Загребачки пленум: На Западном Балкану применити Балтички модел интеграција у ЕУ
За интеграцију држава Западног Балкана у ЕУ потребно је применити Балтички модел интеграција, оценила је бивша министарка спољних и европских послова Хрватске Весна Пусић у закључцима пленума "Qуо вадис, Балкан?", који је одржан у Загребу.
Три балтичке државе – Естонија, Летонија и Литванија – су током деведесетих, када су започињале свој пут интеграција ка ЕУ, ушле у партнерство са Финском, Данском и Шведском, а то партнерство подразумевало је тренинге за државне службенике, помоћ у усклађивању закона, изградњу институција и увођење неопходних процедура у одлучивање и спровођење одлука, као и лакшу комуникацију са институцијама Европске уније.
До данас се то сматра најуспешнијом интеграцијом у ЕУ од 2004. године, пренела је Регионална академија за развој демократије у саопштењу за јавност.
Весна Пусић је у закључцима Загребачког пленума Предложила да партнери државама Западног Балкана на путу према ЕУ могу бити: Финска, Данска, Шведска, Ирска, Португал и Холандија.
"То су све стабилне демократије, без посебних политичких агенди у региону, снажне ЕУ оријентације", навела је она у закључцима.
Оценила је да партнери државама са Западног Балкана не могу бити највеће чланице ЕУ, као ни државе из регије.
"Разлог за то је латентна опасност да државе из окружења имају своје политичке агенде и циљеве у региону и због тога не постоји поверење међу грађанима држава Западног Балкана у њихове добре намере", објаснила је Весна Пусић.
Говорећи о кризи у Босни и Херцеговини, Пусић је навела да је потребно започети израду демократског устава те државе, као и израду изборног закона који би подразумевао да је БиХ грађанска држава, што свугде подразумева принцип "једна особа – један глас".
Додала је да је, с обзиром на недавну прошлост и актуелну политичку климу, нужно водити рачуна о заштити и гарантовању колективних права појединих народа.
"За то постоје многи примери у свету који се могу користити. Но, то не може бити уместо, или на штету темељне идеје грађанске државе – једна особа, један глас. Заштита колективних права је додатни облик спречавања могуће етничке дискриминације, а не замена за једнакост свих грађана у њиховим правима", навела је Весна Пусић.
У Загребу је од 26. до 28. маја, у организацији Регионалне академије за развој демократије (АДД) из Новог Сада, Центра за суочавање с прошлошћу Доцумента из Загреба и Центра за грађанско образовање из Подгорице, уз подршку Европског фонда за Балкан (ЕФБ), одржан "Загребачки пленум – Qуо вадис, Балкан?"
Загребачки пленум после пленума у Подгорици други је у низу догађаја чији је циљ, како су навели организатори, оснаживање прогресивних снага у региону кроз окупљање и разговоре о начинима одговора на растући десни екстремизам, кризу демократије, актуелне изазове и препреке демократизацији земаља региона.
Најавили су да ће следећи пленум бити одржан у Новом Саду.
(Бета, 08.06.2022)
