Дан Ћирила и Методија: Које све празнике обележава Србија и шта кажу људи о томе

У Србији је од 2019. године усвојен предлог да се на листу државних празник уврсти 24. мај као Дан словенске писмености и културе.

Празник је установљен у част солунске браће Ћирила и Методија, твораца првог словенског писма - глагољице.

Празнује се радно.

Осим у Србији, Дан Ћирила и Методија прославља се и у Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Северној Македонији.

• Дан победе - кад је пао фашизам, а родила се нова Европа
• Србија: Шта обележавамо на Сретење и зашто је то битно
• Шта се обележава 7. јула и зашто је то био државни празник
• Први мај и зашто баш тада обележавамо Празник рада

Које празнике обележава Србија?

Државни празници у Србији обележавају се и као радни и као нерадни дани, уз један или два слободна дана.

Нова година, Празник рада, Дан победе и Дан примирја у Првом светском рату су нерадни, као и верски празници Божић и Ускрс.

Радно се обележавају Дан духовности, Видовдан, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

У ову групу се сврстао и Дан словенске писмености.

• Како се развијала писменост у Србији
• Од свахилија до српског - упознајте Зорана, полиглоту који говори више од 20 језика
• Како су људи почели да говоре и шта су прво рекли

Шта кажу грађани - да ли се у Србији превише празнује?

Београђанин Вукашин Вујић није 2019. чуо најаву о новом празнику, али мисли да је списак државних празника већ довољно дуг.

„Једна краљица је рекла за Србе да су много лењ народ који само измишља празнике. Мислим да нам не треба нови празник&qуот;, каже Вујић за ББЦ на српском.

Он тренутно није запослен, али му најава о новом празнику, који је пре свега верски, не звучи добро.

„Шта је с људима који нису верници или су друге вероисповести, зашто и они морају да славе исти празник?

„Мислим да би требало одредити број нерадних дана на годишњем нивоу и да свака фирма одлучује о томе које ће дане прогласити нерадним&qуот;, каже Вујић.

И док Вукашин није био баш најсрећнији најавом, она је обрадовала пензионерку Љиљану Павловић.

Ипак, она каже да Србија има довољно нерадних државних празника и да не треба повећавати број нерадних дана.

„Чула сам да уводимо нови празник и не мислим да мора да се прославља нерадно.

„Мада, ја сам пензионерка, мени је сваки дан празник. Запослени вероватно не мисле исто&qуот;, каже за ББЦ Љиљана Павловић.

• „Радници, не робови“, плес и путовања: Свет обележио 1. мај
• Како је Србија у ритму „Каљинке&qуот; обележила Дан победе

Ко шта празнује у региону

Србија према закону има пет државних и два верска празника које обележава нерадно и још четири за које нема слободних дана.

Пошто се неки празнују више дана, због државних празника запосленима, ђацима, студентима на располагању је десет слободних дана годишње.

Мање од Срба празнују Црногорци, бар када је о броју празника реч. Хрвати празнују више.

У Црној Гори нерадно се обележавају Дан независности, Дан државности, Празник рада и Нова година.

Државни и други празници у тој земљи празнују се два дана.

Нерадни су и верски празници - православни и католички Божић и Ускрс, Рамазански Бајрам, Курбан Бајрам, римокатолички Дан свих светих, као и јеврејска Пасха и Јом Кипур.

Ситуација је нешто компликованија у Босни и Херцеговини.

• И, када стварно почиње пролеће
• Како се мењао однос српске цркве и политике

У тој земљи не постоји закон о државним празницима, па се државни празници разликују у Федерацији БиХ, Републици Српској, али и по дистриктима.

Оно што сви славе нерадно су Нова година и Празник рада. Заједнички је и Дан победе над фашизмом, али за њега нема слободних дана.

На списку празника појединим деловима ове државе су и Дан независности БиХ, Дан заседања ЗАВНОБИХ-а током Другог свјетског рата у Мркоњић Граду и Дан потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ у граду Дејтону.

На списку су и верски празници - православни и католички Божић и Ускрс, Рамазански Бајрам и Курбан Бајрам.

Док српски парламент тек треба да одлучи о новом празнику, Македонци већ славе Дан Ћирила и Методија.

Осим тога слави се и Дан Републике, Дан независности, Дан националног устанка, Дан македонске револуционарне борбе и Свети Климент Охридски.

Празнује се и за Нову годину и 1. мај, а дуг је и списак верских нерадних празника у зависности од верске припадности.

Хрвати - број један

На првом месту по броју празника у региону налази се Хрватска.

Осим „универзалних&qуот; - Нове године и Дана рада, у овој држави се празнују Света три краља, Ускрс, Божић, Дан борбе против фашиста, Дан државности, Дан победе и домовине, Велика госпа, Дан независности и Сви свеци.

Они се празнују нерадно.

Обележавају се и Дан хрватских жртава у борби за слободу и независност и Дан хрватског сабора.

Радно или нерадно - свеједно је

Српска православна црква 24. маја обележава празник Светог Кирила и Методија, што је искоришћено за датум новоустановљеног Дана словенске писмености и културе.

Мирјана Маринковић је незапослена и то да ли ће се и како обележавати нови празник јој није битно.

„Често многи за државне празнике раде.

„Не могу да кажем да ли мало или превише празнујемо, јер је све то релативно. Државни празници нерадни су за државне службенике, али приватници и те како раде, без обзира на то да ли је празник или не&qуот;, каже Маринковић за ББЦ.

• Да ли је ћирилици потребна законска заштита
• Младенци - пролећни празник љубави
• „Веће плате за останак и опстанак&qуот;: Први мај у Београду

Већина празника радна је за Ивану Крстић.

Запослена је у једној београдској продавници и без обзира на то да ли су празници радни или не, мисли да их има мало.

„Много познатих личности заслужује да има свој дан. На памет ми пада Небојша Глоговац. Он није историјска личност, али мислим да он и људи попут њега заслужују свој дан.&qуот;

Каже да је због тога што се у приватном сектору празници често не поштују изгубила свест о томе колико их је.

Вест о Дану Ћирила и Методија ју је обрадовала.

„Лепо је што установљавамо тај празник и у реду је да буде радни дан.&qуот;

Ко су били Ћирило и Методије?

Словенски просветитељи који су живели у деветом веку.

Када је 862. године, великоморавски кнез Растислав тражио од византијског цара Михаила учитеље који ће да проповедају хришћанство на народном језику, тај задатак добила су браћа из Солуна.

Знали су словенски језик, па су саставили ново писмо и превели јеванђеља.

Са тим преводима кренули су у моравско-панонску мисију просветитељско дело међу словенским народима.

Ширили су писменост и хришћанство међу Словенима, преводили и друге богослужбене књиге и служили литургију на словенском језику, такође су и постављали свештенике.

Српска православна црква их је касније прогласила за свеце.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.24.2022)