Посао и права радника: Да ли радни дан треба да буде краћи

Усредсређеност на добробит радника и продуктивност компанија током пандемије довела је до тога да неки запослени почну да се поигравају са новим приступима радној недељи на какву смо до сада навикли.

Много се говори о четвородневној радној недељи, али док су тродневни викенди лепа помисао, сабијање пет дана посла у само четири може се испоставити стресним за неке раднике и њихове послодавце - или се чак могу сматрати неодрживом опцијом.

Постоје, међутим, и друге алтернативе.

Неки организациони психолози предлажу скраћење радног дана.

• Зашто радна недеља треба да буде краћа
• Како заобићи све скривене замке огласа за посао
• Постоји ли леп начин да некоме дате отказ

Одјављивање са посла после краћег временског периода - као што је шест сати уместо осам - могло би да се покаже практичним решењем за више типова пословања, баш као и да постигне много кад је у питању унапређење живота радника.

„Има послова који морају да остану доступни пет дана недељно&qуот;, каже Селест Хедли, ауторка Не радите ништа: Како раскрстити са прековременим послом, превише рада и премало живота.

„И код тих послова можда би било лакше и прихватљивије скратити радни дан.&qуот;

У теорији, скраћени радни дан можда делује као екстравагантна идеја - на крају крајева, послодавци желе да узму што више радниковог времена, а идеја „осмочасовног радног дана укорењена је у индустријализованом друштву&qуот;, каже Хедли.

А опет постоје убедљиви аргументи за краћи радни дан повезани за повећаном добробити радника и потенцијално повећаном продуктивношћу.

Могуће је да, противно увреженим нормама, запослени раде ефикасније и са бољом концентрацијом ако после тога буду пошли кући раније.

„То је корист за приоритизацију&qуот;

Осмочасовни радни дани су стандард за многе пословне гране - и ту структуру је тешко уздрмати, каже Адам Грант, професор организационе психологије у Вортоновој школи на Универзитету у Пенсилванији.

„Пристрасност према садашњем стању је реална. Људи често узимају здраво за готово стандард са којим су одрасли.

„Свако кога познају радио је пет дана недељно и осмочасовни радни дан. То изгледа као нешто неизбежно&qуот;, каже он.

Послодавци такође играју улогу у продубљивању ове радне структуре, тврди он, рекавши да је одсуство еволуције „недостатак маште&qуот;.

„Уместо да се заправо измере резултати тих људи, лако је и просто пребројати број сати колико су радили и претпоставити да је више боље. То је претпоставка која се мора срушити.&qуот;

Норвешка и Данска имају радне недеље краће од 40 сати

Хедли се слаже да осмочасовни радни дан није најбољи формат за раднике.

„Когнитивно, ми имамо само ограничену количину концентрације током једног дана&qуот;, каже она.

„Кад покушавате да присилите мозак да се усредсреди изван тог прозора, добићете опадајуће приносе и завршићете са сагоревањем људи. На крају ћете правити више грешака, бићете мање иновативни, пропуштаћете ствари. А све то вас чини мање ефикасним.&qуот;

И заиста, студије показују да дужи рад уопштено гледано не доводи нужно до веће продуктивности.

Истраживање са Универзитета Стенфорд указало је на горњу границу продуктивности: учинак радника почиње нагло да опада после око 48 часова недељно.

А други експерти су сугерисали да би оптимални број радних сати могао да буде још нижи, у зависности од типа посла - неки тврде да би он могао да буде чак 35 часова недељно или шест сати дневно, што запослене ставља далеко испод осмочасовног радног дана.

Норвешка и Данска имају радне недеље краће од 40 сати и заузимају друго и седмо место на листи најпродуктивнијих земаља на свету.

На крају крајева, запосленима су потребне паузе током дугих периода рада за њиховим радним столовима - што значи да чак и најпродуктивнијим радници не проводе сваки тренутак радећи марљиво на пословним задацима.

Истраживање спроведено на скоро 2.000 радника у Великој Британији показало је да се у просеку људи заиста осећају продуктивно тек око половину радног дана.

Његово скраћивање, дакле, могло би да их мотивише да повећају тај прозор.

Радећи мањи број сати, уместо радећи комбинацију рада и траћења времена током осам сати, радници би могли да постану још продуктивнији.

Повећана продуктивност могла би да проистекне и из бољег морала радника и њиховог бољег физичког здравља, насталог на основу боље равнотеже између рада и живота у краћим радним данима.

Такав је био случај са медицинским сестрама у установи за негу немоћних у Шведској, где је у двогодишњем експерименту радни дан био скраћен на шест часова.

Медицинске сестре биле су срећније раднице које су узимале много мање боловања, што им је омогућило да организују 85 одсто више активности за штићенике установе.

Има смисла, каже Грант, да згуснутији програм доведе до повећане продуктивности.

