Фискални савет: Губитак ЕПС-а и Србијагаса милијарду евра, неопходно поскупљење струје и гаса

Укупни губици Електропривреде Србије (ЕПС) и Србијагаса током грејне сезоне 2021/22. износили су око милијарду евра, а једна од мера за оздрављење тих предузећа је поскупљење струје и гаса, навео је Фискални савет, у данас објављеној анализи Структурни проблеми српске енергетике у светлу глобалне кризе: узроци, трошкови и могућа решења.

"Један од услова за оздрављење ЕПС-а био би ургентна мера повећања цена електричне енергије за домаћинства од 15-20 одсто, уз слично повећање за привреду", навео је Фискални савет.

Истакао је да би цена гаса за домаћинства требало да порасте за 65-70 одсто, што на први поглед изгледа као велико повећање, али не би био преседан пошто су сличне цене важиле током 2013 - 2015. године. Цене централног грејања требало би да порасту у распону од 10-40 одсто, у зависности од учешћа трошкова гаса у укупним трошковима топлана.

"Од досад направљених губитака ЕПС-а и Србијагаса, приближно половину, око 500 милиона евра, већ је финансирао државни буџет дотацијама Србијагасу", наведено је у анализи.

Преосталих 500 милиона евра платио је засад ЕПС, махом узимајући кредите за ликвидност.

Питање је, међутим, да ли ће и овај дуг ЕПС-а у једном тренутку пасти на терет пореских обвезника, јер је тренутно пословање ЕПС-а, неодрживо.

Нови велики губици ЕПС-а и Србијагаса могли би се направити и наредне зиме уколико не дође до брзог и снажног заокрета у пословању тих предузећа.

Ови губици у том случају вероватно би били тек незнатно нижи од милијарду евра и не би могли да се наставе унедоглед, јер би у једном тренутку постали неодржив терет, не само за сама предузећа, већ и за читаве јавне финансије.

Оно што тренутно представља додатну опасност за Србију је, према тој анализи, то што ће стабилно снабдевање струјом и гасом и у наредној грејној сезони поново зависити од расположиве инфраструктуре и енергената из иностранства, који нису загарантовани.

"Све ово се могло и морало избећи бољим управљањем јавним предузећима у претходним годинама. Досадашњи начин вођење ЕПС-а (и ЕДС-а) не сме се више толерисати", навео је Фискални савет.

Крупне грешке у управљању ЕПС-ом и Србијагасом дошле су, како је наведено, на наплату током светске енергетске кризе која је била окидач који је разоткрио домаћу кризу државних енергетских предузећа, а која је тињала већ дуже време.

Ове две кризе светска, а нарочито домаћа довеле су, према оцени Фискалног савета, до тога да је од јесени 2021. главни проблем Србије постало питање како да се финансира и обезбеди уредно снабдевање земље струјом и гасом.

"ЕПС више не може да произведе довољно електричне енергије за домаће потребе јер није на време инвестирао у своје копове угља, па сада мањак и угља и струје мора да увози, по рекордно високим ценама. За разлику од ЕПС-а, који би требало да буде кичма домаће економије и да сопственом производњом, не само покрива домаћу потрошњу већ и извози, Србијагас је систематски зависан од увоза", навео је Фискални савет.

Додаје се да је велики пропуст Србијагаса то што још није изградио складиште гаса, довољног капацитета, а било је предвиђено да давно буде завршено.

То складиште омогућило би, како је показала анализа, стабилно снабдевање земље током зиме, кад је потрошња највећа због грејања. Услед мањка складишних капацитета, а делом и због лошег управљања постојећим складиштем у Банатском Двору, гас за грејање се током претходне зиме морао добрим делом увозити на тржишту, по екстремно високим ценама.

Производња ЕПС-а је, како је наведено, дуги низ година опадала и сад је осетно мања од домаће потрошње, а губици и крађе на дистрибутивној мрежи су огромни, преко 12 одсто, што је двоструко више од упоредивих земаља централне и источне Европе (ЦИЕ).

