно оружје је страшно, баш као и конвенционално оружје када се користи у адекватним количинама.

Оно што највише брине код нуклеарног оружја је што тако лако доводи до толико обимног разарања.

Само једним нуклеарним лансирањем, нападнута земља може да претрпи више разарања него током Другог светског рата и то може да се учини без ангажовања једног јединог војника који би био послат на ратиште.

Довољно је једноставно испоручити нуклеарне бојеве главе интерконтиненталним балистичким пројектилима.

Масовно уништење је већ дуже времена доступно, али никада га није било једноставније остварити.

Због тога је забрана коришћења нуклеарног оружја толико важна.

Забрана служи да помогне земљама да се одупру искушењима да искористе нуклеарно наоружање.

Ако је за некога у реду да искористи један нуклеарни пројектил, онда је можда у реду и то да се искористе два, три или четири… и тако све до масивног глобалног разарања.

У контексту ризика, разлика између „малог&qуот; и ,,великог&qуот; нуклеарног рата је важна.

Било која особа на свету - ви, на пример - има много више шанси да изгуби живот током нуклеарног обрачуна у којем се користи 1000 нуклеарних пројектила у поређењу са ратом у којем се употреби само једна атомска бомба.

Штавише, цивилизација у целини може спремно да издржи експлозију једне бомбе или мањег броја нуклеарних пројектила, као што се то већ десило током Другог светског рата.

Код већег броја бомби, могућност цивилизације да издржи ефекте њихових експлозија је упитна.

Ако цивилизација пропадне на глобалном нивоу, онда утицај оваквог рата потпада под много озбиљнију категорију разарања и ситуацију у којој су крупнија слика и општа одрживост човечанства под знаком питања.

Није ни потребно истицати да је број нуклеарних пројектила који је потребан да би се овако нешто остварило и даље веома тешко проценити.

С обзиром на сву неизвесност, логично је претпоставити чему све служи анализа ризика.

У складу са тим, истраживање о ризицима од нуклеарног сукоба које је моја група спровела, наишло је на две уобичајене врсте критике.

Неки људи мисле да је превише квантитативно. Други мисле да није довољно квантитативно.

Ови први сматрају да је атомски рат ризик који суштински не може да буде израчунљив или да макар не може да се темељно квантификује, па је стога погрешно уопште покушавати тако нешто.

Она група људи која мисли да истраживање није довољно квантификовано сматра да је процена ризика од кључног значаја за разумно доношење одлука и да су неке процене, ма колико биле мањкаве и несигурне - боље од никаквих.

По мени су оба ова гледишта значајна и за приступ анализама процене ризика од атомског рата.

Неке битне одлуке зависе од ризика који доноси нуклеарни рат, као што је на пример одлука о томе како би земље наоружане овом врстом наоружања требало да приступе и овом проблему и самом разоружавању.

То је већ довољан разлог да се позабавимо квантификацијом ризика.

Ипак, при оваквим покушајима, важно је остати скроман и не тврдити да о ризику знамо више него што заиста разумемо.

Лажни прорачуни процене ризика стварају другу врсту проблема - појаву ризика од доношења погрешних одлука.

С обзиром на висину улога, веома је важно да ову процену донесемо на прави начин.

И шта онда све ово значи у контексту тренутне ситуације и руске инвазије на Украјину?

Колике су шансе да се све ово заврши нуклеарним ратом?

На оваква питања не могу да одговорим са прецизном бројком због бројних, разноликих нејасноћа које перманентно мењају стање ствари.

Оно што се са сигурношћу може тврдити је да је ово ситуација која захтева да јој се приступи са екстремном пажњом.

---

Погледајте видео о нуклеарном арсеналу руске војске

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.08.2022)