Насиље на јавним местима: Зашто 70 одсто жена у Србији не пријављује насиље које доживи на улици

„Тип ми је на паркингу у три ујутру пришао с леђа, одвукао ме у жбун и силовао ме.&qуот;

Ово је сећање једне од више од 90 жена које су силоване или су доживеле покушај силовања на јавном месту у Србији, а које су о томе говориле у првом националном истраживању о насиљу над женама у јавном простору.

„Запањујуће је да толико жена рекло да су биле силоване или да је неко покушао да их силује, посебно ако знамо да је то облик насиља који се најређе пријављује, што значи да их има много више&qуот;, каже Косана Бекер, једна од ауторки студије, за ББЦ на српском.

Истраживање, у којем је учествовало око 1.200 испитаница старијих од 15 година, показало је да чак 71 одсто жена које су доживеле насиље у јавном простору напад није пријавило полицији.

Жене немају поверење у полицију и институције и ретко пријављују насиље, јер сматрају да ће реакција изостати, закључак је ауторки студије.

Свега 12 одсто испитаница пријавило је насиље, а од њих свака друга је навела да по том питању ништа није предузето, наводи се у истраживању.

• Кад ти на улици добаце: „Лутко&qуот;
• „Ужасно је тешко, силована сам са седам година&qуот; - случај из Србије покренуо лавину исповести у региону
• Насиље у трамвају: Зашто се „смрзнемо&qуот; када смо сведоци насиља

Од непријатних погледа до сексуалног и физичког напада

„Јесен 2001. године, ја сам друга година гимназије и пошто живим у приградском насељу, мењам два превоза до школе. Тог дана сам била поподневна смена&qуот;, присетила се Београђанка пута ка школи током кога је искусила сексуално насиље у аутобусу.

„Сећам се аутобуса, онај мали са троја врата, црвени, али у том тренутку нов. Била је баш гужва. На станици код Аероинжењеринга, јединој на коју стаје до Зеленог венца, ушло је још људи, а већ је био пун аутобус. Сећам се да није било места ни да се помериш.

„У неком тренутку сам осетила као да се неко трља о мене. Испрва сам помислила да умишљам, гужва је, бука, аутобус се тресе и онда сам схватила да се ипак неко прибија и трља о моје бутине. Не знам ни како бих описала тај осећај ни данас, после више од 20 година.

„Покушала сам да се померим, да се окренем, али нисам имала где. Носила сам сомотске панталоне, нову карирану вунену јакну. Имала сам и канађанке. Када сам схватила да су ми покушаји да се померим и склоним, безуспешни, када год бих осетила то трљање, човека иза себе бих тим канађанкама ударила у цеваницу. Он би на кратко престао.

„Пут до Зеленог венца никада ми није био дужи, имала сам утисак да је на сваком семафору црвено светло.

„При изласку из аутобуса, он се пожалио да га боли нога. А ја сам, када сам изашла из аутобуса и када је први шок прошао, само бризнула у плач. Сећам се и да сам имала осећај кривице.&qуот;

Осећај стида и срамоте после претрпљеног насиља имало је 16 одсто испитаница, док је око шест одсто њих осећало кривицу, наводи се у истраживању.

Нежељено додиривање, грљење и љубљење у јавном простору, доживела је свака четврта учесница истраживања, док је хватање и штипање делова тела искусила једна од пет жена.

Свакој трећој жени трубили су, звиждали или добацивали из аута, док је једна од пет жена праћена и ухођена, показују резултати истраживања.

Од неосветљених улица, до стајалишта јавног превоза

Неосветљене улице удаљене од центра града, најнесигурније су локације за боравак жена.

Чак око 72 одсто жена које су учествовале у истраживању рекло је да су баш овакве улице јавни простор који сматрају небезбедним.

„Паркови и густо пошумљени делови града за 46,8 испитаница нису безбедна места, а 28,7 одсто је рекло да су то места око клубова, кафана&qуот;, рекла је истраживачица Косана Бекер.

Шеталишта и стазе за трчање небезбедним јавним простором сматра око 17 одсто жена.

Нешто мањи проценат (13,1 одсто) означило је стајалишта јавног превоза, а такво мишљење превладава међу женама од 18 до 29 година.

Жене на селу осећају се безбедније од жена у граду, један је од налаза истраживања.

Стратегије самопомоћи и неповерење у институције

„Правим стратегије како да помогнем себи, а не да се ослоним на неког другог&qуот;, рекла је једна од учесница истраживања.

Готово 80 одсто жена има сопствене стратегије безбедности како би избегле насиље, објаснила је Бекер за ББЦ, додајући да је то изненадило ауторе истраживања.

„Оне ограничавају кретање, не излазе и налазе друге начине да избегну могућност да доживе насиље.

„Те стратегије утичу на наше животе. Оне смишљају како ће се понашати ноћу, како дању, како у различитим ситуацијама.&qуот;

Чак око 77 одсто испитаница рекле су да су саме заслужне за сопствену безбедност, јер су опрезне и воде рачуна о понашању.

Жене немају поверење у полицију и институције и ретко пријављују насиље, јер сматрају да ће реакција изостати, закључак је ауторки студије.

Када је о ефикасности полиције реч, најниже оцене - један или два - дало јој је 42 одсто жена, док је нешто више од трећине полицији дало тројку од могућих пет.

Оцену четири или пет, дало је мање од петине испитаница.

Најнижу оцену ефикасности полиције дају девојке од 15 до 17 година, каже Бекер.

Жене које су учестовале у овом истраживању указале су на потребу повећања присуства полиције на местима на којима се осећају небезбедно, а то би, према истраживачима, допринело и расту пријављивања насиља.

Страх, сузе и бес

„Ја сам била средњошколка, враћала сам се из града, приближавала сам се насељу које је било мрачно, а иза леђа ми је нагло пришао један млади мушкарац који ме је ухватио за бедра.

„Вриснула сам из све снаге и села, а сва срећа он је побегао, али ме нико није чуо и била сам дуго времена узнемирена&qуот;, рекла је једна од учесница истраживања.

Више од половине жена које су претрпеле насиље биле су после тога узнемирене, љуте, осећале су непријатност.

Око 44 одсто је осећало страх, док је петина имала жељу за осветом.

Девојке од 15 до 17 година знатно су бројније међу испитаницама које се плаше сексуалних напада и узнемиравања.

„Око 43,2 одсто испитаница је рекло да се плаши покушаја силовања, а 42,9 има страх од сексуалног узнемиравања, који је највиши код девојака, млађих жена и неудатих жена, док се жене са инвалидитетом значајно више плаше него жене без инвалидитета&qуот;, каже Бекер.

Физичких напада на јавном месту плаши се 41 одсто испитаница, напада оружјем око 42 одсто, док се убиства и отмице плаши 39, односно 35 одсто учесница истраживања.

Истраживање Насиље према женама и девојчицама у јавном простору спровело је у шест региона у Србији Београдски регион, Војводину, Централну Србију, Јужну Србију и Источну и Западну Србију.

Погледајте и видео о жртвама насиља у породици

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.07.2022)