Пише Горчин Стојановић: Сећате ли се Констракте?
Нова 25.06.2022 | Аутор:Горчин Стојановић
Као какав плимни вал прешла је „Ин цорпоре сано“ преко васколиких јавних површина овдашње „духовности“, као удар велеградског духа, духа ироније, интелигенције, искошеног погледа на просту – и простачку! – стварност – духа који простаклуку не поручује да то јесте, него га – напросто! – огољава својим присуством.
То је дух велеграда: за разлику од паланачког, тај се дух не намеће, није агресиван, нема у њему надирућег, аривистичког, амбициозног, свепрожимајућег, окупаторског. Моћ ироније, фине, нежне, јест у томе што се њена, Владимир би Јанкелевич рекао: повишена свест – не поставља као ауторитет, као меритум, као мера ствари. Иронија је игра: напетост између противречних могућности значења и одсуство једнообразног тумачења, то је оно што изазива бес паланачког духа –
