Стејт департмент о верским слободама: Примери антисемитизма у Србији, спорови СПЦ и ЦПЦ у Црној Гори

У годишњем извештају Стејт департмента о стању верских слобода у свету, у Србији се наводе примери антисемитских инцидената и помињу примедбе мањих група да влада фаворизује Српску православну цркву, али и истиче рад српских власти на реституцији имовине заплењене током Холокауста и изградњи меморијалног центра на Старом Сајмишту, уз подсећање да је слобода вероисповести и једнакост свих верских група гарантована Уставом Србије.

У извештају који покрива период од 1. јануара до 31. децембра 2021. године, напомиње се и да Македонска и Црногорска православна црква и даље нису биле регистроване и да, према наводима владе Србије, то нису покушавале да ураде готово 10 година.

Истиче се и да је влада навела да остаје при политици да је признавање било које друге православне цркве у надлежности СПЦ, преноси Глас Америке.

Како се истиче, лидери две исламске заједнице у земљи понављају да, због сталног спора, ниједна није могла да представља целу муслиманску заједницу у контакту са владом, што ствара потешкоц́е у координацији захтева за реституцију имовине и одабиру инструктора за веронауку у државним школама.

У јануару је једна од исламских заједница тужила владу Европском суду за људска права због регистрације друге исламске заједнице."Влада је наставила да врац́а имовину без наследника и непотражену имовину заплењену током Холокауста и реституцију верске имовине одузете 1945. године или касније. Влада је наставила са напорима да изгради меморијални центар Холокауста на Старом сајмишту, месту где се налазио концентрациони логор из Другог светског рата у Београду, који би такође укључивао још један бивши концентрациони логор у Београду, Топовске шупе", наводи се у извештају Стејт департмента о верским слободама.

Представници неколико верских група оценили су да владина донација од 2,4 милијарде динара Српској православној цркви (СПЦ) за завршетак Саборног храма Светог Саве у Београду представља фаворизовање СПЦ-а, додаје се у извештају.

У јануару, мају и јуну непознате особе писале су антисемитске поруке и постављале антисемитске постере на више зграда у Новом Саду и Београду.

У мају су јеврејски лидери поднели пријаве Републичком јавном тужиоцу и Министарству унутрашњих послова против непознатих починилаца, што је дозвољено у законском систему, који лепе антисемитске плакате у центру Београда.

Антисемитска литература је и даље била доступна од неформалних продаваца путем онлајн платформи, констатује Стејт департмент.

У тексту се цитира и извештај Међународног републиканског института (ИРИ) у којем се наводе случајеви антисемитизма у објавама на интернету у вези са теоријама завере које укључују јеврејску заједницу и Израел.

Мање, нетрадиционалне групе, углавном протестанти, поново су устврдиле да наилазе на континуирано неповерење и неразумевање јавности. Рекли су да су неки веб-сајтови, традиционални медији и грађани често жигосали мале верске групе као "секте", што је израз са снажном негативном конотацијом у српском језику.

У извештају о верским слободама се подсећа да је СПЦ 18. фебруара изабрала митрополита Порфирија Периц́а за новог патријарха.

Патријарх Порфирије је јавно навео значај међурелигијског дијалога и одговорност СПЦ да "превазиђе поларизацију" међу етничким и верским групама.

(Бета, 02.06.2022)