Текст је последњи пут ажуриран 20. јуна 2022.

Први пут у историји, на челу Београда биће бивши спортиста.

Александар Шапић, председник Скупштине општине Нови Београд, изабран је у понедељак, 20. јуна 2022. године за градоначелника главног града Србије.

Бивши трофејни ватерполиста СР Југославије и Србије изабран је гласовима 57 од 110 одборника као кандидат владајуће Српске напредне странке (СНС), чији је члан.

Он је 68. градоначелник Београда.

По избору на функцију, Шапић је за скупштинском говорницом рекао да жели да Београд буде здравији, хуманији, функционалнији, да буде, како је навео, град шампион.

Поручио је и да ће бити „праведан градоначелник&qуот; и да ће се „једнако борити за интересе свих Београђана&qуот;.

• Зашто је необично да власт и опозиција у Србији разговарају
• Незнани подстанари и непознати суседи - стална мука бирачког списка у Србији
• Ко је ко на београдским изборима и ко би могао да буде градоначелник

Александар Шапић је од 2009. до 2012. године био помоћник градоначелника Београда, а потом је десет година био на челу највеће општине у Србији, Новог Београда.

Шапић ће на месту градоначелника наследити Зорана Радојичића, дечијег хирурга.

Градоначелник представља и заступа град и представља извршну власт у Граду Београду.

За заменицу градоначелника изабрана је Весна Видовић, такође из редова СНС, која ће на том месту заменити Горана Весића.

Осим Шапића, значајну функцију у држави обавља још један бивши ватерполиста - Вања Удовичић, који је министар спорта и омладине у досадашњој Влади Србије.

---

Ко је Александар Шапић?

Бивши дугогодишњи ватерполо репрезентативац, освајач многих светских и европских медаља и трофеја, рођен је 1. јуна 1978. године у Београду.

После играчке каријере, Шапић је дипломирао 2003. године, магистрирао 2009. а докторирао 2012. године у области индустријског менаџмента.

Као члан Демократске странке која је сада у опозицији, био је помоћник градоначелника Београда од 2009. до 2012. године.

Исте године постао је председник Општине Нови Београд, а потом је добио поверење грађана за још два мандата.

Променио је неколико странака.

Ушао је у ДС 2005. године, када је и проглашен за најбољег ватерполисту света, а као кандидат те странке изабран је за председника новобеоградске општине.

Четири године касније задржао је функцију, а на изборима 2020. освојио је и трећи мандат, када његова странка, Српски патриотски савез (СПАС), постаје парламентарна странка.

СПАС се 29. маја 2021. године ујединио са владајућом Српском напредном странком, а Шапић је изабран за потпредседника Главног одбора СНС-а.

Оснивач је и добротворне фондације - Буди хуман 2014. године, а бави се прикупљањем средстава за помоћ деци, одраслима, установама и удружењима са територије Србије.

Ватерполом је почео да се бави 1984. године, а за национални тим Југославије као седамнаестогодишњак први пут је наступио у децембру 1995.

Од тада до 2008. године играо је за државни тим, освојивши прегршт медаља на европским и светским првенствима, олимпијским играма и другим међународним такмичењима.

На априлским изборима 2022. године, био је на листи Српске напредне странке.

---

Како је текла седница о избору градоначелника?

Бурно, пре свега због става дела опозиције да није добро утврђено да ли има кворума.

Део опозиције, међу којима одборници коалиције Уједињени и Народне странке, напустили су седницу убрзо после њеног почетка у 10 сати.

Одборници опозиције који су остали у сали, критковали су кандидатуру Шапића за градоначелника.

Добрица Веселиновић из коалиције Морамо рекао је да Шапић у излагању није рекао ништа о томе како планира да реши одређене проблеме у Београду.

Одборници коалиције НАДА, који су такође били све време у сали, према речима једног од лидера Милоша Јовановића, гласали су против Александра Шапића јер представља једну врсту континуитета у главном граду.

Додао је „није све било црно&qуот; у претходних неколико година у Београду, али да је било и много тога лошег, пре свега корупције.

Ипак, упркос томе што нису подржали Шапића, пожелели су му срећу у раду.

