Košarka i Hrvatska: Kako je Cibona došla do ruba stečaja i mogu li entuzijasti spasiti evropskog velikana

Igra se majstorica finala hrvatskog košarkaškog prvenstva, napeto je u Draženovom domu, Cibona 10. juna odnosi pobedu nad Zadrom i osvaja novu titulu državnog prvaka za sezonu 2021/22, ali sutradan se umesto slavlja u Zagrebu spremao - stečaj.

Dugovi kluba premašili su pet miliona evra, računi su u stečaju već 60 dana, a Cibona je i u sporu sa gradom oko Draženovog doma, dvorane u kojoj od 1987. igra mečeve kao domaćin.

Na primeru dvostrukog prvaka Evrope, koji je nekada bio „prvi kvalitetan sportsko-marketinški projekat" u bivšoj Jugoslaviji, pokazalo se da javno vlasništvo u košarkaškim klubovima ne donosi uspeh, smatra Zoran Čutura, bivši igrač tog kluba, koji je učestvovao u osvajanju obe titule evropskog šampiona.

Ciboni je neophodna „sinergija privatnog i javnog kapitala" da bi mogla da funkcioniše na „normalnom nivou", kaže Čutura u razgovoru za BBC na srpskom.

• Jugoplastika: Patike koje bude sećanja na jugoslovensku košarku
• Dan kada su Studenti diplomirali, Bosna osvojila Evropu, a Jugoslavija „skinula strah"
• Vučić o dugovima sportskih klubova: Porez će morati da plate svi ili stečaj

Dok dvostrukom prvaku Evrope preti stečajni postupak, Aleksandar Petrović, bivši trener i igrač Cibone, pokrenuo je inicijativu „Mi smo Cibona" čiji cilj je da klub izbegne stečaj i da se obezbedi novac za otplatu dugova.

„Mnogima od nas Cibona je dala sve! Minute, trofeje, priliku da postanemo ljudi i da od toga pristojno živimo.

„Zato aludiram na sve koji Cibonu tako doživljavaju da od slijedećeg utorka pokrenemo proces koji može donijeti spas klubu", objavio je na Tviteru Petrović prethodne nedelje.

Legendarni košarkaš i trener u ponedeljak, 20. juna objavio je da je već uplatio novac na račun udruženja za spas Cibone:

https://twitter.com/petrov_aco/status/1538776494566162433

Dosad je prikupljeno više od 250.000 evra, a ukoliko Petrovićev plan bude ostvaren, Cibona će postati akcionarsko društvo u kojem će vlasnička prava imati svi oni koji su pomogli klubu, dodao je on na konferenciji za medije organizovanoj u ponedeljak 20. juna.

Koliko duguje Cibona i ima li rešenja?

Dugovi kluba dostigli cifru od 33,7 miliona kuna (oko 4,4 miliona evra), saopštio je u martu Mauro Lukić, doskorašnji direktor Cibone, preneo je portal 24 sata.

Suma je u međuvremenu narasla do 40 miliona kuna (oko 5,3 miliona evra), rekao je gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević.

„Cibona nema problem s gradom jer su njeni dugovi prema gradu i gradskim ustanovama manji od 10 odsto.

„Iako je uz to bilo nenamenskog trošenja gradskog novca, izašli smo joj u susret i nudili sporazume i odlaganje naplate dugova kako bi stala na noge i kako bi se dala prilika novoj upravi", rekao je Tomašević 14. juna, preneo je zagrebački Jutarnji list.

Račun Cibone je blokiran 21. aprila ove godine, a u utorak, 21. juna ističe 60 dana od trenutka blokade, čime se ispunjava uslov za proglašenje stečaja.

Klub više ne može da računa na sredstva koja je ranije dobijao od grada pošto prethodno utrošeni novac nije mogao da potkrepi dokumentacijom, prema pisanju Sportskih novosti.

Bivši igrač Cibone Zoran Čutura za BBC na srpskom ukazuje da se na primeru zagrebačkog kluba, ali i mnogih drugih sportskih kolektiva u zemljama bivše Jugoslavije, pokazalo da javno vlasništvo ne funkcioniše.

„Sport je jedan od retkih ostataka društva gde i dalje živi socijalizam - ako ja radim u klubu ideja je moja, ali novac je vaš.

„U takvom sistemu niko ne odgovara nikome za trošenje novaca koji nisu ni postojali", priča bivši košarkaš Cibone, koji je posle završetka igračke karijere radio kao sportski novinar.

Kako je Aleksandar Petrović krenuo u misiju spašavanja Cibone

Kako se bližio 21. jun, kada se stiče formalni uslov za otvaranje stečajnog postupka, mnogi su strahovali za sudbinu dvostrukog prvaka Evrope, a Aleksandar Petrović, koji je u dva navrata nosio dres Cibone i bio trener, izneo je plan za spas kluba.

