Пожари, климатске промене и свет: Да ли су шумски пожари чешћи него раније

Хиљаде људи беже пред шумским пожарима у Француској, Португалу и Шпанији.

Ватре горе и на Аљасци, северу Арктичког круга и широм северне Канаде, а није прошло много времена откако је дим од запаљених шума Аргентине заклонио дневну светлост у главном граду Парагваја.

Да ли су шумски пожари све чешћи - и да ли су све земље опремљене да се изборе са њима?

Стручњаци тврде да су „екстремни ватрени временски услови&qуот; - време које ствара запаљиве услове за шумске пожаре - све чешћи и екстремнији, у скоро свим регионима света.

Климатске промене, кажу они, чине вегетацију запаљивијом а земљу сувљом, што пожар чини вероватнијим, а често, кад се деси, већим и озбиљнијим.

Али последице се разликује од регије до регије и на њих могу да утичу други фактори.

• Европа на удару топлотног таласа: Смртоносни пожари се шире Медитераном
• Пожари у Калифорнији прете да униште највише дрвеће на свету
• Грци страхују да ће мегапожари постати нова нормалност Медитерана

Аутори скорашње студије у часопису Геофизички преглед кажу да су неки шумски региони високе географске ширине доживели повећање од 50 или више одсто изгорелих области у прве две деценије овог века.

Међутим, у афричким саванама број шумских пожара се у истом периоду смањио, због промене употребе земље, укључујући ширење земљорадње.

А то, кажу експерти, смањује укупан број шумских пожара у свету и његове укупне изгореле области.

„Саване постају испрекидане и због тога их захвата мање пожара&qуот;, каже доктор Нилс Андела, виши научник за даљинску детекцију при БиЗиро Карбон.

„И због тога што оне чине 70 одсто свих светских шумских пожара, ми заправо доживљавамо пад у глобалним збиру инцидената са пожарима у дивљини.&qуот;

Са сваким додатним повећањем степена загревања, међутим, очекује се да ће се проблем са шумским пожарима у већини других региона погоршавати.

Извештај Програма за животну средину Уједињених нација објављен почетком ове године предвиђа глобално повећање „екстремних пожара&qуот; за до 14 одсто до 2030. године и за 50 одсто до краја века.

Аутори истичу да је вероватније да се запале области које су ретко гореле у прошлости, као што су пермафрост (где је земља смрзнута током читаве године) или прашуме.

Они такође позивају владе да се боље припреме за шумске пожаре - укључујући много већу потрошњу на превенцију - и кажу да је сиромашнијим земљама потребна помоћ међународне заједнице да би се избориле са све већом претњом.

Доктор Јоакин Рамирез, председник Међународног удружења за борбу против пожара у дивљини, каже за ББЦ да постоји зјапећи јаз у буџету између развијенијих и мање развијених земаља.

Годишњи буџет Сједињених Америчких Држава за гашење пожара је 10 милијарди долара, каже он, док у Мексику износи 50 милиона долара.

У многим земљама сељани су препуштени сами себи у борби против пожара, често са једва нешто више од голих руку.

У мају је огроман шумски пожар захватио део борове шуме Шерани у северном Пакистану, на граници провинција Балокистан и Кибер Пактунква.

Њени борови ораси важан су извор прихода, а мештани су покушали да угасе пожар грањем и метлама од гранчица.

„Тек кад су стигли близу пожара схватили су његове размере&qуот;, каже сељанин Гулам Саки.

„Ветар је постајао све јачи и потпиривао је ватру&qуот;, додаје он.

Сакијеви рођаци Кала Кан (35) и Мухамед Нур (30) били су заслепљени огромним стубовима дима.

Дезоријентисани, почели су да се крећу у правцу ватре, која их је на крају прогутала, каже он, оставивши удовице и децу који сада морају да покушају да преживе без хранитеља породице.

„Немамо подршку, немамо ресурсе за борбу против таквих шумских пожара&qуот;, каже Саки.

Власти задужене за борбу против природних катастрофа нису знале за пожар, каже климатски активиста Салмин Кпалвак, а нису реаговале на првобитне позиве за помоћ.

Неколико дана касније, послат је хеликоптер да проспе воду на ватру, али без резултата.

Тек кад је Иран послао авион опремљен да испусти хиљаде тона воде угашен је већи део пожара.

У том тренутку већ је било уништено око 40 одсто од 26.000 хектара шуме, кажу локални извори за ББЦ.

Захир Мирза, који ради за национални парк Маргала Хилс близу главног града Пакистана Исламабада, каже да тамошњем особљу такође недостаје обука и опрема.

Да би угасили пожар, они се углавном ослањају на млатилице за пожар из домаће радиности, каже он.

Да би спречили ширење пожара они праве безбедносне појасеве, „али су се они показали врло неодговарајућим, а шумски пожари постају све већи.&qуот;

У борби против климатских промена често се тврди да се превише доступних средстава троши на ублажавање - смањење количине угљеника и других гасова загревања који се испуштају у атмосферу - а премало на прилагођавање или помоћ земљама да се лакше прилагоде излажењу на крај са последицама климатских промена.

А од новца који се троши на прилагођавање, врло мало одлази на помоћ у борби против шумских пожара, каже Данкан Меквин из Међународног института за животну средину и развој.

Радећи у Белизеу пре неколико година, Меквин је знао за само један пројекат обуке за борбу против шумских пожара, који је подржала Америчка шумарска служба.

„Али то је било само једно место где се то десило. Ниједно друго место у земљи није имало никакву обуку или подршку тог типа.&qуот;

„Ако је такав случај у земљи која је од најмање развијене земље постала земља у развоју, замислите само шта се дешава у другим сиромашнијим земљама у региону.&qуот;

Погледајте видео: Како технологија из ваздуха помаже у борби са шумским пожарима

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.19.2022)