---

Шта је рекао Шапић?

Поручио је да ће се једнако борити за интересе свих Београђана и да је његова обавеза да будем праведан градоначелник - без обзира на политичку, националну или било какву припадност.

Рекао је и да му је обавеза да Београд учини хуманијим, зеленијим, лепшим, здравијим и функционалнијим.

„Уз захвалност, желео бих данас на један, прилично симболичан начин поставим дневни ред са једном тачком - тачком која мора бити изнад свих нас и коју никада не смемо сметнути с ума. Та тачка се зове Београд.

„То је нешто с чим ћемо ми у наредном периоду да живимо, слажемо се и не слажемо, али да је она та (тачка) која спаја све сличности и разлике међу нама&qуот;, рекао је Шапић.

Наводећи да се као спортиста увек такмичио и тежио да буде први и најбољи и да никад не одустаје, то жели и од Београда.

„Желим оно што Београд одувек и јесте - град победник, град који се бори, који никад, ни по коју цену, од коначне победе никад не одустаје, желим град најбољи од свих, желим правог шампиона, рекао је Шапић.

Рекао је и да ће грејање, снабдевање енергентима, као и питања јавног превоза бити главне теме којима ће се бавити, додајући да ће градске комуналне установе морати да раде више и боље.

---

Резултати избора за Скупштину града Београда

Више од месец дана после избора одржаних 3. априла, Градска изборна комисија саопштила је коначне резултате гласања за нови сазив Скупштине града Београда, потврдивши да нико нема већину да самостално формира власт.

Према резултатима Градске изборне комисије саопштеним 9. маја, листа „Александар Вучић - Заједно можемо све&qуот; добила је 348.345 гласова, што значи да ће у градском парламенту имати 48 одборника од укупно 110.

Друга је опозициона листа „Уједињени за победу Београда - Владета Јанковић&qуот; која је добила 195.335 гласова чиме је обезбедила 26 одборничких места, а на трећем месту је још једна опозициона колиација Морамо са 99.078 гласова и 13 одборничких места.

Листа „Ивица Дачић - премијер Србије, Тома Фила - градоначелник Београда&qуот; добила је 64.050 гласова и осам мандата.

Седам одборничких мандата припало је опозиционој листи „Др Милош Јовановић - НАДА за Београд&qуот; која је добила 57.760 гласова.

Са по четири мандата у градском парламенту учествоваће и Српска странка Заветници и Покрет Двери које су добиле 32.029, односно 30.898 гласова.

Испод цензуса су остали Српска радикална странка, листа „Душко Вујошевић - Борис Тадић - Ајмо људи&qуот;, листа „Немања Шаровић - За сав нормалан свет&qуот;, Суверенисти и Руски мањински савез за Београд.

На коначне резултате се чекало због сијасет приговора опозиционих листа на низ неправилности, као и због понављања избора на неким бирачким местима.

На једном бирачком месту, избори су поновљени чак три пута.

Конститутивна седница

Скупштина Београда добила је 11. јуна председника у новом сазиву, а на тој функцији је добро познато лице - Никола Никодијевић из Социјалистичке партије Србије (СПС), који је почео трећи мандат.

На конститутивној седници, 56 одборника кандидовало је Никодијевића, а за његово именовање је, поред њих, гласао и Вук Станић, дојучерашњи одборник Покрета обнове Краљевине Србије (ПОКС), који је део коалиције НАДА.

Представници опозиционих листа „Уједињени за победу Београда&qуот;, Морамо и Покрет Двери НАДА и Српске странке Заветници били су против, односно нису учествовали у гласању, како су раније и најавили.

Никола Никодијевић био је једини кандидат за место председника Скупштине града по предлогу 56 одборника СНС и СПС.

Потврђивању кандидатуре члана СПС-а, који од 2014. године председава градском скупштином претходила је вишесатна расправа одборника.

Када је почело гласање, представници Народне странке напустили су салу, док су други одборници опозиције присуствовали бирању новог председника Скупштине града, али га нису подржали.

---

Ко је Никола Никодијевић?