Prema Petrovićevoj računici, potrebno je da 2.000 ljudi uplati po 5.000 evra kako klub ne bio otišao u stečaj, kako bi računi bili odblokirani i kako bi se obezbedio „solidan budžet" za sezonu 2022/2023, poručio je brat legendarnog Dražena Petrovića putem Tvitera.

https://twitter.com/petrov_aco/status/1537720377954164736

Petrović je dodao da i privatna preduzeća, grad Zagreb i državne institucije mogu da pomognu, a da će, u slučaju da njegov plan ne uspe i da za 10 dana ne bude prikupljeno dovoljno sredstava, novac biti vraćen uplatiocima.

U akciju se uključio i najtrofejniji hrvatski fudbalski klub Dinamo, koji je jedan od najvećih Ciboninih poverilaca.

Iz zagrebačkog fudbalskog kluba su poručili da su spremni da pomognu, te da „dug Cibone prema Dinamu neće biti relevantan u planu oporavka kluba", navodi se u saopštenju.

„Nastavi li se akcija, Dinamo odustaje od potraživanja od Cibone. Kao poverilac možete reagirati kao Dinamo, tako mogu i drugi", rekao je Petrović na konferenciji za medije u ponedeljak.

Naveo je i da bi onima kojima se duguje novac mogli da pretvore ta sredstva u akcije, čime bi se izvršila dokapitalizacija, a oni bi postali manjinski vlasnici sa pravom glasa.

https://twitter.com/petrov_aco/status/1537781346457763840

Zlatna decenija „Cibosa"

Košarkaški klub Cibona postoji od 1946, kada je osnovan u sklopu Sportskog društva „Sloboda" iz Zagreba i do 1950. promenio je nekoliko imena - Zagreb, Vihor, Polet i, naposletku, Lokomotiva, naziv koji je klub nosio do 1975.

Zagrebački klub je pod tim imenom osvojio i prvi evropski trofej (FIBA Kup Koraća 1972.), kao i Kup Jugoslavije.

Međutim, najveći uspesi stižu posle 1975. godine, kada klub dobija današnji naziv, a posebno tokom 1980-ih godina 20. veka, kada je u vitrine Doma sportova u Zagrebu (danas ova hala nosi naziv Draženov dom) stiglo 14 trofeja.

Uspon je počeo 1980, kada je dres Cibone obukao Krešimir Ćosić, jedan od najboljih evropskih košarkaša u tom periodu, koji je pomogao Zagrepčanima da osvoje prvenstvo Jugoslavije, kup te zemlje, ali i evropski trofej Kupa pobednika kupova.

U klub je 1981. posle odsluženja vojnog roka u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) stigao Zoran Čutura, a u debitantskoj sezoni osvojio je tri trofeja, najviše upravo zahvaljujući Ćosiću.

„Krešo Ćosić je bio košarkaški genije i vizionar, za mene je bio i ostao najbolji igrač sa ovih prostora, koji je bio debelo, debelo ispred vremena", kaže Čutura za BBC na srpskom.

Cibonu je kasnije do statusa najboljeg tima Evrope doveo Dražen Petrović, jugoslovenski i hrvatski plejmejker, koji je u prvoj i drugoj sezoni zagrebačkom velikanu doneo dve uzastopne titule u Kupu Evropskih šampiona (1985 i 1986).

Jedan od najzaslužnijih za osvajanje svih trofeja u ovom periodu, osim onih 1986, je trener Mirko Novosel, koji je sa klupe predvodio tim od 1967. do 1988. sa jednogodišnjom pauzom tokom sezone u kojoj je Cibona odbranila titulu prvaka Evrope.

Zagrepčani su 1988. osvojili Kup Jugoslavije, poslednji trofej do osamostaljenja Hrvatske, 1991.

Tako je „zatvoren niz velikih trofeja velike Cibone", smatra Zoran Čutura.

Pored vanserijskih rezultata i velikih igrača i trenera, zagrebački klub tada je i po organizaciji mogao da se poredi sa najvećima u Evropi, napominje bivši prvotimac Cibone.

„To je bio klub skromnog budžeta, mi igrači smo imali profesionalne obaveze, a bili smo plaćeni amaterski, ali je sa mnogo volonterskog rada napravljen sistem koji se u organizacionom smislu mogao porediti sa Real Madridom i Makabijem iz Tel Aviva", smatra Čutura.

Iako je Jugoslavija bila socijalistička zemlja, Cibona je funkcionisala u skladu sa modernim trendovima u evropskoj košarci, napominje on.

