Србија и посао: „Живим у грчу" - зашто се млади у Србији тешко осамостаљују од родитеља
Млади су старосна група у Србији која је у највећем ризику од сиромаштва, а чак 75 одсто млађих од 35 година не зарађује довољно за самосталан живот, показује извештај Београдског центра за људска права.
Аница* из Београда каже да је била „пресрећна&qуот; када је у априлу 2022. пронашла први посао, и то у струци, али та радост је била кратког даха.
„Два месеца касније сам јако разочарана, јер би то био посао из снова када бих имала нормалну плату, разумно радно време и када не бих радила на црно&qуот;, каже двадесетседмогодишњакиња за ББЦ на српском.
За две трећине младих у Србији, запослење не значи да ће успети да се осамостале од родитеља, показује извештај Људска права младих у Србији за 2021. годину Београдског центра за људска, који је крајем јуна ове године представљен у Београду.
Аница и даље станује са родитељима зато што са тренутном платом „не може&qуот; да приушти самосталан живот, а брине је и неизвесност посла, пошто нема уговор са послодавцем.
„Живим у грчу - волела бих да не морам да размишљам о томе да ли ћу, ако купим скупљу маскару, имати довољно новца да изађем следећег петка, а о већим плановима да ни не говорим&qуот;, додаје.
Аница није усамљена - према налазима поменутог истраживања, млади у Србији зарађују 16 одсто мање од општег просека, а већина каже да једва спаја крај с крајем, због чега не могу да се осамостале од родитеља.
„Највише младих ради по уговору о привременим и повременим пословима, а то није запослење, него рад ван радног односа, па су им ускраћена права која, по Закону о раду, имају запослени&qуот;, каже Невена Трофименко из Београдског центра за људска права за ББЦ на српском.
- Да ли су млади у Србији у праву када на првом послу траже добру плату
- Млади одлазе, млади долазе
- „Од чега више да живим?&qуот; - људи без права на пензију у Србији и даље чекају решење
Положај младих на тржишту рада се током протекле године „побољшао&qуот;, кажу из Министарства за рад у писаном одговору за ББЦ на српском.
„Запосленост међу младима расте - током 2021. запослило се 6,6 одсто више младих него 2020&qуот;, додају.
Међутим, највећи број младих у Србији нема никакве приходе - чак 58.4 одсто, показује Алтернативни извештај о положају и потребама младих за 2021. годину.
Аутор извештаја је Кровна организација младих Србије (КОМС), која представља кровни савез 106 омладинских удружења.
У мају 2022. године, скоро 20 одсто незапослених на евиденцији Националне службе за запошљавање (НЗС) било је млађе од 30 година.
До посла најбрже долазе машински оператери, бравари, армирачи, зидари, тесари, возачи, електроинсталатери и електромонтери, кажу из НЗС у писаном одговору за ББЦ.
Министарство омладине и спорта није одговорило на питања ББЦ новинара до објављивања текста.
Када се 'посао из снова' претвори у кошмар
Док је у родитељском стану спремала последње испите на Пољопривредном факултету у Београду, Аница је маштала да се бави уређењем зелених површина.
У паузама од учења, листала је огласе за посао, писала мотивациона писма и слала пријаве.
Није се ограничила само на огласе - саставила је листу компанија за које би желела да ради и слала им радну биографију и када нису имале отворене конкурсе.
Зато је била „на седмом небу&qуот; када су јој у априлу 2022. из једне фирме јавили да је добила управо посао о каквом је маштала, каже Аница.
„Деловало је да се коцкице склапају - одбранила сам дипломски рад, а већ сутра сам имала први радни дан&qуот;, присећа се усхићења које је осећала на пролеће.
Међутим, посао из снова се убрзо претворио у кошмар.
„Радим између 9 и 11 сати дневно за плату од 50.000 динара, коју добијам на руке.
„Послодавац каже да је презадовољан, али још нисам добила уговор о раду који ми је обећан након првог месеца пробног рада&qуот;, каже.
Израз плата на руке значи да запослени нема писани доказ о томе колики износ зараде је уплаћен и да ли је уопште уплаћен, објавио је раније портал радник.рс.
Оваква исплата је забрањена у Хрватској.
- Белгија уводи забрану позивања запослених ван радног времена
- Колика је куповна моћ у Србији мерена кратким еспресом
Лоши услови рада нису непознаница ни двадесетчетворогодишњем Луки* из малог места у Војводини, који ради од студентских дана.
Каже да је од 2019. променио три посла, а послодавци су га плаћали по уговору о привременим и повременим пословима.