• Рођен је 26. септембра 1981. године у Београду, а у истом граду дипломирао је на Правном факултету;
• Члан је Председништва Главног одбора Социјалистичке партије Србије (СПС) и председник је Градске организације те странке;
• Изабран је за одборника у Скупштини града Београда на локалним изборима 2008. године, а до истека мандата 2012. обављао је и функцију шефа Одборничке групе СПС-ПУПС-ЈС;
• Од јуна 2012. до новембра 2013. био је члан Градског већа, да би потом био именован за члана Привременог органа града Београда;
• Изабран је за председника Скупштине града априла 2014. године, а у мају 2018. године отпочео је други мандат на тој позицији.

---

---

---

Састанак Вучића и Ђиласа

На предлог једног од опозиционих лидера Драгана Ђиласа, 11. априла је одржан састанак њега и лидера СНС Вучића.

Ђилас је претходно предложио да због пат позиције и немогућности да неко има легитимитет у новом сазиву Скупштине града Београда, до краја године буду организовани нови избори.

До тада би Градом управљао привремени орган са задатком да припреми нове изборе.

Разговор с Вучићем био је тежак, рекао је председник опозиционе Странке слободе и правде (ССП).

„А за мене посебно тежак, колико вероватно само ја и моји најближи то најбоље знамо, у последњих 10 година&qуот;, навео је Ђилас који је често био на мети критика владајуће гарнитуре.

Према речима Ђиласа, ако све опозиционе странке остану при ставовима због којих су добили гласове да уђу у скупштину, онда ће однос снага, односно одборника остати 55:55, а то значи да нико нема већину у градској скупштини.

Пренео је да му је Вучић рекао да ће став саопштити до краја недеље после консултација са страначким колегама.

• Шта су променили избори у Србији
• Мандат мање за СПС - РИК, Вучић против превремених избора на јесен
• Која ли је тајна политичке дуговечности социјалиста

Шта су у опозицији рекли о Ђиласовом предлогу?

Листом су га критиковали због одлуке да оде на разговор са Вучићем, а неки су рекли и да више неће сарађивати.

Здравко Понош, заједнички председнички кандидат дела опозиције, међу којима и Ђиласове странке, рекао је да се „са Вучићем не преговара, већ се Вучићева власт руши&qуот;.

Вук Јеремић, председник Народне странке, која је са Ђиласовом Странком слободе и правде била у коалицији на изборима 3. априла, такође је критиковао коалиционог партнера.

„Одлазак код Вучића је ИЗУЗЕТНО штетан корак, са несагледивим последицама за будућност. Искрено апелујем да се од тога одустане&qуот;, написао је Јеремић на Твитер налогу у недељу, 10. априла.

хттпс://твиттер.цом/јеремиц_вук/статус/1513149346644209664

Председник Демократске странке (ДС) Зоран Лутовац рекао је да је сусрет Вучића и Ђиласа доживео као сусрет два председника политичких странака, а не као сусрет председника државе са председником једне политичке странке.

Додао је да се додао да се Ђилас ни са ким у коалицији Уједињени за победу Београда и Србије, чији је део и ДС, није консултовао пре најаве састанка са Вучићем.

„До сусрета није требало да дође, били смо против. Повод може бити частан, али епилог је другачији - унижавање институција&qуот;, поручио је Лутовац.

Ђиласа је критиковао и Владета Јанковић, кандидат за градоначелника са листе Уједињени за победу Београда.

То је била велика грешка, рекао је Јанковић за Њузмакс Адрију.

Али, додао је, Ђиласов „опозициони легитимитет никако не треба доводити у питање&qуот;.

Ђиласу замера што се није консултовао са коалицијом и што је разговарао у ванинституционалном оквиру, а њихов основни циљ је повратак институцијама. И остале странке, учеснице избора које су ушле у градску скупштину, критиковале су Ђиласа.

Српска странка Заветници је саопштила да Ђилас нема мандат, нити било каква друга овлашћења да у име целе опозиције преговара са Вучићем у вези са београдским изборима.

Бошко Обрадовић, лидер покрета Двери, рекао је да су неприхватљиви приватни договори Вучића и Ђиласа и да би требало инсистирати да се утврде тачни резултати избора за Скупштину града Београда.