„То је од користи за приоритизацију&qуот;, каже он.

„Кад имате мање времена, почињете да се усредсређујете на ствари које су заиста битне. То би могло да значи да руководиоци задају мање посла који се отаљава, а могло би да значи и мање непотребних састанчења.&qуот;

Као последица тога, ефикасност многих радника могла би да скочи, док би им се број грешака смањио.

„У свету у ком нам се свима дешава да нам пажњу одвлачи читав дијапазон разних приоритета, краћи радни дан имао би веће шансе да стварно буде радни дан, за разлику од рада и гомиле других ствари које су вам истовремено на памети&qуот;, каже Грант.

„Ако помислите на болнице, људи који раде инжењерске или софтверске послове, на пример, где је пажња посвећена детаљима веома важна, ту бих такође очекивао да би краћи радни дан смањио број грешака.&qуот;

Потенцијалне мане

Иако постоје очигледне користи од краћег радног дана, Грант каже да то не значи да ништа не може да пође по злу.

Као прво, каже он, нема гаранције да ће сваки радник бити једнако продуктиван током краћег радног дана, нарочито кад су у питању мање посвећени радници.

Али ако људи заиста забушавају кад су у питању њихове одговорности додаје он, „онда је то пропуст менаџмента&qуот;.

„Ако не можете да верујете властитој радној снази да ће бити једнако продуктивна уз мало мање уложеног рада, онда сте или лоши у запошљавању, организовању посла или самом лидерству.&qуот;

Краћи радни дан би такође могао да закомпликује ствари, каже Хедли, за мултинационалне компаније у неким пословним гранама, будући да краћи радни дан може да смањи преклапање међу временским зонама.

Уз то, могли би да постоје и скривени трошкови за послодавца; на пример, у шведској студији, дотична установа је морала да ангажује више сестара да би надокнадила скраћене сате.

(Важно је, међутим, напоменути да компаније у 24-часовној индустрији, као што је здравствена нега, имају другачије потребе при запошљавању, тако да би пословне гране које раде за знањем-радом могле да имају другачије последице по своје трошкове.)

Можда најважније од свега, међутим, постоји опасност и да скраћивање радног дана неће променити начин на који људи раде; баш као што то чине са својим осмочасовним радним данима, запослени би могли да наставе да раде изван својих стандардног радног времена.

Другим речима, каже Хедли, ако већ компаније одлуче да пуштају људе кући раније, важно је да обрате пажњу на то да они заправо не раде прековремено, као што је стандард у многим пословима.

• Како живети од минималца у Србији „Одрекли смо се свега, да бисмо имали за основно“
• „Живим у грчу&qуот;: Зашто се млади у Србији тешко осамостаљују од родитеља
• Надзирање запослених који раде од куће - оправдано или не

Сан или стварност?

Упркос свим манама, међутим, пребацивање на мањи број радних сати могло би да буде ближе стварности него што је некада било.

После пандемије, неки запослени активно преиспитују - па чак и оспоравају - садашње стање ствари на послу.

Многе компаније одлучиле су да дозволе нова радне обрасце, као што су асинхрона комуникација, или рад на даљину, где не могу нужно да виде продуктивност на исти начин као што су могле пре.

А посебно значајан развој догађаја је све већа популарност идеје о четвородневној радној недељи; иако она није нашироко распрострањена - и још је у фази тестирања у многим земљама и компанијама - постала је све популарнија као тема разговора како преформулисати начин на који људи раде у измењеном свету.

Међутим, четвородневна радна недеља не одговара свакоме.

Стога, компаније невољне да престану са радом читав један додатни дан недељно можда би „лакше прогутале&qуот; краћи радни дан, каже Грант.

Постоји једна група посебно, додаје Грант, која би несумњиво извукла велику корист од краћег радног дана: а то су запослени родитељи.

Он верује да је чињеница да се, у већем делу света, радни дан завршава два сата после завршетка школе проблематична.

„Хаос који то прави родитељима који покушавају да се старају о деци не сме да се потцени.

„То је једно од најзахтевнијих и најстреснијих искустава кроз које људи пролазе у свом раду-животу, и ово је велика прилика да се те ствари боље ускладе.&qуот;

Остаје да се види колико компанија мисли да је краћи радни дан одржива идеја.

Али Грант каже да би онима који буду повукли тај потез то могло моменталне да се исплати.

Он верује да ће радници који се буду пребацили на краће радно време осетити корист одмах - а исто тако и њихове компаније.

„Већина људи који добију прилику да раде скраћени радни дан прихватиће то као огромну повластицу&qуот;, каже он.

„Биће захвални на томе. Осетиће већу лојалност. А онда ће им порасти мотивација.

„Радиће марљивије у времену које имају на располагању и радиће паметније током тих сати.&qуот;

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.19.2022)