Стихови и шофери
Политика 14.05.2022
Поезија је чудо, размишљам, док се сећам Миодрага Жалице и Ивице Осима, двојице Босанаца и Југословена неког другог времена, кад је сваки од та два дела једног идентитета био неодвојив од оног другог. И мислим како је добро ухваћен тај изненадни „антрополошки оптимизам” који нам сваке године донесе пролеће, макар и сасвим краткотрајно, то кад лирски субјект каже да се исплати живети
Возио сам се у првој недељи маја два пута релацијом између Београда и Травника, најпре од Београда до Травника, а затим од Травника до Београда. Рута је била иста ауто-путем што је некад носио име „Братство и јединство” до Славонског Шамца, преко Саве од Босанског Шамца, долином реке Босне, крај Добоја, Маглаја, Жепча до Лашванске долине и Травника. У оптималним условима, тај пут траје пет сати. Дуг је око три стотине и четрдесет километара, са врло јасним