Исти став имају и у Коалицији Морамо.

Претходно су лидери те коалиције организовали протест у Београду, дан после избора, тражећи да гласови буду пребројавани јавно на Радио-телевизији Србије.

На критике, Ђилас је одговорио да му је једини мотив одбрана изборне воље грађана Београда и да су га прогласили за издајника и пре него што се видео са Вучићем.

„У Србији која се дави у мржњи и поделама без шансе за напредак, као председник Странке слободе и правде идем да разговарам са председником Србије Александром Вучићем да одбраним вољу Београђана који су гласали за промене.

„Они који имају сумњу шта ћу да кажем, нису изгледа никад ни били достојни подршке коју сам им дао да буду наши кандидати и кад други нису веровали у њих&qуот;, рекао је пре састанка са Вучићем Ђилас за портал Нова.рс.

• Како је Живорад Милосављевић 32 године опстао на челу општине Сопот
• Колико су се напредњаци променили од доласка на власт
• Десет година СНС: Шта треба да знате у 100 и 500 речи
• Демократе и социјалисти - два лица српских странака

Резултати избора у Београду у последње две деценије

У последње две деценије власт у главном граду често је осликавала републички однос политичких снага, јер је у Београду не само четвртина укупног броја бирача, већ и политички, административни, културни, али и туристички центар Србије.

То се лакше разуме кроз језик новца - Београд располаже свотом која је у рангу десетине државне касе.

Укупан републички буџет за 2022. годину износи 1,516 милијарди динара, а буџет Београда је 160 милијарди.

О том новцу одлучиваће будућа власт у престоници.

19. септембра 2004. У Београду су одржани први непосредни избори за градоначелника.

Челник престонице није одабран у првом кругу, а у други су ушли Ненад Богдановић испред Демократске странке и актуелни председник Србије Александар Вучић, тада као представник Српске радикалне странке.

Победио је Богдановић и водио Београд до смрти 2007. године.

Излазност је у првом кругу 34,6, а у другом 32 одсто.

---

Погледајте видео о том бирачком месту у насељу Коњарник

---

11. мај 2008. Градоначелник Београда није биран директно, већ преко одборника у Скупштини града, као и данас.

На тим изборима победио је данашњи лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас, тада као кандидат ДС са освојених 38,9 одсто гласова и он постаје градоначелник.

На другом месту је поново био радикал Александар Вучић са 34,7 одсто подршке.

У Скупштину града ушле су и коалиција Демократске странке Србије и Нове Србије, са 11 одсто подршке, Либерално демократска партија са 6,8 одсто и СПС-ПУПС-ЈС 5,2 одсто.

Излазност је била 59,6.

6. мај 2012. Победу односи ДС Драгана Ђиласа са 36,7 одсто освојених гласова, а на другом месту је поново био Вучић, али овог пута као представник коалиције окупљене око нове Српске напредне странке.

СНС у Београду тада осваја 26,8 одсто гласова, а цензус су прешли и социјалисти са 9,5 одсто подршке и ДСС са 7,8 одсто гласова.

Излазност је била 54,18.

16. марта 2014. Заједно са ванредним парламентарним, одржани су и ванредни локални избори у Београду.

Тада је победила листа СНС предвођена Зораном Михајловић освојивши 43,6 одсто гласова, на другом месту је био ДС Драган Ђиласа са 15,7 одсто подршке, а на трећем социјалисти са 11,4 одсто гласова.

У одборничке клупе те године сели су и ДСС Александар Поповића који су освојили 6,39 одсто гласова.

Излазност је била 50,68.

4. марта 2018. Напредњаци су забележили најубедљивију победу са освојених готово 45 одсто гласова.

На другом месту поново је била листа предвођена Ђиласом са 18,9 одсто гласова, затим група грађана на челу са ватерполистом и политичарем Александром Шапићем са 9,04 одсто.

Цензус је тада прешла још само коалиција СПС-ЈС са 6,13 одсто подршке.

Излазност је била 51 одсто.

---

Можда ће вас занимати и ова прича

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.21.2022)