Ako država ne reši ‘bombaše’ moraćemo mi građani, a posle da rešimo i ove što ne rade svoj posao

Alarm se oglasio, kao i svako jutro u sedam sati. Decu sam probudila i ustala su, jedva. Krmeljavi, pospani i po malo mrzovoljni, otišli su u kupatilo da se osveže i potom spreme za školu. Umivanje, oblačenje, doručak, sve na brzinu. Taman kad smo bili na vratima, spremni da izađemo iz stana i krenemo prema školi, zazvonio je telefon. Bila je to učiteljica. – Oprostite, nemojte žuriti u školu. Opet smo imali dojavu o bombi. Danas neće biti nastave. Radiće onlajn, a