Жофре: Желимо да се Србија придружи јединственом ставу ЕУ према Русији
Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жофре изјавио је данас да је рат у Украјини учинио процес проширења још важнијим геостратешким приоритетиом и да Унија жели да се земље Западног Балкана придруже њеном јединственом ставу према руској агресији, укључујући санкције.
"Више него икад проширење на Западни Балкан представља улагање у мир, просперитет и дугорочну безбедност на европском континенту. Зато европски лидери желе да дају подстицај овом процесу, свакоме према заслугама, када се испуне услови", рекао је Жофре у на конференцији "Светионик бољег Балкана – првих 25 година БЦБП".
Амбасадор ЕУ је рекао да је разумљиво што земље Западног Балкана исказују нестрпељење у погледу свог пута ка чланству у ЕУ и да унапређење сарадње представља заједнички изазов региона и Уније.
"Желимо да унапредимо даљу интеграцију региона у ЕУ, наравно по заслугама", рекао је Жофре, додајући да Брисел жели да одобри статус кандидата БиХ и да је током француског председавања Унији учињено све што је могуће да се постигне договор између Скопља и Софије.
Жофре је казао да одлука европских лидера да дају европску перспективу Украјини, Молдавији и Грузији представља јасну илустрацију колико је проширење важно за европску колективну безбедност, али је истакао да нема пречица у том процесу и да те земље неће имати повластице у односу на било кога другог.
"Критеријуми за приступање су јасни. Земље морају да ускладе своје политике с ЕУ и проширење зависи превасходно од реформи", рекао је Жофре и додао да се критеријуми нису променили после руске агресије на Украјину.
Указавши да Русија користи храну и енергенте као оружје, Жофре је рекао да Западни Балкан дели исте проблеме као и чланице ЕУ и да Унија рачуна на земље региона.
"Једногласно смо усвојили шест пакета санкција Русији иако је то делом било на уштрб грађана ЕУ, али то чинимо да бисмо обезбедили мир, просперитет и безбедност на европском континенту. Желимо да се земље Западног Балкана придруже у томе, укључујући Србију. Желимо да у међународним форумима заједно осудимо руску агресију на Украјину", рекао је Жофре.
О предлогу за формирање Европске политичке заједнице, Жофре је истакао да "сви разумеју да то није замена за чланство у ЕУ" и да се тиме жели јачање веза, продубљивање разумевања, посебно по питању спољне и безбедносне политике.
Директорка организације Глобал Фокус Оана Попеску Замфир оцеила је да је идеја Европске политичке заједнице добра ако ће довести до новог ангажовања ЕУ и ако се призна да постоје изазови у безбедносној и спољној политици који не могу да чекају на потпуно приближавање Унији.
"Али ако то убије шири процес проширења, то ће додатно да подрије утицај и капацитете ЕУ да инспирише земље у региону да се придруже ЕУ", оценила је Замфир.
Она је додала да Западни Балкан из Европе, "заједнице вредности која не поступа у складу с тим вредностима", добија поруку да се њени грађани третирају као грађани другог реда, да све западне силе имају сопствени интерес и да се неће борити за њих ако буде било потребе. Због тога, додала је, не желе да се "кладе на једног коња који све више шепа".
"Зашто онда не бисмо искористили све могућности које постоје, па ћемо видети ако се околности промене можда ћемо се прилагодити. То је посебно тачно када постоји рат. То је нажалост потпуно рационално понашање и мислим да ће се наставити", рекла је Замфир.
Бивши министар спољних послова Никола Димитров оценио је да ЕУ у овом тренутку компромитује сопствене принципе и на тај начин подрива сопствену меку моћ.
"ЕУ би сама била у бољем положају када би се држала својих принципа и када би могла да се одупре искушењу проглашења кратких и брзих победа само да би могла да прогласи неку победу", рекао је Димитров.
Према његовом мишљењу, министрима земаља Западног Балкана треба дати могућност да учествују у расправама са шефовима дипломатија из чланица ЕУ.
"Није фер да ЕУ очекује да се земље региона ускладе с њеном политиком ако нису део те дебате", оценио је Димитров.
Председник Бечког економског института Ханес Свобода изјавио је да су земље Западног Балкана веома различите и да многе, укључујући Србију, гледају више у прошлост него у будућност.
Оценивши да је била грешка што није било награде када је Северна Македонија променила начин размишљања и почела да гледа у будућност, Свобода је рекао да и француски предлог за решавање спора између Скопља и Софије подржава гледање у прошлост и да је неправедан према Северној Македонији.
Свобода је рекао да Европа треба да се удаљи од Русије по питању енергије, али да не треба раскинути све везе с Русијом и руским народом, јер ће какав год исход рата био "остати конфликтна ситуација".
"Треба јасно да се каже да је ово политика против (председника Русије Владимира) Путина и људи око њега и људи који се боре у рату, а не против народа и Русије као такве", рекао је Свобода.
(Бета, 28.06.2022)
