Студије: Приватни западни зајмодавци одговорни за највећи део дужничког терета Африке (ВИДЕО)

Недавне студије су откриле да су приватни западни кредитори одговорни за лавовски део дужничког терета Африке, пише Синхуа.

У извештају објављеном прошле недеље, британска добротворна организација “Дебт џастис (Дебт Јустице - Дужничка правда) открила је да афричке владе имају три пута већи дуг према западним банкама, менаџерима имовине и трговцима нафтом него према Кини и да им се наплац́ују двоструко вец́е камате.

У извештају се наводи да 12 одсто спољног дуга афричке владе дугују кинеским зајмодавцима у поређењу са 35 одсто колико дугују западним приватним зајмодавцима. Додаје се да је просечна каматна стопа на приватне зајмове пет одсто, у поређењу са 2,7 одсто камате на зајмове кинеских јавних и приватних зајмодаваца.

Ново откриц́е дошло је након што су Хари Верховен (Харри Верхоевен) из Центра за глобалну енергетску политику на Универзитету Колумбија и Николас Липолис (Ницолас Липполис) са Одељења за политику и међународне односе Универзитета Оксфорд у мају објавили нову студију у којој се наводи да раст афричког дуга због позајмљивања од Кине бледи у поређењу са теретом дуга који су створили приватни кредитори других земаља током последње деценије.

Нови налази разоткривају апсурд такозване “дипломатије дужничке замке” о којој већ јако дуго говоре западни политичари и пропагандне машине у кампањама клеветања Кине, рекли су стручњаци.

Наратив о такозваној дужничкој замци који Запад користи против Кине је неистинит, рекли су афрички научници и економисти за Синхуу.

Чарлс Онунаију (Цхарлес Онунаију), директор Центра за кинеске студије са седиштем у Нигерији, рекао је да дуг западним приватним кредиторима не само да чини трец́ину спољног дуга Африке, вец́ они и наплац́ују вец́е камате и нуде крац́и период за отплату, манипулишу и притискају.

“Питање дужничке замке је одувек била политичка клевета...“, рекао је он, додајуц́и да тај наратив није ништа друго до скретање пажње да се Запад ослободи сопствене одговорности.

Костантинос Бт. Костантинос (Цостантинос Бт. Цостантинос), професор јавне политике на Универзитету Адис Абеба у Етиопији, рекао је да западне администрације и медији нису били у стању да усвоје рационалну перспективу о растуц́ем утицају Кине у Африци.

"Они приказују Кину као грабежљивог зајмодавца који капитал користи као оружје како би практиковао нови облик колонијализма у Африци. Међутим, такве оптужбе имају мало чињеничних основа", рекао је експерт.

Беатрис Матири-Маисори (Беатрице Матири-Маисори), виша предавачица економије на кенијском Универзитету Риара, рекла је да бројке и проценти откривени у студијама јасно показују да је спољни дуг Африке углавном дуг приватним финансијским групама, еврообвезницама и кредиторима за нафту.

“Дипломатија дужничке замке... нема никакве везе са реалношц́у структуре дуга у Африци“, рекла је она.

„Западни зајмодавци дуго нису били у центру пажње због отписа дуга јер су успешно успели да обману свет да су само кинески зајмодавци ти који представљају претњу за Африку“, рекао је новинар Вижн групе (Висион Гроуп) са седиштем у Уганди Мубарак Мугабо.

Учесници кампања позивају западне земље, посебно Британију и Сједињене Државе, да приморају своје приватне зајмодавце да учине више како би помогли решавању дужничког терета дуга у земљама у успону и земљама у развоју, укључујуц́и оне у Африци.

Земље у успону и земље у развоју доживљавају континуирани одлив капитала четири месеца заредом, рекла је извршна директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгиева на недавном састанку, додајуц́и да више од 30 одсто земаља у успону и земаља у развоју, а 60 одсто земаља са ниским дохотком налази у или је близу дужничког проблема.

Кина је продужила суспензију дуга другим земљама у развоју током пандемије, али приватни зајмодавци на Западу нису, рекао је Тим Џонс, шеф за политике у Дебт џастису.

“Западни лидери криве Кину за дужничку кризу у Африци, али то је скретање пажње... Велика Британија и САД би требало да уведу законе како би приморали приватне зајмодавце да учествују у отпису дуга“, рекао је он.

Званични подаци су показали да је Кина заузела прво место у Групи од 20 чланица по висини одложеног дуга. “Кина је учинила доста у смислу пристанка да се постигне заједнички споразум са преко 19 земаља у Африци, постижуц́и заједничко разумевање о томе како ц́е да траже отпис дуга”, рекла је Матири-Маисори.

Онунаију је рекао да је Кина показала шта једна одговорна велика земља треба да уради у том погледу, додајуц́и да Африканци желе да виде више таквих примера.

На брифингу за новинаре прошле недеље, портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин позвао је развијене земље, њихове приватне зајмодавце и мултилатералне финансијске институције да предузму снажније акције како би обезбедили финансијску подршку земљама у развоју и олакшали њихов дуг и како би светска економија достигла инклузивни и одрживи развој.

Током година, кинеска финансијска подршка Африци, посебно у области инвестиција у инфраструктуру, добила је широку подршку афричких влада и народа, посебно у време када се промовише амбициозна Афричка континентална зона слободне трговине.

“Видимо повезаност, видимо преуређење аеродрома и преуређење лука“, рекао је Онунаију, додајуц́и да се подршка Кине Африци може јасно осетити у различитим областима.

Осврц́уц́и се на морску луку Леки Дип ( Лекки Дееп Сеа Порт) у држави Лагос, економском чворишту Нигерије, као на пример, он је рекао да ц́е пројекат луке који финансира Кина отворити до 170.000 радних места и донети милијарде америчких долара прихода влади кроз порезе, тантијеме и царине кад почне да ради.

"Ово није пропаганда. Ово је стварност", рекао је Онунаију.

Током последње више од две деценије од оснивања Форума о кинеско-афричкој сарадњи, велики део кинеског финансирања је брзо преведен у инфраструктуру у Африци, што се може видети по безбројним пројектима повезивања, као што су железнице, путеви, бране, и телекомуникације, рекла је Матири-Маисори.

“Ово је веома важно за нас у смислу остваривања наших тежњи да будемо интегрисана Африка, афричка континентална зона слободне трговине и да све земље у Африци међусобно тргују“, рекла је она.

“Оно што се заиста дешава је да ова повезаност помаже будуц́ности и дугорочном расту Африке, тако да Африка може да почне да учествује у глобалним ланцима снабдевања“, додала је.

Кина је афричким владама омогуц́ила приступ добрим фондовима за подршку развоју, рекао је Петер Кагвања, (Кагвања) извршни директор Афричког института за политику са седиштем у Кенији.

Говорец́и о железници стандардног колосека Момбаса-Најроби коју су изградили Кинези, он је рекао да је железница “отворила Кенију”. “Почели смо да видимо како расте индустријализација у околини, посао расте око железничке пруге, вредност земљишта у великој мери расте у околини и људи се запошљавају око железнице“, рекао је.

“А то су ствари о којима никада нисмо ни сањали пре него што се Кина појавила као афрички партнер“, додао је.

Бета/КСинхуа

(Бета, 21.07.2022)