Двадесет осам година откако је уведена као средство плаћања, хрватска куна одлази у пензију.

Службена валута у Хрватској од 1. јануара 2023. године биће евро.

Почев од 5. септембра, па све до краја 2023. године, цене ће бити исказане двоструко - у кунама и у еврима, да би се заштитили потрошачи.

Док траје тај период прилагођавања, продавнице и сви пословни субјекти дужни су да цене у обе валуте исказују на јасан, читљив, видљив и лако уочљив начин, уз истицање фиксног курса.

• Шта утиче на курс евра у мењачницама у Србији
• Како је немачка марка дошла у Црну Гору
• Како је настала босанска марка, једина марка која и данас живи

Шта ће то значити?

Куне можете да користите до средине јануара 2023.

Замена куна за евре у готовини биће могућа у банкама, пословницама Финансијске агенције и Хрватске поште током годину дана од датума увођења евра, значи током 2023.

Људи ће без накнаде моћи да замене 100 новчаница куна и 100 кованица куна по једној трансакцији.

Кад истекне 12 месеци, замена ће се обављати у Хрватској народној банци, без накнаде.

Новчанице ће моћи да се мењају без временског ограничења, а за кованице постоји рок од три године од датума увођења евра.

Прелазно раздобље када ће обе валуте бити у оптицају трајаће 14 дана од увођења евра.

У 500 речи

Савет Европске уније донео је 12. јула одлуку о прихватању евра у Хрватској од 1. јануара 2023, чиме је Хрватска постала 20. чланица подручја европске валуте.

Утврђен је и фиксни курс замене куне у евро: 1 евро = 7,53450 куна.

Борис Вујчић, гувернер Хрватске народне банке рекао је да грађани имају око 36 милијарди куна (4,8 милијарди евра) „у чарапи&qуот;, односно уштеђено у готовини.

Могу мењати највише 105.000 куна (14.000 евра), а после тог износа мораће банци да објасне порекло новца.

Од уласка Хрватске у еврозону „грађани и предузетници имаће конкретне, директне и трајне користи&qуот;, рекао је Вујчић.

„У највећој мери нестаће валутни ризик, Хрватска ће бити инвестицијски атрактивнија и сигурнија у временима криза.

„Евро је, такође, кључна вредност европског заједништва и омогућиће нам још активнију улогу у европском пројекту&qуот;, рекао је.

• „Није ЕУ учитељица, а ми мали ђаци&qуот;: Шта је Хрватска добила од чланства у Европској унији
• Дуг пут од Споразума до ЕУ: Где је застој на Балкану и зашто опада подршка учлањењу Србије
• Шта је спорно у француском предлогу који је покренуо протесте у Скопљу
• Када све Србија није ушла у Европску унију

Грађани не деле тај оптимизам, судећи по анкетама јавног мњења.

Мање од трећине грађана сматра да је Хрватска спремна за увођење евра почетком 2023, а већина се боји да ће увођење јединствене валуте довести до прећутног повећања цена, показали су резултати истраживања представљани у мају у Загребу.

Истраживање, које је провела агенција Хендал почетком године на узорку од 805 испитаника, показало је се да 29,9 одсто грађана у потпуности или углавном слаже с тврдњом да је Хрватска спремна за увођење евра почетком 2023.

Велика већина грађана, њих 86,2 одсто, сматра да ће се увођење евра искористити за прећутно повећање цена.

„Ми смо сада прошли неколико таласа повећања цена: корона криза, земљотрес, рат у Украјини.

„Ово би сада био четврти талас ако се цене повећају. Грађанима је већ поприлично доста свега&qуот;, рекла је европосланица Биљана Борзан на чију иницијативу је рађено истраживање.

Она је нагласила да је у Словенији од увођења евра бруто плата порасла за 46 одсто, а цене за 26 одсто.

У поступку увођења евра примењују се начело забране неоправданог повећања цена, али није предвиђена казна за то дело, пише у Закону.

Куна, новчана јединица Републике Хрватске, уведена је 30. маја 1994.

Свака новчаница има своју основну боју.

Спреда се налази лик једног од великана хрватске историје и културе, док су на новчаници од пет куна заједно двојица породично повезаних хрватских племића.

Ни на једној није жена.

Наличје свих новчаница приказује панораму или карактеристичан мотив једнога хрватског града.

Назив куна потиче од назива за куну златицу, животињу која настањује хрватске шуме, а чије је крзно у хрватским крајевима у прошлости служило као средство робне размене, односно имало је функцију новца.

О увођењу евра

Од 1. јануара 1999. чланице еврозоне су постале Аустрија, Белгија, Финска, Француска, Немачка, Република Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Португал и Шпанија.

Грчка је ушла у еврозону 1. јануара 2001, Словенија првог дана 2007.

Првог јануара 2008, еврозони су се придружили Кипар и Малта, а годину дана касније то је урадила и Словачка.

Од балтичких земаља, прва је у еврозону ушла Естонија, 1. јануара 2011, Летонија 2014, а Литванија 2015. године.

Иако није део ЕУ, у Црној Гори је евро постао средство за плаћање у марту 2002. док се као валута користи и на Косову.

Погледајте видео о девојци која је је научила „хрватски за само три године&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.13.2022)