„Прво сам радио у брзој храни у Новом Саду за 45.000 динара, али када бих платио кирију и рачуне, остајало ми је двадесетак хиљада за живот.
„Затим сам радио у продавници за кућне љубимце, где сам зарађивао око 30.000 месечно&qуот;, каже Лука.
Само једног месеца је у продавници зарадио 45.000 динара и то када је „свакодневно радио две смене, од девет ујутро до седам увече&qуот;, додаје.
Лука је завршио факултет за аудио-визуелну уметност, а онда се вратио код родитеља, због немогућност да плаћа трошкове живота у Новом Саду.
Сада ради у кафићу у родном месту - опет за 30.000 динара, али има право на бакшиш.
То што највише младих у Србији приходе остварује ван радног односа, значи да се на њих гледа као на радно ангажоване и да за њих не важе одредбе Закон о раду о раду које важе за запослене, објашњава Невена Трофименко из Београдског центра за људска права.
„Зато остају без права на ограничено радно време, минималну зараду, плаћено одсуство, плаћен годишњи одмор, боловање и друга права&qуот;, каже Трофименко.
Лука сматра да нема услове за достојанствен рад.
„Ово што ми се дешава у последње три године није живот, него преживљавање&qуот;, сматра Лука.
Како наводи, на сва три посла би остао без дневнице ако би се разболео.
Шта је достојанствен рад?
Према дефиницији Међународне организације рада, достојанствен рад подразумева продуктивно радно место, где се штите права радника, омогућено је остваривање пристојне зараде и постоји одговарајућа социјална заштита.
Али, то није једини случај када би Лука примио мању плату него иначе.
„Када је посао лошије ишао, дешавало се да ми послодавци дају слободне дане чак и када ми то не одговара, само да би ме на крају месеца платили мање&qуот;, каже.
У мају ове године, на евиденцији Националне службе за запошљавање било је 86.595 незапослених до 30 година старости, наводе из Министарства за рад.
Како истичу, током маја је забележен велики скок броја случајева запошљавања у односу на април.
Међу 20.000 људи који су се запослили преко НЗС, млади чине 20 одсто, наводе.
Ипак, млади већ годинама чине петину незапослених на евиденцији НЗС, подсећа Сарита Брадаш, истраживачица невладине организације Фондација центар за демократију.
„У 2019. години чинили су 20 одсто, а током 2020. удео младих је био 21.4 одсто&qуот;, каже Брадаш за ББЦ.
- Новчани поклон за студенте који оставе цигарете
- „Нисам ни лечени, ни излечени наркоман, већ борац“: прича девојке која је 13 година узимала хероин
Лука и Аница кажу да никада нису покушали да траже посао преко Националне службе.
Аница наводи да је „обесхрабрена искуствима старијих колега са факултета, који углавном нису успели да дођу до задовољавајућег посла&qуот; на тај начин.
„Када се пријављујете преко НЗС, ограничени сте у одбијању посла, а ја желим да имам избор&qуот;, каже Лука.
„Чуо сам да се углавном нуде лоше плаћени послови&qуот;, додаје.
У писаном одговору за ББЦ на српском, из Националне службе за запошљавање кажу да не располажу подацима о просеку зараде људи који се запосле уз помоћ њих.
Додају да интензивно раде на унапређењу услуга, а посебно услуга за младе.
„Млади, и то не само у Србији већ и у другим земљама, најчешће доживљавају јавне службе запошљавања као изразито бирократизоване институције те се нерадо пријављују на њихову евиденцију&qуот;, кажу из НЗС.
Сматрају и да се младима мора приступити „кроз канале које радо користе&qуот;, па однедавно имају и профил на Инстаграму.
„Срећа и понос&qуот; - први посао за младе са интелектуалним тешкоћама
Осамостаљивање од родитеља као 'немогућа мисија'
Чак 75 одсто млађих од 35 година у Србији има тешкоће да заради довољно за основне животне трошкове, због чега већина њих живи са родитељима, показује извештај Београдског центра за људска права.
Аница жели да се осамостали, али каже да је то за сада „немогућа мисија&qуот;.
„Што сам старија, то више желим да живим самостално, али не бих волела да се нађем у ситуацији да се одселим, па да се за неколико месеци вратим код родитеља&qуот;, каже.
Жели да започне живот са дугогодишњим момком, али већ неко време то одлажу због „неизвесности посла&qуот;.
Највећи проблем је, додаје, што „немају услове да планирају финансије неколико месеци унапред&qуот;.
„Плата мог момка није довољна за обоје, а док год немам уговор о раду и радим од данас до сутра, постоји ризик да останемо без новца&qуот;, објашњава.
