Кошарка и Хрватска: Како је Цибона дошла до руба стечаја и могу ли ентузијасти спасити европског великана
Александар Петровић, бивши играч и тренер загребачког клуба, покренуо је акцију прикупљања средстава како би се избегао одлазак у стечај двоструког шампиона Европе.
Игра се мајсторица финала хрватског кошаркашког првенства, напето је у Драженовом дому, Цибона 10. јуна односи победу над Задром и осваја нову титулу државног првака за сезону 2021/22, али сутрадан се уместо славља у Загребу спремао - стечај.
Дугови клуба премашили су пет милиона евра, рачуни су у стечају већ 60 дана, а Цибона је и у спору са градом око Драженовог дома, дворане у којој од 1987. игра мечеве као домаћин.
На примеру двоструког првака Европе, који је некада био „први квалитетан спортско-маркетиншки пројекат&qуот; у бившој Југославији, показало се да јавно власништво у кошаркашким клубовима не доноси успех, сматра Зоран Чутура, бивши играч тог клуба, који је учествовао у освајању обе титуле европског шампиона.
Цибони је неопходна „синергија приватног и јавног капитала&qуот; да би могла да функционише на „нормалном нивоу&qуот;, каже Чутура у разговору за ББЦ на српском.
- Југопластика: Патике које буде сећања на југословенску кошарку
- Дан када су Студенти дипломирали, Босна освојила Европу, а Југославија „скинула страх&qуот;
- Вучић о дуговима спортских клубова: Порез ће морати да плате сви или стечај
Док двоструком прваку Европе прети стечајни поступак, Александар Петровић, бивши тренер и играч Цибоне, покренуо је иницијативу „Ми смо Цибона&qуот; чији циљ је да клуб избегне стечај и да се обезбеди новац за отплату дугова.
„Многима од нас Цибона је дала све! Минуте, трофеје, прилику да постанемо људи и да од тога пристојно живимо.
„Зато алудирам на све који Цибону тако доживљавају да од слиједећег уторка покренемо процес који може донијети спас клубу&qуот;, објавио је на Твитеру Петровић претходне недеље.
Легендарни кошаркаш и тренер у понедељак, 20. јуна објавио је да је већ уплатио новац на рачун удружења за спас Цибоне:
хттпс://твиттер.цом/петров_ацо/статус/1538776494566162433
Досад је прикупљено више од 250.000 евра, а уколико Петровићев план буде остварен, Цибона ће постати акционарско друштво у којем ће власничка права имати сви они који су помогли клубу, додао је он на конференцији за медије организованој у понедељак 20. јуна.
Колико дугује Цибона и има ли решења?
Дугови клуба достигли цифру од 33,7 милиона куна (око 4,4 милиона евра), саопштио је у марту Мауро Лукић, доскорашњи директор Цибоне, пренео је портал 24 сата.
Сума је у међувремену нарасла до 40 милиона куна (око 5,3 милиона евра), рекао је градоначелник Загреба Томислав Томашевић.
„Цибона нема проблем с градом јер су њени дугови према граду и градским установама мањи од 10 одсто.
„Иако је уз то било ненаменског трошења градског новца, изашли смо јој у сусрет и нудили споразуме и одлагање наплате дугова како би стала на ноге и како би се дала прилика новој управи&qуот;, рекао је Томашевић 14. јуна, пренео је загребачки Јутарњи лист.
Рачун Цибоне је блокиран 21. априла ове године, а у уторак, 21. јуна истиче 60 дана од тренутка блокаде, чиме се испуњава услов за проглашење стечаја.
Клуб више не може да рачуна на средства која је раније добијао од града пошто претходно утрошени новац није могао да поткрепи документацијом, према писању Спортских новости.
Бивши играч Цибоне Зоран Чутура за ББЦ на српском указује да се на примеру загребачког клуба, али и многих других спортских колектива у земљама бивше Југославије, показало да јавно власништво не функционише.
„Спорт је један од ретких остатака друштва где и даље живи социјализам - ако ја радим у клубу идеја је моја, али новац је ваш.
„У таквом систему нико не одговара никоме за трошење новаца који нису ни постојали&qуот;, прича бивши кошаркаш Цибоне, који је после завршетка играчке каријере радио као спортски новинар.
