Речи се троше, стихови остају

Слушао сам: и сваки што ми дође звук бјеше музика – птица, и поток, и вјетра хук. У брдима чуо се један пјев млад; Слушао сам: и још у срцу мом је глад. Гледао сам: зелен свијет би јутра овог; Град који видјех, са кулама и свијетлим кровом; Жар звијезда, што кроз ноћ бескрилну блуди Гледао сам; и душа још ми за свјетлом жуди. Мислио сам: али у сенсима мојим још стоји Импулс од оних живота који Створише мене; и казах само: “Мислио сам!” – а дан мој оде већ, са