Такође, мисли да би јој била потребна плата од „око 65.000 динара&qуот;, како би заједничким снагама могли да приуште изнајмљивање стана у Београду.
Колика плата је потребна за самосталан живот?
Скоро 50 одсто младих у Србији сматра да им је за пристојан живот потребна плата од 80.000 до 100.000 динара, показује Алтернативни извештај о положају и потребама младих КОМС-а за 2021. годину.
Ту и већу суму зарађује 7,2 одсто млађих од 30 година.
Нешто мањи број младих, око 20 одсто, каже да би се задовољили зарадом од 50.000 до 80.000 динара.
Више од минималца, а мање од 50.000 динара прима 12,8 одсто испитаника, а само један одсто ту плату сматра довољном за пристојан живот, наводи се у извештају.
До 30.000 динара прима 11,9 одсто младих, а рпрема подацима Републичког завода за статистику (РЗС), просечна зарада запослених у Србији у априлу 2022. износила је 73.012 динара.
Међутим, медијална зарада, коју прима половина запослених, у априлу је износила 55.267 динара.
Минимална плата у Србији је тренутно нешто виша од 32.000 динара и њу прима око 350.000 људи.
Пре неколико година, Лука се због уписа на факултет преселио у Нови Сад.
„Живео сам са цимерима, плаћао кирију и рачуне, а за живот ми је остајало око 20.000 динара, дакле, готово ништа&qуот;, каже.
Зато је одлучио да се врати код родитеља и пронађе посао у родном граду.
„Сада радим за сличан новац као у Новом Саду и имам довољно за џепарац&qуот;, наводи Лука.
Додаје да му смета што није у ситуацији да планира веће трошкове.
„Имам довољно за излазак, да понекад купим одећу, али не могу ни да штедим, ни да путујем&qуот;, каже.
Лука би волео да има аутомобил, али сматра да ће та жеља још неко време остати „мисаона именица&qуот;.
Погледајте видео: Ања је карата шампионка, има 18 година и један сан
Шта предузима држава?
Положај младих на тржишту рада у Србији карактерише висока стопа незапослености и неформалне запослености, због чега се сматрају теже запошљивом категоријом, наводи се у Стратегији запошљавања за период од 2021. до 2026, коју је донела Влада Србије.
То је главни стратешки документ државе у овој области, који описује проблеме младих на тржишту рада и нуди решења.
Међу проблемима, истиче се да је чак половина младих у Србији на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) дуже од годину дана, а трећина дуже од две године.
У напорима да реши неке од проблема, Влада Србије је донела Акциони план за спровођење Стратегије запошљавања у периоду од 2021. до 2023.
Један од најзначајнијих приоритета је спровођење европског програма Гаранције за младе, кажу из Министарства за рад.
Шта су Гаранције за младе?
Гаранције за младе (Иоутх Гуарантее) је програм Европске уније, који се спроводи од 2012. године.
Представља политичку обавезу држава да млађима од 30 година обезбеде квалитетну понуду за запошљавање, наставак образовања, праксу или обуку.
То се постиже тако што држава успоставља мрежу сарадње између националних служби за запошљавање, послодаваца и организација цивилног друштва.
Програм се веома успешно спроводи у ЕУ - након неколико година примене, стопа незапослених младих је до 2020. године и избијања пандемије смањена на 14.9 одсто, што је рекордно ниска стопа.
Србија и друге земље-кандидати за чланство из региона Западног Балкана, постепено ће успостављати овај програм између 2021. и 2027. године.
Извор: Кровна организација младих Србије
Како би спровели Гаранције за младе, из Владе Србије су формирали координационо тело и сарађују са Међународном организацијом рада, кажу из Министарства за рад.
„Одржано је неколико састанака и радионица, где су предочени предлози за измене у делу рада са младима, као и преглед политика и законодавног оквира релевантних за спровођење Гаранције за младе&qуот;, наводе у писаном одговору.
Из Београдског центра за људска права оцењују да Стратегија и Акциони план не нуде решења кључних проблема.
„Не предвиђају активности на регулисању радних пракси, спречавању злоупотребе уговора ван радног односа и унапређењу финансирања омладинског предузетништва&qуот;, стоји у извештају Београдског центра за људска права.
„Упркос томе што се указује на проблем злоупотребе рада преко студенских и омладинских задруга, Стратегија и Акциони план се не баве решавањем овог проблема&qуот;, наводи се.
Трофименко подсећа да је Србија потписница неколико међународних уговора у овој области, а неки од њих су Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима и Ревидирана европска социјална повеља.
