Високе температуре и рад: Ко је најугроженији на послу током екстремних температура и како се заштитити од штетних последица врућине
Још један топлотни талас овог лета може да има штетне последице на старе и болесне људе, али и на оне који раде физички захтевне послове на отвореном.

Топлотни талас у Европи стигао је и до Србије.
Температуре више од 35 степени могу да имају штетан утицај на различите друштвене групе, а најугроженији су стари људи, хронични болесници, деца и труднице.
„Временске неприлике, а топлотни талас је појава која никоме не одговара, могу да имају штетне последице на људе који раде у тим условима&qуот;, каже Марија Марковић, специјалиста социјалне медицине из Градског завода за јавно здравље у Београду, за ББЦ на српском.
- Шта све врућине могу да ураде људском телу
- УВ зрачење: Шта је црвени метеоаларм
- Како да се наспавате кад је вруће
Топлотни стрес: Које су директне последице високих температура на здравље људи?
Људи доживљавају различита непријатна стања током прекомерног излагања сунцу и високој температури, објашњава докторка Марковић.
Најчешћа стања су сунчаница, топлотни стрес, то јест топлотна исцрпљеност и топлотни удар.
Сунчаница настаје после прекомерног излагања дела тела, најчешће главе и врата сунчевим зрацима.
Појављују се главобоља, вртоглавица, зујање ушима, а могућ је и губитак свести.

Током претеране физичке активности у условима повишене спољне температуре и влажног ваздуха јавља се топлотна исцрпљеност.
Ова стање карактерише појачано знојење, грчеви у мишићима, главобоља, повраћање, пад крвног притиска, малаксалост и губитак свести.
Најопаснија појава је топлотни удар - он не настаје само услед излагања сунчевим зрацима, већ и као последица дејства влажног и прегрејаног ваздуха.
Топлотни удар се може десити у загушљивим просторијама, прегрејаним аутомобилима или у јавном превозу без адекватне климатизације, каже докторка Марковић.
„Тело се брзо прегреје, телесна температура скочи преко 40 степени, наступа општа слабост, не знојимо се, али тешко дишемо, пулс је убрзан, крвни притисак пада, можемо осећати главобољу или губитак свести,&qуот; описује она ово стање.
Погледајте видео: Да ли је у Србији све топлије и шта су топлотни таласи
Који је најугроженији док ради на високим температурама?
Поред људи који обављају физички захтевне послове на отвореном, као што су грађевински радници или пољопривредници, угрожени су и они који раде у неадекватно расхлађеним и лоше проветреним просторијама попут кухиња, пекара, магацина и фабричких погона у којима постоје високе пећи.
Врло је важно место где се људи налазе, објашњава Марковић.
„Не морамо да радимо ништа, а да се налазимо у прегрејаном аутомобили, јавном превозу или стану и ту смо угрожени, а да не спадамо ни у једну угрожену категорију.&qуот;
- У Европи бесне пожари, у хрватском Шибенику ватра гутала куће
- Врело летње време може да вам помути разум - ево како
Оптимална температура за рад у затвореном је између 18 и 28 степени, што се постиже климатизацијом, каже Ивана Милетић, руководилац за безбедност и здравље на раду у агенцији Џоб, за ББЦ на српском.
Људи који обављају средње тежак физички рад, на пример у магацинима или производним халама, раде и на нижим температурама, јер носе посебне радне униформе.
Нагла промена температуре приликом изласка из веома хладних просторија напоље је такође опасна, подсећа Милетић.
Свима је препоручено да на послу током врелих дана носе лаганију одећу, направљену од природних материјала.
Људи који раде напољу треба да носе шешир или капу, како би се заштитили од директне сунчеве светлости.
Поред конзумирања лаганије хране, неопходно је стално пити течност, првенствено воду, а затим млаке чајеве или природне сокове, каже Марија Марковић.
Она додаје да газирана пића са доста шећера утичу на избацивање течност из тела, па зато нису препоручљива.
Уколико запослени узимају лекове, треба да буду опрезни и да провере који је утицај топлоте на њихово деловање.
„Сад је време алергија, многи људи узимају антихистаминике, па је неопходно разговарати с лекаром како висока температура може да утиче на ваше стање,&qуот; препоручује Марковић.
Рад на високој температури: Шта пише у закону?
Закон о безбедности и здрављу на раду прописује да је послодавац дужан да обезбеди све мере безбедности на радном месту и у околини.
То значи, објашњава Ивана Милетић, да послодавац треба да процени ризик по здравље запослених, да види ко ради на отвореном, а онда да пропише одговарајуће мере, како би се ризик смањио и избегле штетне последице.
Најчешће се мисли на људе који раде на градилиштима, каже она, додајући да постоје и друга радна места која могу бити ризична током топлих дана и као пример наводи људе који обављају курирске делатности.
Препоруком Владе Србије из 2007. послодавцима се саветује да када су температуре изнад 36 степени реорганизују посао, тако да радници не раде у периоду од 11 до 16 часова.
„Врло је важно обезбедити запосленима простор да се склоне од сунца и одморе, такође да имају приступ текућој води и ако је могуће ангажовати више радника како би се боље поделио посао,&qуот; сматра Милетић.

Да ли постоји максимална температура на којој се рад обуставља?
Не.
Српски закони не прописују забране рада током високих температура.
„Све је у домену препорука и смерница&qуот;, каже Ивана Милетић.
„Високе температуре ипак нису толико неуобичајене за наше поднебље.&qуот;
Постоји ситуација када може да се прогласи елементарна непогода кад су екстремно високе температуре, а то регулише Закон о ванредним ситуацијама.
У склопу временске прогнозе, Републички хидрометереолошки завод објављује и метео аларме за додатно објашњавање временских прилика и њихових последица на живот људи.
Поред жутог аларма, који указује да временске појаве нису неуобичајене, али захтевају опрез, постоје и наранџасти (време је опасно за људе и животиње) и црвени аларм (врло опасно време, неопходно следити наредбе државних служби).

Топлотни таласи су низ од неколико дана узастопно када је температура изнад 35 степени.
У последње две деценије све су чешћи, дуже трају и интензивнији су, што је, кажу неки стручњаци, последица климатских промена и загревања планете.
Према њиховим проценама, глобална температура на планети се загрејала за 1,1 степен Целзијусових од почетка индустријске ере.
Погледајте видео: Вежбање на тропским врућинама
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.20.2022)
