Francuska i politika: Zašto je Emanuel Makron kažnjen na izborima
Umesto da može da se osloni na (i stoga praktično ignoriše) poslušne poslanike, predsednik se sada suočava sa Nacionalnom skupštinom koja ne može da garantuje prolazak njegovih reformi.
U aprilskoj noći kad je Emanuel Makron ponovo izabran za predsednika, svi su primetili neobičnu, svedenu atmosferu koja ga je okruživala.
Nije bilo širokih osmeha, nije bilo trijumfalnog govora punog nade. Bilo je to kao da je već znao da slavlje neće biti primereno.
Dva meseca kasnije, vidimo da su njegovi slavni politički instinkti ponovo bili savršeno tačni.
Bio je u pravu što je bio oprezan.
Ta pobeda zaista je bila vrhunac, ali on je odmah prepoznao njenu depresivnu, implicitnu poruku - od vrhunca može da se krene samo u jednom smeru, a to je nadole.
Rezultati parlamentarnih izbora u nedelju potvrđuju da će ovaj drugi mandat biti potpuno drugačiji u odnosu na prvi - Makron odaje utisak kažnjenog i značajno oslabljenog vođe.
Umesto da može da se osloni na (i stoga praktično ignoriše) poslušne poslanike, predsednik se sada suočava sa Nacionalnom skupštinom koja ne može da garantuje prolazak njegovih reformi.
- Makronova koalicija gubi apsolutnu većinu u parlamentu Francuske - izlazne ankete
- Za prijem Ukrajine u EU biće potrebne decenije, kaže Makron
- Marin le Pen protiv sankcija Rusiji za gas
- Izbori u Francuskoj i Srbiji: Dva birališta, dve države, nedelju dana
Sa stotinak poslaničkih mesta manje - relativnom i ne više apsolutnom većinom - nekada nepobedivi šef države biće prisiljen da pregovara sa opozicijom, najviše sa konzervativnim Republikancima (LR).
Po nekim pitanjima oni će sarađivati - na primer, podizanje starosne granice za odlazak penziju na 65 godina - ali njihova podrška imaće svoju cenu.
I to što će zavisiti od LR-a imaće neizbežne posledice po Makronovu navodnu centrističku vladu koja će početi da deluje uznemirujuće desničarski.
Čak i okviru njegove vlastite koalicije, predsednikov položaj biće manje siguran.
Zbog toga što po ustavu ne može da služi treći mandat, pitanje njegovog uspeha ostaje otvoreno.
U nekom trenutku možemo da očekujemo od saveznika poput bivšeg premijera Eduarda Filipa, koji komanduje zasebnom frakcijom poslanika, da započne napade.
Ali najočigledniji izazov predstavljaće sveže oživljena opozicija.
I to ne konvencionalna opozicija, već nova leva koalicija kojom dominira mladi, radikalni priliv pristalica Žan-Lika Melanšona, i (iznenađenje večeri), masovni novi kontingent krajnje desnice.
Ovaj manevar sa dve boka krajnjih ekstrema uradiće sve što može da osujeti usvajanje novih reformi kao što je starosna granica za odlazak u penziju i, osokoljeni novim legitimitetom, neće oklevati da pozovu na ulicu kad god im to bude bilo potrebno.
„Francuskom će se veoma teško vladati", kaže analitičar i anketar Žerom Forke.
Tvorac vlastitih problema
Ima mnogo onih koji smatraju da je Makron tvorac vlastitih problema.
Nije uspeo da iskoristi zamajac koji je pružila njegova predsednička pobeda i pokuša da osvoji novu većinu u parlamentu.
Jedva da je vodio kampanju i čekao je nedeljama pre nego što je postavio premijera - Elizabet Born - čiji nesumnjivi talenti ne mogu da nadoknade njenu slabu komunikaciju sa glasačima.
Bilo je i loših medijskih momenata, kao što su ministar optužen za silovanje i fijasko fudbalske utakmice na Stad de Fransu - kad je njegova vlada naširoko doživljena kao da okrivljuje navijače Liverpula da bi odvratila pažnju od prave sramote večeri - lokalnih delinkvenata.
Forke veruje da je to moglo da navede neke glasače da odaberu Nacionalni savez Marin Le Pen, za koju su do ove večeri najoptimističnije procene bile oko 40 poslaničkih mesta - polovina onoga što su stvarno osvojili.
Možda je upravo te nedelje 24. aprila, kad je saznao da je osigurao drugi mandat, Makron osetio neprijatni balast svog položaja. Tako je u svakom slučaju izgledalo.
Jeste, osvojio je još pet godina - ali istorija drugih mandata u Petoj Republici nikad nije bila sjajna.
I jeste, imao je većinu Francuza iza sebe - ali više kao rezultat odbacivanja drugih nego iz ljubavi prema njemu samom.
Bilo je to kao da je još tada znao da je najbolje prošlo.
Pogledajte video: „Nisam glasala jer nisam videla sličnost između mene i kandidata"
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 06.20.2022)
Tragedije u Beogradu, godinu dana kasnije: Ni zagrljaja, ni odgovornosti, ni promena u društvu
„Buđenje“: Obeležavanje godišnjice masovnog ubistva u školi Vladislav Ribnikar u Beogradu
