Ако држава не реши ‘бомбаше’ мораћемо ми грађани, а после да решимо и ове што не раде свој посао

Аларм се огласио, као и свако јутро у седам сати. Децу сам пробудила и устала су, једва. Крмељави, поспани и по мало мрзовољни, отишли су у купатило да се освеже и потом спреме за школу. Умивање, облачење, доручак, све на брзину. Таман кад смо били на вратима, спремни да изађемо из стана и кренемо према школи, зазвонио је телефон. Била је то учитељица. – Опростите, немојте журити у школу. Опет смо имали дојаву о бомби. Данас неће бити наставе. Радиће онлајн, а