„Tadašnja Cibona bila prvi suvisli i kvalitetan sportsko-marketinški projekat na teritoriji bivše države, iza nje je stajala prehrambena industrija, mi igrači smo stalno bili prisutni na televiziji i u medijima, a naše slike su bile na omotima žvakaćih guma i čokolada", objašnjava.

Jugoslovenski velikani na rubu opstanka

Košarkaški klubovi u bivšim jugoslovenskim republikama, čak i oni najveći, neretko su se posle raspada Jugoslavije nalazili u finansijskim problemima.

Sarajevska Bosna, prvi jugoslovenski tim koji je postao šampion Evrope, bila je i jedan od prvih koji se suočio sa besparicom.

Računi nekadašnjeg prvaka Evrope su u blokadi, a 2014. su zbog teške finansijske situacije u klubu odlučili da uđu u partnerstvo sa Rojalom.

Dug kluba danas je nešto manji od 5,4 miliona konvertibilnih maraka (2,7 miliona evra), saopštio je predsednik Almir Bradić na konferenciji za medije u decembru 2021.

„Taj sporazum je bio jedino rešenje i Bosna je u boljem stanju nego 2014. godine - ne prave se nova dugovanja - neka su otpisana, a neka uspevamo da rešimo", objasnio je Bradić u izjavi za BBC na srpskom u aprilu ove godine.

Dugovi se izgleda ne mogu izbeći ni u srpskoj košarci: KK Crvena Zvezda duguje za porez 96,6 miliona dinara, a KK Partizan 649,7 miliona dinara, saopštio je početkom juna Siniša Mali, ministar finansija ove zemlje.

„Ovde se radi o nasleđenom problemu koji traje decenijama.

„Problem je što je postalo navika da državi dugujete koliko hoćete, a kad god imate potrebu da tražite da država pomogne", rekao je Mali za Televiziju Pink.

Crvena zvezda je između 2011. i 2015. prošla i kroz Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR), kada je sklopila partnerstvo sa klubom FMP iz Železnika.

Jedini klub sa više titula evropskog prvaka od Cibone u zemljama bivše Jugoslavije je Split, koji se nekada zvao Jugoplastika i POP 84 i tri puta je bio najbolji na kontinentu.

Ipak, od tada je prošlo više od tri decenije, a splitski velikan je 2013. prolazio kroz najteži period, kada mu je račun bio blokiran zbog dugova i opstao je uz pomoć grada u Dalmaciji.

Klub i danas umnogome zavisi od sredstava iz gradskog budžeta, a izostanak tog novca bio „gurnuo klub u stečaj", rekao je direktor Edo Blažević prošle godine.

Kako se pokvario „perpetuum mobile" hrvatske košarke

Kada je Cibona odbranila evropsku titulu 1986, u nacionalnom prvenstvu dočekao ju je hladan tuš pošto je Zadar bio bolji u finalu jugoslovenske lige.

Posle toga rukovođenje klubom preuzima Boža Miličević, dotadašnji prvi čovek upravo Zadrana, koji će u Draženovom domu ostati sve do 2009.

„Cibosi" su u tom periodu bili dominantni u Hrvatskoj, redovno su nastupali u Evroligi, najkvalitetnijem evropskom klupskom takmičenju, ali klub nije bio ni blizu uspeha iz ere Dražena Petrovića i Krešimira Ćosića.

„Klub je funkcionisao kao nekakav perpetuum mobile, večito igrajući Evroligu gde nije naročito bio konkurentan, a ujedno je bio ubedljivo nadmoćan u domaćim okvirima.

„Kroz Cibonu su godinama defilovali uglavnom 'polovni' Amerikanci, a crpela je resurse, odnosno igrače, iz jedne male baze kao što je Hrvatska i taj izvor je vremenom presušio", smatra Zoran Čutura.

Vremena kada je on igrao za Cibonu ne treba porediti sa današnjim, jer je funkcionisanje klubova potpuno drugačije, dodaje.

Bivši košarkaš Zagrepčana, koji je sa tim klubom dva puta osvajao Kup evropskih šampiona, kaže da je Cibonu u prvoj deceniji ovog veka sustiglo „prokletstvo tržišnog poslovanja".

„Miličević je jednom izgovorio rečenicu koja je istovremeno vrlo tačna i vrlo monstruozna, a rekao je da je 'jeftinije kupiti nego proizvesti igrača'", priseća se Čutura.

„Zbog svega toga Cibona je danas tu gde je - pred gašenjem", smatra bivše krilo zagrebačkih „cibosa".

Pogledajte video: Upoznajte košarkašicu koja menja pogled na muslimanke

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 06.21.2022)