Како је Александар Петровић кренуо у мисију спашавања Цибоне
Како се ближио 21. јун, када се стиче формални услов за отварање стечајног поступка, многи су страховали за судбину двоструког првака Европе, а Александар Петровић, који је у два наврата носио дрес Цибоне и био тренер, изнео је план за спас клуба.
Према Петровићевој рачуници, потребно је да 2.000 људи уплати по 5.000 евра како клуб не био отишао у стечај, како би рачуни били одблокирани и како би се обезбедио „солидан буџет&qуот; за сезону 2022/2023, поручио је брат легендарног Дражена Петровића путем Твитера.
хттпс://твиттер.цом/петров_ацо/статус/1537720377954164736
Петровић је додао да и приватна предузећа, град Загреб и државне институције могу да помогну, а да ће, у случају да његов план не успе и да за 10 дана не буде прикупљено довољно средстава, новац бити враћен уплатиоцима.
У акцију се укључио и најтрофејнији хрватски фудбалски клуб Динамо, који је један од највећих Цибониних поверилаца.
Из загребачког фудбалског клуба су поручили да су спремни да помогну, те да „дуг Цибоне према Динаму неће бити релевантан у плану опоравка клуба&qуот;, наводи се у саопштењу.
„Настави ли се акција, Динамо одустаје од потраживања од Цибоне. Као поверилац можете реагирати као Динамо, тако могу и други&qуот;, рекао је Петровић на конференцији за медије у понедељак.
Навео је и да би онима којима се дугује новац могли да претворе та средства у акције, чиме би се извршила докапитализација, а они би постали мањински власници са правом гласа.
хттпс://твиттер.цом/петров_ацо/статус/1537781346457763840
Златна деценија „Цибоса&qуот;
Кошаркашки клуб Цибона постоји од 1946, када је основан у склопу Спортског друштва „Слобода&qуот; из Загреба и до 1950. променио је неколико имена - Загреб, Вихор, Полет и, напослетку, Локомотива, назив који је клуб носио до 1975.
Загребачки клуб је под тим именом освојио и први европски трофеј (ФИБА Куп Кораћа 1972.), као и Куп Југославије.
Међутим, највећи успеси стижу после 1975. године, када клуб добија данашњи назив, а посебно током 1980-их година 20. века, када је у витрине Дома спортова у Загребу (данас ова хала носи назив Драженов дом) стигло 14 трофеја.
Успон је почео 1980, када је дрес Цибоне обукао Крешимир Ћосић, један од најбољих европских кошаркаша у том периоду, који је помогао Загрепчанима да освоје првенство Југославије, куп те земље, али и европски трофеј Купа победника купова.
У клуб је 1981. после одслужења војног рока у Југословенској народној армији (ЈНА) стигао Зоран Чутура, а у дебитантској сезони освојио је три трофеја, највише управо захваљујући Ћосићу.
„Крешо Ћосић је био кошаркашки геније и визионар, за мене је био и остао најбољи играч са ових простора, који је био дебело, дебело испред времена&qуот;, каже Чутура за ББЦ на српском.
Цибону је касније до статуса најбољег тима Европе довео Дражен Петровић, југословенски и хрватски плејмејкер, који је у првој и другој сезони загребачком великану донео две узастопне титуле у Купу Европских шампиона (1985 и 1986).
Један од најзаслужнијих за освајање свих трофеја у овом периоду, осим оних 1986, је тренер Мирко Новосел, који је са клупе предводио тим од 1967. до 1988. са једногодишњом паузом током сезоне у којој је Цибона одбранила титулу првака Европе.
Загрепчани су 1988. освојили Куп Југославије, последњи трофеј до осамостаљења Хрватске, 1991.
Тако је „затворен низ великих трофеја велике Цибоне&qуот;, сматра Зоран Чутура.
Поред вансеријских резултата и великих играча и тренера, загребачки клуб тада је и по организацији могао да се пореди са највећима у Европи, напомиње бивши првотимац Цибоне.
„То је био клуб скромног буџета, ми играчи смо имали професионалне обавезе, а били смо плаћени аматерски, али је са много волонтерског рада направљен систем који се у организационом смислу могао поредити са Реал Мадридом и Макабијем из Тел Авива&qуот;, сматра Чутура.
Иако је Југославија била социјалистичка земља, Цибона је функционисала у складу са модерним трендовима у европској кошарци, напомиње он.
