Судбина старог покварењака

Бацио је свештеничку одору, надбискупа је отерао у мајчину, а прсатој верници, која у плачу враћаше успомену на покојног мужа, добаци речи од којих би дрхтале и кости сауропода у далеким равницама Патагоније. До краја пута, или почетка новог, Дика, рођени, Димитрије, пође стазом човека који је доста дуго, ђавола крио у себи. Продаде ону шаку њива, кућу крај реке и амбар жита, нејаку заоставштину оца пробисвета и мајке сељанке, набави број шверцера људи и помешан