Пословање ЕПС-а и ЕДС-а оптерећује, како је истакнуто, вишак и лоша квалификациона структура запослених, превисоке плате на пословима са општим квалификацијама, сумњиви процеси јавних набавки, прениска цена струје за домаћинства, испод трошкова производње, велико еколошко загађење, кашњење са енергетском транзицијом и бројни други проблеми.

"ЕПС послује под снажним политичким утицајем, користи се као извор финансијских средстава за покривање бројних неуспеха домаће економске политике, а друштвена улога проширена му је и на социјалне циљеве, како у погледу ниских цена струје, тако и у погледу запослености", навео је Фискални савет.

Додаје се да ЕПС већ дужи низ година покрива губитке Градског саобраћајног предузећа, Јумка и других неуспешних

државних предузећа, толеришући им неплаћање обавеза и имплицитно финансира неприватизована предузећа која су се раније одвојила из система, Про тент, Колубара услуге и друга.

Повећање цена струје од 15-20 одсто за грађне је, према оцени Фискалног савета потребан, али никако и довољан услов за оздрављење ЕПС-а, што би, не само зауставило тренутно финансијско "крварење" предузећа, већ је и економски оправдано, пошто садашња цена за домаћинства није на економски одговарајућем нивоу, а подстиче и нерационалну потрошњу, оценио је тај савет.

Навео је да би чак и с таквим повећањем, цена струје за домаћинства у Србији остала међу најнижим у Европи, уз Грузију и Украјину. "Само повећање цена, међутим, није ни изблиза довољно за оздрављење ЕПС-а, већ би требало привремено замрзнути масу зарада, повећати контролу јавних набавки, као и отпочети бројне друге реформе које ће се завршити у средњем року", оценио је Фискални савет.

Простора за унутрашња унапређења у пословању Србијагаса, како је показала анализа, свакако има и на њиховом спровођењу мора се инсистирати, уз изградњу неопходног складишта.

"Међутим, ова унапређења билансно су ипак далеко мања од трошка набавке гаса. Цена гаса за привреду морала би да порасте за око 75 одсто, колико је скочила у другим земљама ЦИЕ још у другој половини 2021. године, док је цена у Србији остала практично замрзнута", навео је Фискални савет.

Додаје се да због таквог раста цене гаса у региону, одржавање ниске цене за домаћа предузећа, нарочито у разменљивом сектору, економски је неоправдано и значи да сви порески обвезници субвенционишу екстрапрофит предузећа која имају знатно ниже трошкове енергената од конкуренције.

Само за појединачна предузећа из енергетски интензивних делатности, а која производе за домаће тржиште требало би, према анализи, размотрити одобравање привремене државне помоћи у складу с европском праксом.

Потребна је, како је наведено и реформа и вишеструко повећање обухвата програма енергетски заштићеног купца.

"Србији је потребан фундаментални заокрет у политици формирања цена енергената за домаћинства (гас, струја и централно грејање) и уместо да као досад сви потрошачи имају ниске, нетржишне цене енергената, држава би требало да финансијски заштити само социјално угрожене, а остали би морали да плаћају тржишну цену енергената које кори, сразмерно својој потрошњи", оценио је Фискални савет.

Предуслов за спровођење тако великог и важног заокрета у домаћој економској политици је реформа постојећег програма енергетски заштићеног купца, а главна слабост постојећег програма је његов низак обухват.

Иако је, како је наведено, у Србији преко 250.000 енергетски угрожених домаћинстава, помоћ државе прима свега 68.000 домаћинстава. Повећање обухвата могло би, како је предложио Фискални савет, да се постигне укључивањем трошкова централног грејања у програм, увођењем принципа доделе помоћи по аутоматизму, уместо на основу иницијативе самих грађана и локалне самоуправе и евентуалним ублажавањем критеријума за доделу помоћи.

"Фискални трошак повећања обухвата програма енергетски заштићеног купца за четири пута, укључивањем и централног грејања могао би да се повећа са садашњих десет милиона евра на 50 до 80 милиона евра, што би била оправдана мера", навео је Фислкални савет.

(Бета, 07.07.2022)