„Тадашња Цибона била први сувисли и квалитетан спортско-маркетиншки пројекат на територији бивше државе, иза ње је стајала прехрамбена индустрија, ми играчи смо стално били присутни на телевизији и у медијима, а наше слике су биле на омотима жвакаћих гума и чоколада&qуот;, објашњава.
Југословенски великани на рубу опстанка
Кошаркашки клубови у бившим југословенским републикама, чак и они највећи, неретко су се после распада Југославије налазили у финансијским проблемима.
Сарајевска Босна, први југословенски тим који је постао шампион Европе, била је и један од првих који се суочио са беспарицом.
Рачуни некадашњег првака Европе су у блокади, а 2014. су због тешке финансијске ситуације у клубу одлучили да уђу у партнерство са Ројалом.
Дуг клуба данас је нешто мањи од 5,4 милиона конвертибилних марака (2,7 милиона евра), саопштио је председник Алмир Брадић на конференцији за медије у децембру 2021.
„Тај споразум је био једино решење и Босна је у бољем стању него 2014. године - не праве се нова дуговања - нека су отписана, а нека успевамо да решимо&qуот;, објаснио је Брадић у изјави за ББЦ на српском у априлу ове године.
Дугови се изгледа не могу избећи ни у српској кошарци: КК Црвена Звезда дугује за порез 96,6 милиона динара, а КК Партизан 649,7 милиона динара, саопштио је почетком јуна Синиша Мали, министар финансија ове земље.
„Овде се ради о наслеђеном проблему који траје деценијама.
„Проблем је што је постало навика да држави дугујете колико хоћете, а кад год имате потребу да тражите да држава помогне&qуот;, рекао је Мали за Телевизију Пинк.
Црвена звезда је између 2011. и 2015. прошла и кроз Унапред припремљен план реорганизације (УППР), када је склопила партнерство са клубом ФМП из Железника.
Једини клуб са више титула европског првака од Цибоне у земљама бивше Југославије је Сплит, који се некада звао Југопластика и ПОП 84 и три пута је био најбољи на континенту.
Ипак, од тада је прошло више од три деценије, а сплитски великан је 2013. пролазио кроз најтежи период, када му је рачун био блокиран због дугова и опстао је уз помоћ града у Далмацији.
Клуб и данас умногоме зависи од средстава из градског буџета, а изостанак тог новца био „гурнуо клуб у стечај&qуот;, рекао је директор Едо Блажевић прошле године.
Како се покварио „перпетуум мобиле&qуот; хрватске кошарке
Када је Цибона одбранила европску титулу 1986, у националном првенству дочекао ју је хладан туш пошто је Задар био бољи у финалу југословенске лиге.
После тога руковођење клубом преузима Божа Миличевић, дотадашњи први човек управо Задрана, који ће у Драженовом дому остати све до 2009.
„Цибоси&qуот; су у том периоду били доминантни у Хрватској, редовно су наступали у Евролиги, најквалитетнијем европском клупском такмичењу, али клуб није био ни близу успеха из ере Дражена Петровића и Крешимира Ћосића.
„Клуб је функционисао као некакав перпетуум мобиле, вечито играјући Евролигу где није нарочито био конкурентан, а уједно је био убедљиво надмоћан у домаћим оквирима.
„Кроз Цибону су годинама дефиловали углавном 'половни' Американци, а црпела је ресурсе, односно играче, из једне мале базе као што је Хрватска и тај извор је временом пресушио&qуот;, сматра Зоран Чутура.
Времена када је он играо за Цибону не треба поредити са данашњим, јер је функционисање клубова потпуно другачије, додаје.
Бивши кошаркаш Загрепчана, који је са тим клубом два пута освајао Куп европских шампиона, каже да је Цибону у првој деценији овог века сустигло „проклетство тржишног пословања&qуот;.
„Миличевић је једном изговорио реченицу која је истовремено врло тачна и врло монструозна, а рекао је да је 'јефтиније купити него произвести играча'&qуот;, присећа се Чутура.
„Због свега тога Цибона је данас ту где је - пред гашењем&qуот;, сматра бивше крило загребачких „цибоса&qуот;.
Погледајте видео: Упознајте кошаркашицу која мења поглед на муслиманке
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 06.21.2022)












