Вјазма као симбол и судбина

„Ћутите пушке, тише, тише, пустите ову малу да спава. Девојчица је ова сама, никога нема, никога више... ... А какво ћемо јој име дати? Ко зна какво је желела мајка... ...Ветар фијуче, снег солујава, људи већ једва ноге држе, пренеси даље, корачај брже. Пренеси даље: Вјазма је пала! Радост се разлила по колони, сва срца надом заиграла: Вјазма је слободна, Вјазма је пала! Нека се Вјазма зове мала...“Тако је и било. Баш као у балади „Звездана бајка о Вјазми”