Srbija, energetika, ekonomija: Možete li da uštedite ako odvrnete jednu sijalicu

Premijerka Srbije Ana Brnabić u mladosti je naučila koliko može da bude važna - jedna sijalica.

„Imali smo luster sa tri puta četiri sijalice - odvrnete neku, jer vam ne treba svaka.

„Tamo je struja toliko skupa da svaki dan razmišljam kako da budem efikasnija zato što te lupi po džepu", iprisetila se premijerka studija u Velikoj Britaniji.

Ipak, lekciju iz energetske discipline drugačije je shvatio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Moji računi su koliko i vaši, štedim koliko mogu i idem i gasim svetla koliko god mogu.

„Ne odvrćem sijalice, ali gasim svetlo kad nema potrebe da gori, struja će svakako morati jednog dana da poskupi", rekao je Vučić.

• Ima li kraja rastu cena u Srbiji
• Svetske cene hrane najviše u poslednjih 10 godina - kako je u Srbiji i na Balkanu
• Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji

U razgovoru sa stručnjacima, BBC na srpskom pokušao je da otkrije čija je strategija ispravnija i kako je moguće zaista uštedeti na električnoj energiji.

Koliko pomaže gašenje svetla

Dragan Salamon, penzionisani profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, smatra da treba gasiti sijalice svaki put kada nisu potrebne i da se time ostvaruje štednja, ali da je to samo jedan od načina kojim možemo da pomognemo novčaniku.

„Sijalica kada ne radi, onda ništa ne troši", kaže kratko za BBC na srpskom.

Kako dodaje, zamenom običnih sijalica sa užarenim vlaknom, za LED sijalice ostvaruje se dodatna ušteda.

„LED sijalici od 12 ili 15 vati odgovara potrošnja sijalice od 100 vati, njenim korišćenjem već štedite", dodaje profesor.

Da obične sijalice treba zameniti LED sijalicama i da je neophodno gasiti svetlo po izlasku iz prostorije savetuje i Elektroprivreda Srbije.

„Štedljive sijalice za istu količinu osvetljenja troše pet do šest puta manje električne energije i imaju i do deset puta duži radni vek u odnosu na obične - koje traju u proseku do hiljadu sati, a štedljive više od 10.000.

„Takođe, kod običnih sijalica u svetlost se pretvara samo pet odsto uložene energije, dok se ostatak pretvara u toplotu, zbog toga treba ugasiti svetlo u prostorijama u kojima se retko boravi", piše u kratkom uputstvu na sajtu ove kompanije.​​

Profesor Salamon podseća i da leti dan traje duže, te se sijalice pale znatno kasnije, što odmah znači da je i potrošnja manja.

„Sada je dan i u 20 časova, pa vam svetlo nije potrebno, ali u decembru, recimo, mrak je već oko 16 časova.

„Zato je potrošnja veća zimi, nego leti", dodaje on.

Bojler i peć - mogu li da budu ekonomičniji?

Tu je stvar malo „škakljiva", kaže profesor, jer sve zavisi ko koliko vode ili toplote troši.

„Što više vode trošite, to je bojler duže uključen, praktično ceo dan.

„Idealno bi bilo da je uključen noću, kada je tarifa niža i struja jeftinija", kaže on.

I ovde ukazuje da postoji razlika da li je leto ili zima, jer se „zimi voda sporije greje nego leti, što samim tim znači da je utrošak energije veći između novembra i marta".

Slična situacija je, kaže profesor, i kod termoakumulacionih peći.

„Ako se grejete ovim uređajem, trebalo bi da ga uključujete noću, kada je niža tarifa, kao i bojler, jer vi trošite istu količinu energije ali po nižoj ceni - tako štedite na neki način", pojašnjava Salamon.

On dodaje da se pre svega štedi zbog nas samih, jer Elektroprivredi odgovara da trošite više.

„Vi štedite za sebe, a ne za Elektroprivredu, jer vi plaćate račune - manji trošak, manji račun", dodaje on.

Smatra da treba negovati kulturu štednje, ali da je to sada sve pod znakom pitanja imajući u vidu šta se sve dešava na globalnom nivou.

Manje tuširanja i naizmenično isključivanje struje

Ruskom invazijom na Ukrajinu koja ulazi u četvrti mesec otvorilo se pitanje energetske bezbednosti i štednje električne energije u Evropi.

Rusija ima najveće rezerve prirodnog gasa na svetu i najveći je izvoznik, a Evropa odatle uvozi oko 40 odsto gasa, te ima za cilj da smanji snabdevanje za dve trećine do kraja ove godine godine i postane nezavisna od fosilnih goriva do 2030.

Među evropskim državama koje najviše zavise od ruskog gasa jeste i Nemačka, kupuje četvrtinu potrebnih količina nafte i 40 odsto gasa od Rusije, a kao odgovor na rusku invaziju zaustavila je otvaranje velikog gasovoda sa Rusijom - Severni tok 2.

Nemački ministar za ekonomiju Robert Habek pozvao je javnost da smanji potrošnju energije i prestane da koristi automobile kako bi se zemlja odvikla od ruske nafte i gasa.

„Ako možete da se vozite vozom ili biciklom za Uskrs to je takođe dobro: to je lako za novčanik i nervira Putina", rekao je sredinom aprila ove godine.

Dodao je i da svaki Nemac treba da smanji sopstveno oslanjanje na ruski gas tako što će smanjiti potrošnju energije za deset odsto.

„Ako grejete dom i navlačite zavese uveče, štedite do pet odsto energije, a ako snizite sobnu temperaturu za jedan celzijusov stepen, to je oko šest odsto", izjavio je ministar Habek.

U sličnom tonu Nemcima se obratio i Klaus Miler, šef nemačke Federalne mrežne agencije koja nadgleda tržišta električne energije, gasa, telekomunikacija, pošte i železnica.

„Da li zaista treba da se tuširate toplom vodom sedam dana u nedelji - sa grejanjem na gas", upitao je sugrađane u jednom intervjuu.

Plan za vanredne situacije za uštedu električne energije u slučaju potpunog ili dužeg prekida isporuke ruskog gasa ima i Vlada Grčke.

U slučaju potpunog prekida isporuke ruskog gasa, i to usred turističke sezone, na snazi bi bio plan naizmenične „rotacije isključenja električne energije" u intervalima tokom radnih dana.

Naizmenični prekid struje imaće teška industrija i preduzeća koja se ne bave proizvodnjom osnovnih namirnica poput hrane, a struja koja se na ovaj način štedi raspoređivaće se pre svega domaćinstvima.

Pogledajte video o svetskoj energetskoj krizi

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.23.2022)