Dvadeset osam godina otkako je uvedena kao sredstvo plaćanja, hrvatska kuna odlazi u penziju.

Službena valuta u Hrvatskoj od 1. januara 2023. godine biće evro.

Počev od 5. septembra, pa sve do kraja 2023. godine, cene će biti iskazane dvostruko - u kunama i u evrima, da bi se zaštitili potrošači.

Dok traje taj period prilagođavanja, prodavnice i svi poslovni subjekti dužni su da cene u obe valute iskazuju na jasan, čitljiv, vidljiv i lako uočljiv način, uz isticanje fiksnog kursa.

• Šta utiče na kurs evra u menjačnicama u Srbiji
• Kako je nemačka marka došla u Crnu Goru
• Kako je nastala bosanska marka, jedina marka koja i danas živi

Šta će to značiti?

Kune možete da koristite do sredine januara 2023.

Zamena kuna za evre u gotovini biće moguća u bankama, poslovnicama Finansijske agencije i Hrvatske pošte tokom godinu dana od datuma uvođenja evra, znači tokom 2023.

Ljudi će bez naknade moći da zamene 100 novčanica kuna i 100 kovanica kuna po jednoj transakciji.

Kad istekne 12 meseci, zamena će se obavljati u Hrvatskoj narodnoj banci, bez naknade.

Novčanice će moći da se menjaju bez vremenskog ograničenja, a za kovanice postoji rok od tri godine od datuma uvođenja evra.

Prelazno razdoblje kada će obe valute biti u opticaju trajaće 14 dana od uvođenja evra.

U 500 reči

Savet Evropske unije doneo je 12. jula odluku o prihvatanju evra u Hrvatskoj od 1. januara 2023, čime je Hrvatska postala 20. članica područja evropske valute.

Utvrđen je i fiksni kurs zamene kune u evro: 1 evro = 7,53450 kuna.

Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke rekao je da građani imaju oko 36 milijardi kuna (4,8 milijardi evra) „u čarapi", odnosno ušteđeno u gotovini.

Mogu menjati najviše 105.000 kuna (14.000 evra), a posle tog iznosa moraće banci da objasne poreklo novca.

Od ulaska Hrvatske u evrozonu „građani i preduzetnici imaće konkretne, direktne i trajne koristi", rekao je Vujčić.

„U najvećoj meri nestaće valutni rizik, Hrvatska će biti investicijski atraktivnija i sigurnija u vremenima kriza.

„Evro je, takođe, ključna vrednost evropskog zajedništva i omogućiće nam još aktivniju ulogu u evropskom projektu", rekao je.

• „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci": Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji
• Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije
• Šta je sporno u francuskom predlogu koji je pokrenuo proteste u Skoplju
• Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju

Građani ne dele taj optimizam, sudeći po anketama javnog mnjenja.

Manje od trećine građana smatra da je Hrvatska spremna za uvođenje evra početkom 2023, a većina se boji da će uvođenje jedinstvene valute dovesti do prećutnog povećanja cena, pokazali su rezultati istraživanja predstavljani u maju u Zagrebu.

Istraživanje, koje je provela agencija Hendal početkom godine na uzorku od 805 ispitanika, pokazalo je se da 29,9 odsto građana u potpunosti ili uglavnom slaže s tvrdnjom da je Hrvatska spremna za uvođenje evra početkom 2023.

Velika većina građana, njih 86,2 odsto, smatra da će se uvođenje evra iskoristiti za prećutno povećanje cena.

„Mi smo sada prošli nekoliko talasa povećanja cena: korona kriza, zemljotres, rat u Ukrajini.

„Ovo bi sada bio četvrti talas ako se cene povećaju. Građanima je već poprilično dosta svega", rekla je evroposlanica Biljana Borzan na čiju inicijativu je rađeno istraživanje.

Ona je naglasila da je u Sloveniji od uvođenja evra bruto plata porasla za 46 odsto, a cene za 26 odsto.

U postupku uvođenja evra primenjuju se načelo zabrane neopravdanog povećanja cena, ali nije predviđena kazna za to delo, piše u Zakonu.

Kuna, novčana jedinica Republike Hrvatske, uvedena je 30. maja 1994.

Svaka novčanica ima svoju osnovnu boju.

Spreda se nalazi lik jednog od velikana hrvatske istorije i kulture, dok su na novčanici od pet kuna zajedno dvojica porodično povezanih hrvatskih plemića.

Ni na jednoj nije žena.

Naličje svih novčanica prikazuje panoramu ili karakterističan motiv jednoga hrvatskog grada.

Naziv kuna potiče od naziva za kunu zlaticu, životinju koja nastanjuje hrvatske šume, a čije je krzno u hrvatskim krajevima u prošlosti služilo kao sredstvo robne razmene, odnosno imalo je funkciju novca.

O uvođenju evra

Od 1. januara 1999. članice evrozone su postale Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Republika Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal i Španija.

Grčka je ušla u evrozonu 1. januara 2001, Slovenija prvog dana 2007.

Prvog januara 2008, evrozoni su se pridružili Kipar i Malta, a godinu dana kasnije to je uradila i Slovačka.

Od baltičkih zemalja, prva je u evrozonu ušla Estonija, 1. januara 2011, Letonija 2014, a Litvanija 2015. godine.

Iako nije deo EU, u Crnoj Gori je evro postao sredstvo za plaćanje u martu 2002. dok se kao valuta koristi i na Kosovu.

Pogledajte video o devojci koja je je naučila „hrvatski za samo tri godine"

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.13.2022)