Моја прва плата - помоћ државе, али 'не у складу са Уставом'
Како би помогла младима који улазе на тржиште рада, Национална служба за запошљавање је 2020. и 2021. спровела програм Моја прва плата.
У јуну 2022, програм је освојио међународно признање у Бриселу, као најбоља иницијатива у претходној години, а додељује га организација Емерџинг јуроп(Емергинг Еуропе).
Међутим, у извештају Београдског центра за људска права наводи се да је програм Моја прва плата спроведен „неуставно&qуот;.
Програм је замишљен тако да запошљава млађе од 30 година, који имају завршену средњу или факултет и највише шест месеци радног искуства.
Млади раде код послодавца, а накнаду им исплаћује држава - 22.000 за оне са средњим образовањем и 26.000 за факултетски образоване.
Трофименко објашњава да је влада упориште за увођење програма пронашла у Закону о раду.
„То није спорно, јер је влада и раније осмишљавала различите програме овог типа, који су се заснивали на постојећим режимима рада, претходно установљених овим законом&qуот;, каже.
Неки од тих режима су рад на привременим и повременим пословима, рад на стручном оспособљавању и усавршавању, приправнички рад и рад на одређено време.
Али, додаје да са програмом Моја прва плата то није случај.
„Влада је, супротно Закону о раду и основним међународним стандардима рада на које смо се обавезали, креирала нови режим рада - и то не било какав, већ режим у којем су радници потпуно обесправљени, а послодавци лишени било каквих трошкова рада.
„Ова мера не само што је супротна Закону о раду, а самим тим и неуставна, јер се уредбом не могу мењати закони па нарушава основни уставни принцип владавине права&qуот;, каже Трофименко.
- Белгија уводи забрану позивања запослених ван радног времена
- „Не смем ни да размишљам о пензији&qуот; - како у Србији живе сезонске раднице
У 2021. години, у програму је учествовало скоро 9.000 младих, кажу из НЗС.
Једна од њих је правница Романа Перић из Крагујевца, која је крајем 2021. ушла у програм.
„То је лепа помоћ, али овај износ није довољан да покрије трошкове живота&qуот;, каже Романа.
Послодавац може, али није у обавези, да младима које прими преко програма да већу плату из свог џепа.
Романа, која је стажирала у адвокатској канцеларији, имала је послодавца који јој је уз Моју прву плату исплаћивао додатни новац.
„Али, ни то није било довољно за живот, па су ми родитељи помагали да платим животне трошкове&qуот;, каже Романа.
Она се пре неколико месеци вратила код родитеља у Крагујевац како би спремала правосудни испит.
Из НЗС оцењују да је програм био „врло успешан&qуот;.
„Незапосленима је омогућена већа доступност информација о програму, потпуна могућност за мобилност младих у складу са могућностима и интересовањима, као и веће могућности за младе да стекну прво радно искуство&qуот;, истичу.
Поред програма Моја прва плата, искључиво младима је била намењена и мера приправништва, подсећају из НЗС.
„То је мера стручног оспособљавања код послодаваца из приватног сектора, а у 2021. години је било обухваћено око 850 младих&qуот;, наводе.
Живот у грчу
После разочарања на „послу из снова&qуот;, Аница трага за новим запослењем.
Каже да је спремна да одустане од рада у струци.
„Наравно да сам разочарана, али не знам ни да ли је било основа за оптимизам.
„Највећи број људи које познајем са факултета не ради у струци, па не знам зашто сам се надала да ћу баш ја бити у мањини која је имала среће&qуот;, наводи.
Сматра да тренутно „нема услове за достојанствен живот&qуот; и решење види у одласку из Србије.
Аница каже да се осећа као да „живи у сталном грчу&qуот;.
„Не треба ми никакав луксуз, само не желим да стално живим са калкулатором у глави&qуот;, каже.
Лука би волео да остане у Србији, а решење види у покретању сопственог бизниса.
Жели да фотографију, којом се бави из хобија, претвори у посао.
„Не желим да финансијски оптерећујем родитеље, мада ми они стално помажу и не пребацују ми због тога&qуот;, додаје.
На питање како би за њега изгледа достојанствен живот у Србији, Лука на тренутак застаје да размисли.
„Ваљда кад можеш да платиш рачун за струју у целости и кад се не прерачунаваш да ли ћеш имати за кафу&qуот;, каже замишљено.
*Аница и Лука нису права имена саговорника. Њихова права имена позната су редакцији.
Погледајте видео: „Челична лејди&qуот; - зашто Андреи нико не верује чиме се бави
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.05.2022)
